VRANJE / BEOGRAD – Otkad se u Beogradu svake sedmice više od mesec dana održava masovni skup – građanski protest „Srbija protiv nasilja“, nije bilo organizovanih polazaka učesnika sa juga Srbije. Uprkos tome, na ulicama prestonice je tokom protesta primetan veliki broj Vranjanaca, naročito mlađih Vranjanki i to u prvim redovima. Pronašli smo ih i pitali koliko često sreću sugrađane na protestima, zbog čega su tu i zašto misle da to u njihovom rodnom gradu ne bi „upalilo“.
Volja građana koji nakon dva masovna ubistva početkom maja zahtevaju od vlasti preuzimanje odgovornosti i ispunjenje zahteva ne jenjava ni nakon više od mesec dana – za danas je najavljen sedmi po redu masovni protest „Srbija protiv nasilja“.
Građani traže hitno zaustavljanje dalje promocije nasilja u medijima i javnom prostoru, kao i odgovornost za dugogodišnje neadekvatno reagovanje nadležnih organa, odnosno smenu odgovornih ministara.
Konkretno, zahteva se oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi, smena članova Saveta REM, gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i krše novinarski kodeks, smena rukovodstva RTS, hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput rijaliti programa. Traži se i institucionalna odgovornost i smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.
Osim u Beogradu, protesti će se danas održati u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
Među ljudima koji će se danas okupiti na platou ispred Doma Narodne skupštine u 18 časova, a potom krenuti Ulicom Kneza Miloša do autoputa i Mostarske petlje koju će blokirati, naći će se i naši sagovornici.
Spas za Vranje – Oslobađanje od straha ili inat
Upitani o motivima, navode više razloga, a zajednički im je ljubav prema zemlji i želja za ostankom, ali ne u atmosferi nasilja.
Bojana S. kaže da sa ocem šeta još od 2000-ih, te da su od tada uz nadu u promene, postali sastavni deo njihovih života.
„Ovi sada su protiv nasilja, kog nažalost sve više ima u Srbiji i neguje se godinama, zajedno sa nacionalizmom i pritiscima uz koje živimo“, započinje. Prema njenim rečima, situacija i globalno nije drugačija, ali poručuje da se svi moramo podsetiti kuda vodi patološki nacionalizam, nasilje i šta nam se kroz istoriju dešavalo.
„Ima dosta Vranjanaca na protestima u Beogradu. Ne znam procenat, ali se stalno srećemo, bar mi koji se međusobno poznajemo. Lepo je videti mnogo mlađih ljudi jer na kraju dana – njima sve ostaje“, dodaje ona i kaže da oseća dužnost da mlađima od sebe ostavi nešto malo vrednosti i podseti da se ovde u Srbiji „ne sme ćutati i moramo biti glasni“.
„Ako se ljudi oslobode straha, verujem da Vranje može biti pokretač promena. Ili inat da proradi, a onda već znamo da tu nema stajanja. Ono što se nekako oseti kad god sam kući, to je da Vranje žudi za promenama“ – zaključuje.
Anja je petnaest godina mlađa od naše prethodne sagovornice i ističe da šeta da bi poržala zahteve koje su izneli građani. Kaže da osim onih kojima je okružena, ne viđa često Vranjance koje poznaje, ali joj se tokom istraživanja u toku protesta koje je radila, desilo da naiđe na veću grupu ljudi iz svog rodnog grada:
„Možda su me prepoznali ili su primetili da nismo iz Beograda pa je usledilo pitanje odakle smo. Tu smo se „našli“. Ne poznajem ih lično, stariji su, imaju preko 30, 40, godina. Verujem da ima dosta takvih“, kaže ona.
Anja nema velikih očekivanja kada su u pitanju potencijalna okupljanja u Vranju, jer je sredina „konzervativnija“ i smatra da ljudi nisu dovoljno osvešćeni, te bi bilo okupljanja, ali ne masovnih.
„Omladina je ključan faktor, pogotovo ako pričamo o Vranju, stairiji ljudi sigurno neće menjati mindset i sada se uključivati. Mi smo se kao studenti već pokrenuli, ali bi bilo super kada bi se i mladi iz manjih sredina uključili i nekako to pokrenuli iz svojih lokalnih zajednica, jer ne može sve Beograd, super je što se dešava ovde, ali mora malo i na lokalu“ – ističe.
„Da ne može sve Beograd“ i zamerke provinciji autorka ovih redova sluša već 15 godina, ali izgleda da se stvari zaista menjaju, jer su Vranjanci i Vranjanke poslednjih nedelja viđeni u prvim „linijama fronta“.
Jedna od naših sagovornica Emilija T. smatra da je efektivnije okupiti se na jednom mestu, i kaže da u Vranju ne bi izašla na protest:
„Svi znamo kako to izgleda. Pristalice SNS-a, među kojima ima mojih poznanika, pravili bi spikove crnih ovaca koje se tu nešto bune, možda bi naši roditelji ispaštali, tako da se ja ne bih upuštala u borbu sa vetrenjačama. Kad su moji roditelji saznali da svake nedelje idem na proteste molili su me da ne izlazim na ulicu i da se ne mešam u te stvari koje ‘mi mladi ne razumemo’.“ – dodaje.
Međutim, ne slaže se sa njima i pita se „dokle će se sklanjati i ostavljati prostor neadekvatnim ljudima da vode njihove živote i da odlučuju umesto njih“.
„Ja svoju zemlju volim, želim da ostanem da živim ovde, ali ne u atmosferi nasilja“ – ističe.
Prema njenim rečima, na protestima u Beogradu stalno sreće ljude iz Vranja koje poznaje i smatra da je najbolje okupiti ljude na jednom mestu, u ovom slučaju prestonici, „jer će kao ogromna masa postići najbolje rezultate“.
Ističe da ne očekuje magično rešenje i promenu sistema preko noći, ali se nada da će za početak biti ispunjeni zahtevi: „Ne mislim na to da oni prepuste sad svima nama Vladu, nego da malo više slušaju i preuzmu odgovornost“.
Dodaje da su reakcije na pojavu studenata na protestima pozitivne: „Ljudi koji su bili okupljeni sa strane su nam aplaudirali, mahali, neki su čak i plakali na nalet naše mlade energije koja ne želi da ćuti“, kaže Emilija.
Neki mladi sa kojima smo razgovarali o energiji u Vranju dodaju da u sredini kao što je njihova, nije bitno koliko ljudi izađe na ulice, već – ko su ti ljudi.
„Ima pojedinaca iz Vranja koji mogu da ‘pobede’ famoznih 70 odsto podrške režimu, siguran sam u to“ – dodaje jedan od studenata.
Milenković dobija uvrede na društvenim mrežama zbog učešća na protestima
Mlada Vranjanka, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu aktivistkinja Emilija Milenković, poslednjih dana na meti je pojedinaca, starijih muškaraca na društvenim mrežama, koji je vređaju zbog učešća na protestima.
Dobila je osude jer „ide protiv države“ koja joj „daje da jede za 200 dinara dnevno u menzi“ i slično.
Prema njenim rečima, nije joj bilo svejedno u početku, jer do sada nije intenzivno dobijala takve poruke.
„Sada nema nazad. Sada mi je to samo motivacija jer to znači da radim nešto dobro“ – zaključuje.
