fbpx
10.4 C
Vranje
nedelja, 25.02.2024

Ugašen profil Filološke koji je uvredio južnjake objavom o padežima

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD / NIŠ / VRANJE – Instagram stranica Digitalni bukvar, iza kojeg je stajala Filološka gimnazija u Beogradu, ugašena je nakon burnih reakcija, kako na društvenim mrežama, tako i u javnim osudama novinara i objavama lingvista, zbog kampanje i promocije knjige uz tvrdnju da ljudi sa juga Srbije imaju „muke sa padežima“.

Mediji poput Jugpress-a su ubrzo preneli da diskutabilna kampanja vodi do „Digitalne ekspedicije“ koja je pokrenuta na inicijativu Kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić, a realizuju je USAID i agencija Propulsion, uz podršku Vlade, te da je preko tog programa novac dobio i „Digitalni bukvar“.

Cilj je bio „povećanje nivoa digitalne pismenosti“. Međutim, umesto digitalnog opismenjavanja, krajnji rezultat je ispao kontraproduktivan.

Pre nekoliko dana je na, sada već ugašenoj stranici Digitalni bukvar osvanula objava na kojoj devojka drži novo izdanje Vujaklijinog rečnika stranih reči, uz istaknuti natpis:

„Imaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije?“.

Upravo ti „građani sa juga Srbije“ brzo su upozorili na diskriminaciju i stereotipe, ali i prostor za uvredu, pogotovo zbog toga što iza projekta i objave stoji Filološka gimnazija, koja bi trebalo da radi potpuno suprotno.

Neki južnjaci, nažalost, nisu ostali „dužni“, te je usledio i niz uvreda autorima u komentarima.

Administratori stranice Digitalni bukvar su nakon burnih reakcija postavili novu objavu u kojoj su se izvinili „onima koji su se osetili diskriminisanim“, i najavili uklanjanje postojeće i postavljanje izmenjene.

Objavom se pozabavio i portal Južne vesti, čijim novinarima je direktorka Filološke gimnazije u Beogradu Dragana Ćećez rekla da se izvinjava, ali se i ogradila od odgovornosti izjavom da bi „učenica koja kreira taj deo trebalo da poradi na tome“, kao i da to nije zvaničan stav ove gimnazije.

Objava sa profila Digitalni bukvar je brzo uklonjena, a na zvaničnoj stranici Filološke gimnazije objavljeno je sledeće:

„Filološka gimnazija upućuje izvinjenje svima koji su na bilo koji način osetili da su diskriminisani u objavi naših učenika uDigitalnom bukvaru. Ideja tog projekta je da se kroz savremene digitalne medije prikažu raznovrsnost i lepota srpskog jezika.“

Umesto bolje kulture ponašanja u digitalnoj sferi, projekat produbio stereotipe

Profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu Boban Arsenijević osvrnuo se na propust u autorskom tekstu za portal Južne vesti. Najpre je istakao da nosioci projekta neznanje o tome šta je digitalna pismenost dopunjuju neznanjem kako se ona može unapređivati, kao i da se veština i kultura ponašanja u digitalnoj sferi ne može poboljšati na taj način.

Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih aspekata digitalne pismenosti je etika ponašanja u digitalnoj sferi.

„Jezički stereotipi su prirodna pojava: ljudi teže da za neke jezičke varijetete vezuju različite osobine. Najosnovnija etičnost, digitalna i svaka druga, podrazumevaju da stereotipe ne treba iskazivati, da ne treba diskriminisati i stigmatizovati različite grupe i populacije, te da što je šira ciljana publika poruke – to oprezniji valja biti u ovom pogledu. Tako i ovde, ovim uvredljivim tekstom, projekat snažno deluje suprotno svom deklarisanom cilju – umesto da pomaže u ovladavanju digitalnom pismenošću, on ispoljava njen najdrastičniji nedostatak“ – istakao je profesor Arsenijević.

Prema njegovim rečima, dubina usađenosti stereotipa u stavove o jeziku „koji se gaje u Filološkoj gimnaziji u Beogradu i uopšte u takozvanim srbističkim krugovima“ ogleda se u pragmatici poruke na objavi, jer ona drugim licem množine sugeriše obraćanje govornicima srpskog jezika, a u istoj rečenici se kao klasa poređenja „ljudi sa juga Srbije“ pominju u trećem licu.

„Neizbežna implikacija je da ‘ljudi sa juga Srbije’ ne spadaju u govornike srpskog jezika, ili bar nisu neko kome se projekat unapređenja digitalne pismenosti obraća. Oni su treće lice, primer nečeg nepoželjnog“ – napomenuo je on u autorskom tekstu za Južne vesti.

Pročitajte više:

Oslobodimo vranjsku reč!

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci