fbpx
30.4 C
Vranje
sreda, 29.06.2022

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći otežao organizacijama samostalno pružanje ove usluge

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Dejana Cvetković
Saradnica portala i članica mreže Novinarke protiv nasilja prema ženama.

VRANJE – Iako su udruženja zakonom prepoznata kao pružaoci usluga pravne pomoći samo 23 NVO u 138 lokalnih samouprava pruža besplatnu pravnu pomoć i podršku, dok su još 17 udruženja registrovana kao pružaoci pravne podrške, u vidu davanja saveta i informacija, istakao je na radionici o besplatnoj pravnoj koautor ovog zakona prof. dr Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija, a događaj je realizovan saradnji sa Odborom za ljudska prava Vranje.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji usvojen 2018. onemogućio je kako ističu organizacije civilnog društva koje se bave specijalističkom podrškom ženama sa iskustvom nasilja da pružaju besplatnu pravnu pomoć na način na koji su to do tada činile. 

Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju prvenstveno pripadnici osetljivih društvenih grupa, osobe sa invaliditetom, deca, stariji, siromašna lica, oboleli od zaraznih bolesti (HIV, KOVID i sl.), žrtve oružanih sukoba, lica koja ne poseduju lične dokumente, lica bez stalnog prebivališta, migranti, lica koja pripadaju seksualnim manjinama i drugi ali i žrtve porodičnog i partnerskog nasilja bez obzira na to da li pripadaju socijalno ugoženim grupama.

Zakon precizira da se projektne aktivnosti u vezi sa pružanjem besplatne pravne pomoći i podrške  od strane udruženja finansiraju iz budžeta jedinica lokalne samouprave, budžeta Republike Srbije kao i iz drugih izvora finansiranja.

Iz Odbora za ljudska prava Vranje ističu da donošenjem ovog zakona ograničen prostor za rad NVO.

„S obzirom na to da postoji mogućnost pružanja pravne pomoći i finansiranja koje se ne sprovodi u realnosti jer organizacije nemaju kontinuiran izvor prihoda koji bi omogućio pružanje pravne pomoći“ – kažu iz organizacije. 

Prof. dr Gajin potvrđuje da postoji problem finansiranja NVO za pružanje ove vrste pomoći, ali kaže da se organizacije mogu registrovati besplatno i pružati pravnu pomoć u periodima kada za to imaju dovoljno sredstava.

Iz Odbora ističu da se vidi nedostatak podrške državne i lokalne vlasti, i podsećaju da na poslednjem konkursu sredstva prikupljena primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, petu godinu za redom nisu dodeljena nijednom projektu koji ima za cilj pružanje pomoći i podrške žrtvama krivičnih dela i besplatne pravne pomoći od 186 projekata koji su izabrani na javnom pozivu dok je preko 4.000.000 evra dobiti državne ustanove u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, a manje 5 odsto sredstava će biti dodeljeno projektima udruženja građana.

Isti slučaj je i na teritoriji lokalne samouprave po pitanju dodele sredstava, dodaju iz ovog udruženja.

Prema teritorijalnoj pripadnosti najveći broj tražioca besplatne pravne pomoći je iz Beograda, a prema oblasti u kojoj je najčešće tražena i pružena besplatna pravna pomoć je upravno pravo, dok su se u namanjem broju slučajeva ovu pomoć tražile i dobile žrtve porodičnog i partnerskog nasilja.

„Mali broj ljudi se opredeli za ovu vrstu pomoći jer i ne znaju svoja prava, a važna je i uloga medija u informisanju građana i građanki o pravu na ovu vrstu pomoći“ – istakli su organizatori radionice.


Među prisutnima je pored pravnica, bilo i predstavnika lokalnog i republičkog ombudsmana i NGO koje se bave pružanjem pravne podrške. Učesnici radionice imali su prilike da razgovaraju sa predstavnicima službi za besplatnu pravnu pomoć gradova i opština. 

 

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci

Patrijarh pozvao na suživot sa Albancima

GRAČANICA - Srbi bez Vidovdana, Gračanice i svih svetinja nisu ono što jesu, a zbog zajednčkog života pozvani da budu braća sa Albancima, poručio...

Ne davimo Beograd i MORAMO imaće kontrolore u Velikom Trnovcu

BUJANOVAC - Pokret Ne davimo Beograd i izborna lista koalicije Moramo saopštili su danas da će na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 6...

Zaprašivanje protiv komaraca i krpelja u Vranju do četvrtka

VRANJE - Zavod za javno zdravlje u Vranju i Zavod Visan sa svojim ekipama sprovešće u utorak, 28. juna, od 19 do 22 sata...

Koncert „Izvora“ večeras na Trgu Staniše Stošića

VRANJE - Sastav "Izvor" će večeras od 20.00 časova na Trgu Staniše Stošića, na platou ispred Narodnog muzeja, održati koncert kojim će ujedno obeležiti...

Arsić: Laž je da tražimo od Roma da glasaju zbog pomoći

VRANJE - Nakon informacije da su se siromaštvo i uslovljavanje birača socijalnom pomoći u nekoliko gradova na jugu Srbije našli u godišnjem Izveštaju Evropskog...