BEOGRAD / VRANJE – Nakon neuspešnih pregovora u Rambujeu i Parizu o rešenju krize na Kosovu, kada je tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odbio ponuđeno rešenje za zaustavljanje nasilja, 24. marta 1999. godine otpočeo je vazdušni napad NATO snaga na teritoriju SRJ. Od 2015. godine se današnji datum zvanično obeležava kao „početak NATO agresije“.
Danas će u Srbiji 22. godišnjica početka NATO agresije biti obeležena nizom manifestacija, polaganjem cveća i venaca i odavanjem pošte nastradalima. U ovoj kampanji učestvovale su snage 19 zemalja, a akcije iz vazduha koje su trajale 78 dana su izvedene bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), piše FoNet. Zvaničnici Alijanse su tada saopštili da su prvi NATO avioni poleteli ka SRJ kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa i progon Albanaca na Kosovu, a kako navodi BBC, to je bila prva međunarodna vojna akcija pokrenuta bez podrške UN.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušnih napada nastradao je 1.031 pripadnik vojske i policije i oko 2.500 civila, od kojih osamdestdevetoro dece, a teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila i 5.173 vojnika i policajaca. Prema zvaničnim podacima, 25 građana dveju republika se i dalje vode kao nestali.
U noći između 22. i 23. aprila NATO je bombardovao i zgradu Radio-televizije Srbije kada je poginulo 16 zasposlenih u RTS. Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je 2002. godine osuđen na 10 godina zatvora jer nije naredio evakuaciju zgrade.
Bombardovanje je trajalo 11 nedelja, evidentirano je oko 2.300 udara u kojima je ispaljeno i bačeno 22.000 tona različitih projektila, uključujući i više od 30.000 kasetnih bombi, a kao posledice su, osim brojnih ljudskih žrtava, ostali teško oštećeni vojni objekti, infrastruktura – putevi, pruge, mostovi, fabrike, škole, pojedine zdravstvene ustanove, desetine vojnih postrojenja i radara, ali i civilnih radio i TV predajnika, među kojima i toranj na Avali, koji je srušen 29. aprila.
Procena materijalne štete prouzrokovane na uništenim i oštećenim objektima i infrastrukturi nikada nije zvanično objavljena, a u javnosti su pominjane brojke od nekoliko desetina pa sve do 100 milijardi američkih dolara.
Vazdušni napadi okončani su potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. posle koga je usledilo povlačenje snage vojske i policije sa Kosova, na čijoj teritoriji je uspostavljen civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK).
Najviše civila poginulo u Surdulici
Kako navodi list Danas, državni zvaničnici u poslednje dve decenije „manipulišu“ tačnim brojem žrtava, iako u javnost ne izlaze sa tačnim podacima. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, tokom NATO bombardovanja je poginulo 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga.
Među civilima je bilo 207 osoba srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 albanskih civila, 14 Roma i 14 poginulih drugih nacionalnosti. Na teritoriji Srbije stradalo je ukupno 260 ljudi, u Crnoj Gori 10 i na Kosovu 484.
„U Srbiji je najviše civila poginulo u Surdulici, 29 žrtava u dva napada. U nekoliko napada 19 civila u Nišu, 16 radnika RTS-a u Beogradu, po 15 u Aleksincu i u Grdeličkoj klisuri kada je NATO pogodio voz u kretanju…“ – navodi se na sajtu FHP-a, prenosi Danas.
Đaci zainteresovani da saznaju više, lekcije „šture i na kraju udžbenika“
Lekcija iz istorije o NATO bombardovanju SR Jugoslavije se, prema rečima sagovornika Danasa, nastavnika istorije u osnovnoj i srednjoj školi Aleksadra Todosijevića, Darka Kmezića i Petra Panića, često izostavlja jer je po planu i programu predviđena za sam kraj školske godine, kada „i mali i veliki maturanti razmišljaju o zaključivanju ocena, maturskim i prijemnim ispitima“.
NATO bombardovanje i ratni sukobi na prostoru Kosova i Metojije se u aktuelnim udžbenicima istorije za 8. razred obrađuju samo kroz najosnovnije informacije i brojke, ističe Todosijević.
„Nedovoljno je objašnjeno šta je prethodilo agresiji NATO pakta. Fokus je na srpskim civilnim i vojnim žrtvama, razaranju zemlje, pri čemu se zanemaruje stradanje albanskih civila na prostoru KiM. Lekcije su uglavnom fokusirane na nabrajanje faktografskih činjenica, bez detaljnije kontekstualizacije, odnosno analize politike vladajućeg režima prema Albancima na prostoru KiM“ – kaže Todosijević, nastavnik istorije u OŠ Branko Radičević u Batajnici.
U društvu se o NATO bombardovanju još uvek priča, posledice se i danas osećaju,a tema je popularna među učenicima, kaže profesor istorije u Sedmoj gimnaziji u Beogradu Darko Kmezić, ali nastavnici često dolaze u situaciju da ne „stignu da ispredaju“ ovu lekciju jer je poslednja u udžbeniku.
„Nastavnici su često u problemu jer moraju da se bore sa stereotipima i već izgrađenim političkim stavovima učenika, što zavisi i od toga iz kakvih porodica đaci dolaze. Moraju da vode računa na koji način će predstaviti ovaj događaj“ – kaže Kmezić za Danas.
Šta piše u lekciji
Profesor Kmezić za Danas navodi da je u udžbeniku ceo događaj predstavljen hronološki, uz statistiku, ali i da se pominju uzroci, pregovori u Rambujeu i Parizu, kao i da je srpska strana odbila ultimatum o povlačenju vojske i policije. Sledi opis vazdušne operacije, statistički podaci o žrtvama i šteti, povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova i potpisivanje Kumanovskog sporazuma. „Iz teksta se može zaključiti da je sukob na Kosovu deo šire istorijske pojave koja ima svoje korene u devedesetim, pa čak i osamdesetim godinama 20. veka. Cela priča je stavljena u kontekst nacionalnih i međuetničkih sukoba„, dodaje Kmezić.
Milosrdni anđeo i osiromašeni uranijum najveće zablude
Iako se u pomenutom udžbeniku navodi da je naziv vazdušne operacije bio Milosrdni anđeo, i taj izraz je duboko ukorenjen u srpskoj svakodnevnici, operacija ovog naziva nikada nije postojala. Kako je već o tome izveštavao RTS, operacija čiji je zvanični naziv Allied Force (Saveznička snaga), je od trenutka ulaska NATO trupa na teritoriju Kosova, juna 1999. godine, promenila naziv u Joint Guardian (Zajednički zaštitnik).
Američka komponenta koja je činila Savezničku snagu zvala se Plemeniti nakovanj (Noble Anvil), a tadašnji kineski predsednik Đijang Cemin je tokom posete Italiji marta 1999. godine napravio grešku u izgovoru, kada je umesto „noble anvil“ rekao „noble angel“. To objašnjava reč „anđeo“.
Još jedan od potencijalnih uzroka se dovodi u vezu sa imenom britanskog humanitarnog konvoja, koji je aprila 1998. posetio Kosovo, kada je ova misija u medijima nazvana Operacija anđeo, od britanskog originala Operation Angel’s mission of mercy, koji je naveo BBC.
Kako je za RTS objasnio Bojan Dimitrijević sa Instituta za savremenu istoriju, tadašnja srspka propaganda, ili ministarstvo informisanja, iskoristio je taj naziv da ga proširi za čitavu operaciju napada na SRJ. U obrazlaganju tužbe, iz maja 1999. godine, koju je SRJ podnela Međunarodnom sudu protiv članica NATO koje su učestvovale u bombardovanju, koristi se izraz Plemeniti anđeo.
„Propagandni napori obe strane bili su veoma jaki. Vlast je imala cilj da mobiliše javnost, što joj je lakše polazilo za rukom ako se posebno podvuče cinizam naziva akcije“ – istakao je Dimitrijević za RTS.
Ministar informisanja tokom 1999. godine bio je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Ne postoji indirektna veza između osiromašenog uranijuma i raka“
U javnosti, a naročito na jugu Srbije i u Vranju, još uvek postoje nedoumice da li je bombardovanje uzrok povećanog oboljevanja od raka, a epidemiolog Zoran Radovanović je još jednom podsetio da ne postoji „ni direktna, ni indirektna veza između osiromašenog uranijuma koji je NATO koristio tokom bombardovanja i kancerogenih oboljenja u Srbiji“.
„Niko ne bi smeo da tvrdi takvu glupost van granica Srbije, da je osiromašeni uranijum kancerogen. To je činjenica koja se u naučnom svetu zna. Međunarodna agencija za izučavanje raka u Lionu, koja je napravila listu od 500 kacerogenih supstanci koje mogu da dovedu do raka, uranijum nije uvrstila ni u najblažu grupu – moguće uzročnike raka“ – ponovio je danas Radovanović za N1.
Prema njegovim rečima, „mi svake godine bacimo na zemljište nekoliko puta više uranijuma upotrebom mineralnih đubriva nego što je palo na centralnu Srbiju“.
Komemoracija u Vranju, u Pčinjskom okrugu poginulo 34 civila
Kako je saopšteno iz Gradske službe za odnose sa javnošću, komemorativni skup povodom obeležavanja 22. godišnjice početka NATO agesije biće održan danas u podne, kod Spomenika policajcima, vojnicima i građanima Vranja poginulim u oružanim sukobima na jugu Srbije od 1990 – 2003. godine i tokom NATO agresije 1999. godine, na platou ispred Galerije Narodnog muzeja u centru grada.
Tokom 11 nedelja bombardovanja su u Pčinjskom okrugu život izgubila 62 lica, među kojima 34 civila. Čak 29 civila je bilo iz Surdulice. Ranjeno je 207 ljudi i oštećeno je 4.500 stambenih objekata.
Pročitajte više:
