VRANJE – Vazduh koji udišu Vranjanci od jutros je odličan, prema zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, a poslednji izveštaj o kvalitetu vazduha u gradu koji je objavio ovdašnji Zavod za javno zdravlje, pokazuje da vazduh u septembru nije bio zagađen niti jedan jedini dan. Zahvaljujući Programu kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja od maja 2022. do kraja 2023. godine, koji je lokalna vlast usvojila i počela da primenjuje, Vranjanci će se čistog vazduha nadisati još dugo, ako se isključi činjenica da je, kao što godinama unazad upozoravaju ekološki aktivisti, vazduh u Srbiji čist samo u mestima gde zagađenje ne meri adekvatno. Vranje, godinama u vrhu po čistoći vazduha, je jedan od njih.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine je 2. avgusta ove godine dalo saglasnost na pomenuti plan članova Gradskog veća za bolji vazduh u Vranju, navodi za portal Slobodna reč savetnica za zaštitu životne sedine u Odeljenju za urbanizam, imovinsko-pravne poslove, komunalno-stambene delatnosti i zaštitu životne sredine Marija Blagojević. Već od septembra je lokalna mreža mernih stanica, čiji se zvanični podaci uzimaju u obzir kada državna Agencija kreira izveštaje o kvalitetu vazduha, proširena za još stanica. Tako sada, umesto podataka sa dve merne stanice u gradu, dobijamo uvid u to šta udišemo sa pet mernih stanica.
Rezultat – u septembru na teritoriji celog grada nije bilo prekomerne količine čađi, azot-dioksida, sumpor-dioksida i ukupnih taložnih materija.
Međutim, podataka o „tihim ubicama“, opasnim PM česticama koje su dokazano velika pretnja po zdravlje ljudi – nema. Razlog je taj što plan i program lokalne vlasti u Vranju za ovaj period nije podrazumevao instaliranje mernih stanica koje bi pokazivale koncentraciju PM čestica u vazduhu, te zapravo i dalje nećemo znati šta udišemo. Bez realnih podataka o tome koliko je zapravo zagađen vazduh u Vranju, ni donosioci odluka neće imati realnu sliku o pretnji po građane.
Kada se pogleda interaktivna mapa Agencije za zaštitu životne sredine o trenutnom stanju kvaliteta vazduha u Srbiji, u mestima gde nema mernih stanica koje registruju prisustvo PM čestica vazduh je u kategoriji „odličan“. Skoro u svim mestima gde u okviru državne mreže postoje ovi merači, vazduh je u kategoriji „zagađen“ ili „veoma zagađen“.
Na portalu Slobodna reč smo nekoliko puta u poslednje dve godine uoči sezone kada je nivo zagađivača povećan (oktobar-mart) pisali o potrebi sistematskog merenja opasnih PM čestica od strane nadležnih institucija, i o tome da li je vazduh u Vranju zaista među najčistijim u Srbiji, kada je tadašnji gradski većnik Slavoljub Stojmenović, čiji je resor bio i zaštita životne sredine, najavio nabavku mernih stanica „kada se za to steknu uslovi“.
Od tada se po pitanju sistematskog merenja PM čestica u Vranju, najčešćih zagađivača u urbanim sredinama za koje stručnjaci upozoravaju da mogu sadržati kancerogene materije, dovesti do srčanih i malignih oboljenja, ali i veće smrtnosti od respiratornih virusa, ništa nije promenilo.
Zašto su PM čestice “tihi ubica”
Kako je za naš portal ranije objasnila dr fizičke hemije i profesorka Univerziteta Singidunum prof. dr Svetlana Stanišić, ove čestice, između ostalog, sadrže i kancerogene materije. Dugoročna izloženost česticama dovodi do kardiovaskularnih i malignih bolesti, ubrzava proces nakupljanja masti u krvnim sudovima i povećava sistematsku zapaljensku reakciju.
To praktično znači da zagađenje vazduha ne utiče samo na plućne bolesti, kao što bi većina ljudi pomislila već doprinosi srčanim i moždanim udarima, oboljevanju od raka kao i pogoršanju stanja kod dijabetičara – rekla je prof. dr Stanišić.
Ko je kriv što će Vranje i ove zime biti bez zvaničnih podataka o prisustvu PM čestica
Na pitanje da li je od strane građana Vranja ili nekih udruženja bilo reakcija tokom javne rasprave dok je pomenuti Program još uvek bio nacrt, i koje su im bile primedbe i sugestije, od nadležnih nismo dobili jasan odgovor.
U odgovoru na ovo pitanje koji je stigao redakciji, stoji sledeće:
„Za nacrte Planova kvaliteta vazduha i Nacrte kratkoročnih akcionih Planova kvaliteta vazduha se obaveštava javnost, zainteresovani organi i organizacije, sprovodi se javni uvid i organizuju javne rasprave. Programom kontrole kvaliteta vazduha definiše se lokalna mreža za monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja.“
Naposletku, lokalna mreža za monitoring je definisana – bez stanica za merenje koncentracije opasnih PM čestica.
„Predlogom Programa kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja od maja 2022. do kraja 2023. godine uspostavlja se praćenje sledecih parametara: SO2 – sumpor – dioksida, NO2 – azot dioksida, čađi i ukupne taložne materije sa analizom pH vrednosti, specifičnih elektroprovodljivosti, sulfata, hlorida, amonijum jona, nitrita, nitrata, kalcijuma, rastvorenih materija, sagorljivog dela i sadržaj pepela. Takođe, prati se koncentracija alergenog polena. Ovim programom nisu obuhvaćene PM2,5 i/ili PM10 čestice“ – stoji u odgovoru redakciji.
Aktivisti u Vranju postavljaju merne stanice, ali rezultati nisu validni
Tokom 2021. godine, uz primetno veće interesovanje građana Vranja za kvalitet vazduha koji udišu, postavljene su merne stanice na privatnim objektima, zahvaljujući kojima su Vranjanci na aplikacijama kao što je AirCare mogli da provere koliko je zagađen vazduh.
Često su rezultati bili takvi da je koncentracija opasnih čestica u Vranju i do 10 puta veća od dozvoljene, ali radi se o stanicama van gore pomenute državne mreže, te rezultati ne mogu biti uzeti u obzir od nadležnih kao validni.
Da bi rezultati bili validni i prepoznati, monitoring kvaliteta vazduha se mora vršiti u okviru državne mreže, u koju su uključene i lokalne stanice koje mere koncentraciju opasnih PM čestica.
Lokalna vlast bi za nabavku automatskih mernih stanica trebalo da izdvoji ili od republike traži oko 10.000 evra, a jeftinije su one koje mere osnovne parametre poput sumpor-dioksida, azot-dioksida, čađi i PM10, dok one za merenje PM2.5 čestica znaju biti i skuplje, objasnili su nam ranije iz Instituta RERI (Renewables and Environmental Regulatory Institute).
Možda će vas interesovati:
Poznato ko za 25.000 evra kiti park, ovako izgledaju njihovi ukrasi
