fbpx
20.6 C
Vranje
nedelja, 28.05.2023

Vazduh u Vranju ponovo odličan, opasne PM čestice se i dalje ne mere

Odabrani članci

Sanja Petrov
Sanja Petrov
Izvršna urednica. U novinarstvu od 2011. godine. Trenutno na master studijama Fakulteta za medije i komunikacije. U slobodno vreme bavi se pevanjem.

VRANJE – Na oba merna mesta u gradu nije bilo povećanih vrednosti koncentracija sumpor-dioksida, azot-dioksida, čađi i ukupnih taložnih materija, odnosno vazduh je tokom prošlog meseca bio u klasi „odličan“ i „dobar“, pokazuje najnoviji izveštaj Zavoda za javno zdravlje o kvalitetu vazduha. U susret jesenjem i zimskom periodu kada je zagađenje vazduha vidljivo i „golim okom“, u gradu se još uvek sistematski ne meri koncentracija „tihog ubice“, odnosno PM čestica. Postoje izvori zagađenja koji su aktivni tokom cele godine, ali je od oktobra do marta koncentracija čestica u vazduhu najveća, zbog grejanja i meteoroloških uslova.

Da je kvalitet vazduha u Srbiji nezagađen uglavnom tamo gde i nema adekvatnog merenja, civilno društvo i akademska zajednica upozoravaju već dve godine, naročito nakon što državna Agencija za zaštitu životne sredine objavi „Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji“. Prema ovom zvaničnom izveštaju, vazduh u Vranju je i u 2019. i u 2020. godini bio među najčistijim u Srbiji.

Prethodno je država uvela novu metriku – vazduh koji je do prošle godine ocenjivan kao zagađen, sada se ocenjuje kao prihvatljiv, što je daleko ispod kriterijuma Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Tačnije, Agencija za zaštitu životne sredine je pomerila gornje granice za količinu štetnih čestica, pa je sada i vazduh koji sadrži preko 40 μg/m3 PM 2.5 čestica „prihvatljiv“.

Tokom 2019. godine vazduh je bio „prekomerno zagađen“ u Beogradu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću, Pančevu, Novom Sadu, Užicu, Boru, Valjevu, Kraljevu i Subotici, dok su u 2020. godini to i dalje ostali Beograd, Niš, Bor, Smederevo, Pančevo, Kosjerić i Užice. Takođe, usled prekoračenja graničnih vrednosti koncentracija suspendovanih PM10 i PM2.5 čestica, vazduh je bio prekomerno zagađen u Popovcu, Kragujevcu, Zaječaru i Zrenjaninu.

Vranja nema na spisku gradova sa lošim vazduhom u 2020. godini i zvanično je, prema najnovijem godišnjem izveštaju, i dalje u prvoj kategoriji po kvalitetu vazduha.

Istraživači Beogradske otvorene škole (BOŠ) su među prvima nakon objavljivanja godišnjeg izveštaja u septembru prošle godine upozorili da je monitoring u većini gradova neadekvatan, odnosno da je vazduh nezagađen u sredinama gde se i ne uzimaju u obzir svi zagađivači.

U međuvremenu smo na portalu Slobodna reč pisali o potrebi sistematskog merenja opasnih PM čestica od strane nadležnih institucija, kada je tadašnji gradski većnik Slavoljub Stojmenović, čiji je resor bio i zaštita životne sredine, najavio nabavku mernih stanica „kada se za to steknu uslovi“.

Od tada se po pitanju sistematskog merenja PM čestica u Vranju, najčešćih zagađivača u urbanim sredinama za koje stručnjaci upozoravaju da mogu sadržati kancerogene materije, dovesti do srčanih i malignih oboljenja, ali i veće smrtnosti od virusa COVID-19, ništa nije promenilo.

Zašto su PM čestice “tihi ubica” i povećavaju smrtnost od korone

Kako je za naš portal objasnila doktor fizičke hemije i profesorka Univerziteta Singidunum prof. dr Svetlana Stanišić, zagađujuće materije u vazduhu mogu biti gasovi ili čestice, koje se označavaju sa „PM“. U zavisnosti od toga koliki je prečnik čestica, razlikujemo one manje (PM2,5) ili veće (PM10). Kako je objasnila, ove čestice, između ostalog, sadrže i kancerogene materije. Dugoročna izloženost česticama dovodi do kardiovaskularnih i malignih bolesti, ubrzava proces nakupljanja masti u krvnim sudovima i povećava sistematsku zapaljensku reakciju.

To praktično znači da zagađenje vazduha ne utiče samo na plućne bolesti, kao što bi većina ljudi pomislila već doprinosi srčanim i moždanim udarima, oboljevanju od raka kao i pogoršanju stanja kod dijabetičara – rekla je prof. dr Stanišić.

Postoje izvori zagađenja koji su aktivni tokom cele godine, ali je od oktobra do marta koncentracija čestica u vazduhu najveća, zbog grejanja i meteoroloških uslova. Veća smrtnost u februaru i martu od COVID-19 infekcije između ostalog je i posledica udisanja zagađenog vazduha.

„Pokazalo se da zagađenje vazduha preko povećanja sistematske zapaljenske reakcije doprinosi i većoj smrtnosti od korone“ – istakla je prof. dr Stanišić.

Od aprila građani prate nezvanična merenja PM čestica

Početkom aprila ove godine je Beogradska otvorena škola (BOŠ), posredstvom udruženja Eko straža i Borino i evropsko Vranje (BEV) omogućila Vranjancima da na mobilnom telefonu, preko aplikacije AirCare, prate podatke o zagađenju vazduha opasnim PM česticama, zahvaljujući senzoru postavljenom na privatnom objektu u ul. J.J.Lunge.

Međutim, da bi rezultati bili validni i prepoznati, monitoring kvaliteta vazduha se mora vršiti u okviru državne mreže. Za sada su jedini dostupni i zvanični podaci upravo iz pomenutih redovnih izveštaja ZZJZ, odnosno bez podataka o zagađenosti opasnim PM česticama.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci