BEOGRAD / VRANJE – Prestonički portal City Magazine, objavio je prvu kritiku filma Nečista krv – Greh predaka. Autor Đorđe Bajić između ostalog navodi da publika „nema vremena za predah“ jer film ima „furiozan tempo“ i „zahteva gledalačku posvećenost i usredsređenost. Posebno ističe glumačku podelu, navodeći da je Bjelogrlić donoseći lik Hadži Trifuna „odigrao životnu ulogu“.
Cela priča o najnovijoj ekranizaciji dela večnog ambasadora Vranja Bore Stankovića, podjednako je uzbudljiva kao i film sam, tvrdi Bajić. Za scenario Vojislava Nanovića koji je napisan pre 40 godina se dugo verovalo da je „nepovratno izgubljen“, a film Milutina Petrovića je „u dobroj meri sublimacija Stankovićevog pripovedačkog opusa“.
Greh predaka je filmski prednastavak romana Nečista krv, ostvarenje u kome se objašnjavaju okolnosti koje su prethodile Sofkinom rođenju. O Sofkinim precima je Stanković već pisao na prvim stranicama Nečiste krvi, s tim da je u filmu ovaj narativni zametak dodatno razvijen i obogađen pozajmicama iz drugih Stankovićevih dela, kao što su, na primer, Tašana ili Jovča. Manje narativne celine iz više Stankovićevih dela su pažljivo uklopljene i isprepletene u jedan veliki krovni narativ, a sve to kao temelj za neku buduću filmsku priču o Sofki, podseća Bajić.
Razlike u odnosu na knjige
Hadži Trifun u romanu nije bio Sofkin deda kao što je u filmu, već pradeda, Mitke nema brata Jovču, filmska priča o Coni se ne zapliće i raspliće sasvim isto kao kod Stankovića, kaže Bajić, ali ističe da to „nije toliko bitno“.
„Ključno je da su Nanović i Milena Marković (koja je radila na adaptaciji njegovog scenarija) pronikli u srž piščeve poetike i da je film, bez obzira na sve izmene, veran suštini Stankovićevog pogleda na svet“ – piše u kritici.
Film donosi pet isprepletanih priča koje se događaju u Vranu 1850. godine, oko tri decenije pre konačnog oslobođenja od Osmanlija. Bogati trgovac Hadži Trifun (Bjelogrlić) je u središtu.
Upoznajte likove
On je „bespogovorna glava porodice i najmoćniji Srbin u varoši“, čovek koji se ne plaši da se upusti u sukob sa Džafer-begom (Tom Sejfi), Turčinom koji želi da po svaku cenu stane na put srpskom jačanju. Kako opisuje Baljić, dok Trifun i njegov saveznik Kolj (Feđa Štukan) spremaju plan za uklanjanje bega, hadžijsku kuću potresaju brojni unutrašnji problemi.
Trifunov stariji sin Jovča (Nedim Nezirović) želi da se ponovo oženi i sprema se da, uz očev blagoslov, u manastir otera ženu Anđu (Milica Gojković). Mlađi sin Mita (Marko Grabež) se po povratku sa školovanja upušta u strasnu vezu sa mlađanom služavkom Stojnom (Teodora Dragićević).
Mita ne zna tajnu porekla svoje nove ljubavnice i samim tim ne može da pojmi do kakvih posledica može da dovede to prepuštanje strastima – Trifunova žena Kata (Nela Mihajlović) i služavka Stana (Vaja Dujović) to znaju i spremne su na sve kako bi sprečile da se ta veza nastavi.
Istovremeno, udovica Trifunovog sina Đorđa, Tašana (Anđela Jovanović), moli za pomoć vladiku Mirona (Dejan Bućin) kako bi joj pomogao i ubedio Trifuna da joj dopusti da skine crninu i izađe iz kućnog pritvora u kome se nalazi od muževljeve smrti.
I dok se ostali muče i zlopate, bore i gore, navodi Bajić, Trifunova sestra Cona (Katarina Radivojević) živi punim plućima – riđokosa zavodnica zahvaljujući bratovljevoj zaštiti uživa u životu i menja ljubavnike po hiru i nahođenju, ne obazirujući se na zabrane koje su joj kao ženi i udovici nametnute.
„Ali, sve pre ili kasnije dođe na naplatu… Ničija nije gorela do zore. Zvuči zamršeno i zahtevno za praćenje? Jeste, a tako i treba da bude. Narativno tkanje Greha je gusto i zahteva gledalačku posvećenost i usredsređenost, a zauzvrat nagrađuje obiljem događaja i gotovo furioznim filmskim tempom“ – ističe Bajić u kritici.
„Kao da je uloga pisana za Bjelogrlića“
Bajić se u kritici u kojoj tvrdi da „u udarnoj autorskoj postavi nema ijedne slabe karike“ (scenografija, kostim, fotografija…), posebno osvrće na ulogu Hadži-Trifuna kojeg tumači Dragan Bjelogrlić. Kaže da je reditelj Petrović glumce „vodio besprekorno“, te da je svaki od njih ostvario ulogu vrednu hvale:
„Ipak, ovo je pre svega Bjelogrlićev film i on je u njemu odigrao svoju životnu ulogu. Filmski Hadži-Trifun je reljefniji od onog Stankovićevog, ne samo zato što u filmu ima mnogo više prostora nego u romanu, već i zato što je njegov lik tako vešto napisan i tako nadahnuto odglumljen – Nanović kao da je ovu ulogu pisao baš za Bjelogrlića“ – piše Bajić.
Autor kritike dalje navodi da Anđela Jovanović „blista kao Tašana“, te da je u budućnosti „ne treba štedeti zahtevnih zadataka ispred kamere. O Trifunovoj sestri Coni, koju tumači Katarina Radivojević, kaže da je „oličenje stankovićevske erotike“, u čemu ključno doprinosi način na koji Petrović snima scene seksa: „one nisu sramežljive, ali sadrže dovoljno stilizacije da ne budu doživljene kao eksploatacijske“.
„Nagrada pubike na Paliću je dobar znak pred početak redovne bioskopske distribucije zakazane za poslednju nedelju meseca avgusta. Petrović i ekipa su snimili raskošan i uzbudljiv film koji svakako zaslužuje da ga iskusite na velikom ekranu, a ujedno i film kojim bi, uveren sam, bio zadovoljan i Bora Stanković“ – zaključuje kritičar.
