10 C
Vranje
nedelja, 31.05.2020

Zoran Dragišić: Borba protiv epidemija zaraznih bolesti je pre policijska nego zdravstvena mera

Odabrani članci

Mostovi Vranja: Legende naspram činjenica

Ne postoji Vranjanac koji ne zna za Beli most - jednu od prvih asocijacija na Vranje i po mišljenju mnogih prvi simbol. Stilizovan kao...

Polupani lončići – Protest zbog zarobljene države, a ne zbog mera Vlade

BEOGRAD - Već nekoliko dana tačno u 20:05 časova u gradovima širom Srbije građani izlaze na terase da zvižde i lupaju u lonce i...

Fridom haus: Srbija više nije demokratska zemlja

BEOGRAD / VAŠINGTON - Organizacija Fridom haus (Freedom House) objavila je izveštaj Nacije u Tranziciji 2020 u kojem su analizirani stanje i način upravljanja...

Mercedes, cveće i okićen grad – Četiri sata Titove posete Vranju

VRANJE - Na današnji dan pre 40 godina, u 87. godini preminuo je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Josip Broz Tito. Povodom ovog jubileja...
Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Razgovarali smo sa Zoranom Dragišićem o vanrednom stanju u Srbiji, merama Vlade, kao i o mogućim razvoju događaja u borbi protiv COVID-19 virusa. Dragišić je profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu i poslanik Skupštine Srbije u poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke (SNS) od 2016. godine gde je član više odbora. Trenutno se nalazi na 33. mestu SNS poslaničke liste za predstojeće izbore. Autor je više desetina naučnih radova, knjiga i udžbenika iz oblasti bezbednosti.

Slobodna reč: Kada je prošlog meseca počelo sprovođenje mera za sprečavanje širenja virusa COVID-19, javnost je spekulisala da nije bilo pravnog osnova za uvođenje vanrednog stanja, pa čak i da je čitava procedura bila protivustavna. Kakav je vaš stav o ovome? Da li je uvođenje vanrednog stanja bilo neophodno ili je tu bilo elemenata za vanrednu sitauciju?

Zoran Dragišić: Uvođenje vanrednog stanja bilo je apsolutno neophodno. Bez uvođenja vanrednog stanja ne bi bilo moguće propisati meru zabrane kretanja, koja se pokazala kao ključna u borbi protiv epidemije na prostoru Srbije. Vanredno stanje je proglašeno u skladu sa članom 200. Ustava Republike Srbije koji jasno propisuje proceduru uvođenja vanrednog stanja. U slučaju kada se Narodna skupština ne može sastati vanredno stanje proglašavaju predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, na isti način kao i Narodna skupština.

Vanredno stanje je proglašeno upravo na taj način. Na prvoj sednici Narodne skupštine nakon proglašenja vanrednog stanja raspravljalo se o opravdanosti uvođenja vanrednog stanja i merama koje je, uz supotpis predsednika Republike, donela Vlada. Dakle, ni u jednom trenutku se nije odstupilo ni od slova ni od duha Ustava.

Jedina mera kojim se odstupilo od ljudskih i manjinskih prava bilo je ograničenje kretanja. Bez te mere mrtve bismo brojali u hiljadama a bolesne u stotinama hiljada, u to sam potpuno uveren. Merama koje su moguće u slučaju vanredne situacije ne bi se mogla postići izolacija stanovništva, koja je jedina mera koja u ovakvim uslovima daje rezultat. Čitava Evropa je u vanrednom stanju, čak 21 evropska država je proglasila vanredno stanje, od čega 15 članica EU. Vanredne mere, po intenzitetu jednake vanrednom stanju, posebnim zakonima uvelo je još 18 evropskih država, od čega 12 članica EU, čak 46 saveznih država SAD je uvelo vanredno stanje. Dakle, Srbija je radila ono što je uradila većina država.

SR: Uvođenje celodnevnog policijskog časa je praksa već nekoliko vikenda unazad i mnogi građani su bili zabrinuti kako će to funkcionisati. Da li nam možete reći kakav je Vaš utisak o rešavanju logističkih problema sa kojima se država i građani susreću tokom celodnevne zabrane kretanja?

ZD: Mislim da tu nema nikakvih problema, građani na vreme kupe namirnice koje su im neophodne za vikend. Prodavnice su pune, u šta su se građani uverili, više nema stvaranja zaliha. Moj utisak je i da su gužve u prodavnicama daleko manje. Za sve vreme vanrednog stanja nije bilo nestašica prehrambenih proizvoda, nije bilo problema u snabdevanju vodom i strujom, nije bilo problema sa telekomunikacijama, dakle, sve kritične infrastrukture su funkcionisale besprekorno, što je razlog da budemo ponosni na svoju državu.

Problemi sa zabranom kretanja su više psihološke prirode, pogotovo kada je lepo vreme ljudima je teško da ostanu zatvoreni u svojim kućama, što je sasvim razumljivo. Građani Srbije su se pokazali kao veoma savesni u poštovanju mera koje je Vlada propisala, što je za svaku pohvalu.

SR: Na osnovu policijskih izveštaja i ponašanja građana tokom ove krize, stiče se utisak da su građani pogotovo na početku olako shvatili mere mlade ili ih nisu dovoljno razumeli. Da li mislite da to ima veze sa nedostatkom edukacije građana o sistemu civilne zaštite i odbrane? 

ZD: Ljudima je teško da prihvate da ih ugrožava neka opasnost, pogotovo ako ne mogu da je vide kao što je slučaj sa virusom. Stizale su vesti da se pojavila epidemija u Kini,ali je to jako daleko od nas pa se niko nije mnogo uzbudio. Mislim da je uvođenje vanrednog stanja bila psihološka prekretnica kada su građani shvatili da je vrag odneo šalu i da je COVID 19 opasan virus od koga se umire. Svakodnevne konferencije za štampu na kojima su lekari objašnjavali o čemu se radi, stizali su izveštaji o sve većem broju obolelih i umrilih i to je i kod najneodgovornijih probudilo savest i svest o potrebi da se pridržavaju propisanih mera. Nakon svih katastrofa koje su nas zadesile, od poplava 2014., pa do pandemije, mislim da je svakome jasno da moramo bezbednosnu kulturu stanovništva podići na viši nivo, smatram da je obrazovanje najbolji put za postizanje tih ciljeva.

SR: Koja je Vaša najoptimističnija prognoza, kada bi stvari mogle da se vrate “u normalu”?

ZD: Trebaće mnogo vremena da se vratimo na stanje kakvo je bilo pre epidemije. Neke mere sve već ublažavaju, očekujem da će polovinom maja dobar deo mera biti ublažen. Smatram da ne treba da se opuštvamo sve dok je virus prisutan u populaciji, i to ne samo našoj već i u čitavoj Evropi. Mere smo preduzeli blagovremeno, ne bi valjalo da ih ukidamo pre vremena. 

SR: Kako do sada ocenjujete koodrinaciju zdravstvenog i sistema bezbednosti Srbije za vreme COVID-19 pandemije? Stiglo je mnogo kritika, a naročito zbog odgovora Vojske gradu Šapcu.

ZD: Borba protiv epidemija zaraznih bolesti je pre policijska nego zdravstvena mera. Bez adekvatnih paramedicinskih mera zdravstveni radnici ne bi mogli ništa da učine. Odmah po proglašenju vanrednog stanja angažovana je policija i Vojska Srbije i njihov doprinos je bio nemerljiv. Predsednik Republike posebno se zahvalio pripadnicima BIA koji su odradili ogroman posao. Privremene COVID bolnice pripremili su pripadnici Vojske Srbije, jedinice ABHO angažovane na dezinfekciji, a i vojni sistem zdravstva je dao veliki doprinos. Imajući sve u vidu koordinacija zdravstvenog sistema i sistema nacionalne bezbednosti se odvija na visokom nivou. Kritika uvek ima i uvek će ih biti, na kraju se meri jedino postignuti rezultat. 

SR: Severna Makedonija, Crna Gora, kao i Bosna i Hercegovina su prosledile zahtev za pomoć Evroatlantskog centra za koordinaciju aktivnosti odaziva u slučaju katastrofa (EADRCC). Zbog čega mislite da Srbija to nije uradila iako ima na to pravo kao zemlja partner NATO-a?

ZD: To je bila procena nadležnih organa da nam takva vrsta pomoći nije potrebna. Srbija je primila najveću pomoć od EU, SAD, Kine i Rusije. Pored toga što smo dobili značajnu pomoć i mi smo uputili pomoć u Republiku Srpsku i u Italiju. Na svu sreću Srbija je pre u situaciji da pomoć daje drugima nego što je nama neophodna pomoć drugih. Srbija je do sada uvek bila pouzdan partner NATO, to je i sada, mislim da naše ne obraćanje za pomoć u ovoj situaciji ne treba politizovati, niti mu davati dimenzije koje nema.

SR: Deo opozicije je odlučio da bojkotuje izbore zbog loših izbornih uslova. Osim delimičnog poboljšanja uslova, pribeglo se i promeni izbornog sistema u izbornoj godini smanjivanjem cenzusa na 3%. Glasali ste za ovu promenu u izbornoj godini, kako to objašnjavate? Da li smatrate da je stav stručne javnosti koja se protivi ovakvom rešenju opravdan.

ZD: Ne protivi se celokupna stručna javnost ovakvoj promeni. Smatram da je cenzus od 5% bio previsok, setimo se samo koliko je na svakim izborima ostajalo glasova ispod cenzusa, odnosno bez predstavljanja u Narodnoj skupštini. Ti glasovi su se prelivali najjačim strankama, iako građani koji su glasali za liste koje su ostale ispod cenzusa ne podržavaju te stranke. Previsok cenzus je nedemokratski, on onemogućava značajnom broju građana da bude reprezentovan. Lično smatram da bi cenzus trebao da bude i niži od 3%. Bojkot izbora je legitiman put političke borbe, koliko je koristan to treba da procene stranke koje su se odlučile za bojkot. Smatram da politička borba treba da se odvija u Narodnoj skupštini a ne na ulici. 

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

U Srbiji 27 novih zaraženih, danas bez preminulih

BEOGRAD / VRANJE - Od 3.548 testiranih lica u poslednjih 24 časa u Srbiji, 27 je sa pozitivnim testom na virus COVID-19. Do 15:00...

Vranjska srednjovekovna vlastela [1] – Porodica Bagaš

Srpska država u srednjem veku je za vreme dinastije Nemanjića doživela veliku ekspanziju. Kako je rasla moć srpske države i dinastije Nemanjića, tako je...

Izbori za početnike [2]: Moć i uloga medija

Uloga medija dobija još više na značaju u toku izbornog procesa, omogućavajući fer uslove u kojima adekvatno informisan građanin treba da racionalno donese odluku...

Siniša Mali: Isplata 100 evra ne zavisi od datuma prijave

BEOGRAD / VRANJE - Ministar finansija Siniša Mali je juče medijima saopštio da redosled isplate 100 evra, pomoći države svim punoletnim građanima, ne zavisi...

100 evra i za one koji zahtev za ličnu kartu podnesu do 5. juna, isplata sa zakašnjenjem

BEOGRAD / VRANJE - Na osnovu Uredbe o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Srbije u cilju smanjivanja...

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ 2020

Proglašene liste kandidata za odbornike za Skupštinu grada Vranja:

  1. Aleksandar Vučić – Za našu decu
  2. Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija
  3. Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije
  4. GG Srpska desnica Vranje – Od naroda za narod
  5. Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka