BEOGRAD / VRANJE – Najnoviji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019. godinu koji je objavila državna Agencija za zaštitu životne sredine, pokazuje da je vazduh bio „prekomerno zagađen“ u Beogradu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću, Pančevu, Novom Sadu, Užicu, Boru, Valjevu, Kraljevu i Subotici. Istraživači Beogradske otvorene škole (BOŠ) upozoravaju da je monitoring u ostalim gradovima neadekvatan, te da je vazduh i dalje nezagađen u sredinama gde se i ne meri adekvatno.
Koordinator projekata u okviru programske oblasti „Energija, klima i životna sredina“ Beogradske otvorene škole Ognjan Pantić, u saopštenju o kvalitetu vazduha u Srbiji ističe da je na prvi Svetski dan čistog vazduha (7. septembar) javnost u Srbiji dobila najsvežiji uvid u to u kojoj meri je vazduh u većini gradskih sredina daleko od ocene „čist“.
U skoro svim od navedenih gradova vazduh je bio prekomerno zagađen usled visoke koncentracije PM10 i (ili) PM 2.5 čestica, sa izuzetkom Bora, koji je svrstan u gradove u najvišoj kategoriji zagađenja usled prekomerne koncentracije sumpor-dioksida (SO2)“, stoji u saopštenju.
Kako se navodi, prilikom izrade pomenutog Izveštaja su korišćeni podaci iz mreže stanica za kvalitet vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, PSUZŽS Vojvodine, gradova Pančeva, Sremske Mitrovice, Užica, Požarevca, Subotice, Kraljeva i Sombora. Agencija navodi i da Grad Beograd nije dostavio podatke iz gradske mreže, uprkos ponovljenim zahtevima.
„Ono što je primetno jeste da se, od stanica na kojima je vazduh ocenjen kao čist, na 12 ne meri koncentracija PM10 čestica, dok se koncentracija PM2.5 čestica ne meri na 17 stanica“ – stoji u Pantićevom saopštenju.
Pantić ističe da takvi podaci pokazuju da je potrebno dodatno unaprediti monitoring u državnoj mreži, kako bi merne stanice davale podatke o koncentracijama svih zagađujućih materija. Institut za javno zdravlje Srbije Milan Jovanović Batut u svojoj godišnjoj analizi pod nazivom Zagađenost urbanog vazduha na teritoriji Republike Srbije merena u mreži institucija javnog zdravlja u 2019. godini, navodi između ostalog i da je „nastavljen trend male zastupljenosti monitoringa čestičnog zagađenja sa česticama tipa PM10 i PM2.5“.
Šta su opasne PM čestice?
Građani koji žive u mestima sa povećanom koncentracijom suspendovanih, takozvanih PM čestica se često žale na probleme sa disanjem, iritirajući osećaj u očima, grlu i nosu ili nelagodnost u grudima. Particulate matter (PM) suspendovane čestice stručnjaci nazivaju „nevidljivim ubicama iz vazduha“ i one predstavljaju prašinu manju od 10 mikrona, mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. „Fine“ čestice su doprinose razvijanju ili pogoršaju hroničnih oboljenja kao što su astma, srčani napad, bronhitis i ostali respiratorni problemi.
Prema Članu 19 iz Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Sl. gl. RS”, broj 11/10, 75/10 i 63/13) Republike Srbije, u 2020. godini granična vrednost izloženosti za suspendovane čestice PM2.5 iznosi 25 µg/m3, dok tolerantna vrednost iznosi 30 µg/m3.
Šta se sve meri u Vranju
Prema podacima vranjskog Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ), kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Vranja vrši se na dva merna mesta: u samom ZZJZ u blizini centra grada i u krugu Osnovne škole Svetozar Marković. Na oba merna mesta vrši se sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađujućih materija sumpor-dioksida, čađi i azot-dioksida, a analiziraju se i takozvani aerosedimenti u mesečnim uzorcima padavina gde se određuju ukupne taložne materije. Prema poslednjem Izveštaju o kontroli kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja za jul 2020. godine , nijedna od izmerenih vrednost nije premašivala maksimalno dozvoljenu vrednost. Nema podataka o merenju pomenutih PM čestica.
