fbpx
1.4 C
Vranje
četvrtak, 02.02.2023

Vranje je simbol revolucije i rata za oslobođenje čekalo preko 40 godina

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Iako je Vranje od fašista oslobođeno 7. septembra 1944. godine, ulaskom jedinica Narodnooslobodilačke vojske u grad koji je bugarska vojska već napustila, svoj simbol revolucije i rata za oslobođenje koji su se masovno podizali širom tadašnje zemlje, dobilo je tek četiri decenije kasnije. Od 1985. do danas, impozantan Spomenik revolucije ispred Pedagoškog fakulteta mladima je, baš poput mozaika Karta Vranja, jedno od omiljenih mesta okupljanja mladih.

Svake godine se Dan pobede nad fašizmom (9. maj) i Dan oslobođenja Vranja u Drugom svetskom ratu (7. septembar), obeležavaju skromno, polaganjem venaca na postamen Spomenika revoluciji, u pratnji gradskih zvaničnika, predstavnika potomaka boraca, medija… Nekada, u posleratnoj socijalističkoj prošlosti grada, on je kao impozantan simbol NOR-a i Revolucije iz koje je proistekao temelj tadašnje države, gradu i jugoslovenskom kulturnom prostoru predstavljao mnogo više od spomenika.

Rađen u kubističkoj formi, Spomenik Revolucije klasičan je predstavnik Gržetićevog rada. Predstavlja devojku, mladića i dečaka na konjima, koji simbolizuju masovan odlazak Vranjanaca u partizane i učešće u NOR-u.

Otkriven je 1985. godine, na 41. godišnjicu oslobođenja Vranja u Drugom svetskom ratu, a kao deo proslave Dana oslobođenja su širom opštine Vranje tada otvarane fabrike, mostovi, bilo je izložbi, predstava i priredbi, dok je tadašnja Opštinska uprava samo otkrivanje spomenika označila glavnim događajem proslave koja je trajala nekoliko dana.

Otvaranju je, prema pisanu tadašnjih „Vranjskih novina„, prisustvovalo više hiljada Vranjanaca i park ispred današnjeg Pedagoškog fakulteta i gimnazije Bora Stanković je bio popunjen. Spomenik je otkrio general Nikola Ljubičić, prethodno proglašen narodnim herojem, tadašnji član Predsedništva SFR Jugoslavije iz SR Srbije i bivši savezni ministar odbrane.

„Ljudi iz vranjskog kraja su se hrabro borili, imali su herojske podvige i podneli su ogromne žrtve i stradanja da bi se ciljevi revolucije ostvarili. Osma srpska udarna brigada, sastavljena od boraca iz Vranja i okoline, i jedna od onih koji su učestvovali u proboju Sremskog fronta, imala je čast da prodefiluje kroz oslobođeni Beograd“ – rekao je tada Ljubičić.

Prema dostupnim podacima, u NOR-u je iz Vranja i okoline učestvovalo oko 12.000, a poginulo 954 boraca.

Spomenik revoluciji u Vranju, delo vajara Ante Gržetića; Foto: Slobodna reč

Škaljarac još jednom povezao Cetinje i Vranje

Spomenik revolucije je autorsko delo jugoslovenog vajara Anta Gržetića, koji je poreklom iz Škaljara kod Kotora. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1949. godine, i bio je saradnik čuvenog Tome Rosandića (autor poznate skultpure Igrali se konji vrani ispred Narodne skupštine).

Gržetić je širom bivše Jugoslavije bio poznat kao jedan od vajara koji su radili na spomenicima NOR-a, pa je tako i autor spomenika Bola i prkosa i Otpora i slobode u spomen-parku Kragujevački oktobar u Šumaricama kod Kragujevca.

Interesantno je i to da je Gržetić autor najpoznatijeg spomenika Ivanu Crnojeviću, vladaru srednjevekovne Zete, i osnivaču grada Cetinja – grada pobratima Vranja. Ovaj impozantan spomenik se nalazi u samom centru Cetinja.

Pročitajte više:

Ovako je Vranje (u boji) izgledalo uoči oslobođenja od fašista

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

Dnevna dozvola za pecanje na Vlasini 1.000 dinara, godišnja oko 40 evra

VRANJE - Dozvole za rekreativni ribolov na Vlasinskom jezeru za tekuću, 2023. godinu, ribolovci mogu kupiti u prostorijama Turističke organizacije u Surdulici i u...

ATD se vraća u „crvenu“ zonu

VRANJE - Kovid ambulanta u Antituberkuloznom dispanzeru (ATD), ponovo se od četvrtka, 2. februara, vraća u kompletnu "crvenu zonu", saopšteno je iz Zdravstvenog centra....

Javni poziv: Obuka za 50 nezaposlenih osoba u Vranju

VRANJE - Otvoren je Javni poziv za obuke o preduzetništvu i karijernom vođenju namenjen nezaposlenim osobama, a krajni cilj je unapređenje kompetencija nezaposlenih lica...

Ministarka: Mladi lekari da rade u manjim mestima gde ima posla

BEOGRAD - Ministarka zdravlja Danica Grujičić najavila je da će tokom ovog meseca, u dogovoru sa kancelarijom predsednika Srbije, biti sprovedena nova zapošljavanja mladih...

Đurđević: Prošla godina druga najtoplija ikada u Evropi

BEOGRAD - Temperatura planete 2022. godine bila je 1,2 stepena viša od perioda industrijske revolucije, rekao je  klimatolog Vladimir Đurđević na predstavljanju publikacije "Zeleni...