fbpx
10.4 C
Vranje
nedelja, 25.02.2024

U Vranju ćete preživeti sa 67.000 dinara, ako uzmete kredit i zadužite se

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Novinar portala Slobodna reč Dušan Pešić pozvao je na razgovor uz kafu nosioce lista kandidata za odbornike u Skupštini grada Vranja, koje će Vranjanci birati na lokalnim izborima u nedelju, 17. decembra, kako bi sa njima popričao o gradskim aktuelnostima. U nastavku je razgovor sa nosiocem liste „Jedinstvena Srbija – Dragan Marković Palma“, Dejanom Manićem, iz Gradskog odbora Jedinstvene Srbije (JS).

Kao i svakom sagovorniku, novinar je Maniću pokazao najpopularniju objavu sa portala poslednjih nedelja, karikaturu „Vranje ne sme da stane“ i pitao ga šta misli o onome što vidi na njoj.

Dejan Manić: Nažalost, ne bih ja voleo da je ovo karikatura o Vranju, niti o bilo kom gradu u Srbiji, već o nekoj drugoj državi. Ovo je realna slika našeg grada. Mislim da je Vranju potrebno novo uređenje i novi projekat umirujućeg saobraćaja, samim tim i kompletan novi projekat infrastrukture vodovodne i kanalizacione mreže.

Lepo je što smo potpisali ugovor „Zelena Srbija“ za zamenu kanalizacionih cevi, ali smatram da se to u našem gradu radi neplanski. Ne možemo dozvoliti da nam sve ulice, u istom trenutku, budu raskopane i neprohodne za pešake i saobraćaj.

To je nedomaćinsko vođenje grada. Trebalo bi da postoji plan i znalo bi se koja ulica se radi i kada se završava, i da treba da se vrati u prvobitno stanje. Ali to ne znači da se asfaltira samo onaj potez koji je isečen da bi se zamenile cevi, nego da se cela ulica presvuče asfaltom.

Smatram da je trebalo da stavimo cevi sa većim „fi“, jer smo skinuli cevi „fi“ 500, a stavili „fi“ 300. A, svesni smo da se povećava broj stanovnika u nekim delovima grada, prelazi se sa kućnog u stanovanje u zgradama gde je 15 stanova priključeno na jednu kanalizacionu cev. Posle zamene ovih kanalizacionih cevi, na više lokacija u gradu imamo izlivanja iz šahti, što je nedopustivo.

SR: Hajde da prokomentarišemo vesti u poslednjih dvadesetak dana. Evo, u Vranju je prosečna plata prema aktuelnim podacima bila manja od 67.000 dinara (66.558). Dakle, i dalje ispod republičkog proseka koji je 85.066 dinara. Kakav život može da se živi ovde sa 67.000 dinara, pogotovo ako se uzme u obzir da neko vraća kredit ili plaća kiriju?

DM: Srbi mogu i sa 20.000 dinara da prežive, ne samo Vranjanci. Ali, to je životarenje. Samo da imaju za hleb i vodu. Nema ni za mleko, jogurt, ni sir, a da ne pričam o drugim potrebama. Kod nas se ljudi dosta bave „sitnom“ poljoprivredom. Uglavnom su svi sa sela i svako ima svoju baštu sa paprikom ili paradajzom, možda čuva svinje ili neku živinu, i to je dodatan prihod u borbi za preživljavanje.

Ako primate 67.000 dinara, a imate još dete na studijama, vi ćete da preživite, ali nema teoretske šanse da ne uzmete kredit i da se ne zadužite da biste mogli da „isplivate“ i detetu obezbedite školovanje.

SR: Istraživački novinari BIRN-a otkrili su da su dve organizacije iz Beograda dobile 330.000 evra za održavanje radionica i obuka u Vranju koje nikada nisu održane. Šta biste vi, za Grad, uradili sa 330.000 evra?

DM: Za pojedinca je to ogroman novac, ali za Grad nije. Sa 330.000 evra možete napraviti jedan stadion ili igralište, da deca imaju gde da se igraju i bave sportom.

Možda da napravimo, konačno, rampe za invalide, da ulice prilagodimo njima, jer smo imali donete uredbe i odluke na nivou Grada o inkluziji, koje nisu ni zaživele.

Sa tih 330.000 evra mnogo može da se pomogne našim sugrađanima. Namerno nisam hteo da kažem da se uplati u humanitarne svrhe, jer smatram da je država ta koja treba da pomaže bolesnim ljudima, da im obezbedi lekove, a ne da mi, građani, pojedinačno, kroz firme ili projekte, uplaćujemo donacije.

SR: Bivši gradonačelnik, a sada predsednik Privremenog organa, Slobodan Milenković, nedavno je otvorio profile na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram. Kako komentarišete ovaj potez Milenkovića? Da li tu ima funkcionerske kampanje, ili je nema?

DM: Svako od nas ima pravo da bira da li će da učestvuje na društvenim mrežama ili ne. Ja imam profile koji mi služe za političku promociju, retko kad za nešto privatno. Otvoriti profil pred izbore nikako drugačije ne može da se protumači nego predizborni marketing. Ali i to je dozvoljeno, jer u predizbornoj trci koristimo sve moguće resurse da bismo se dodvorili biračima, da bismo pokazali da smo mi ti koji smo uz njih. Očigledno da je i on shvatio da treba da se „približi“ narodu i biračima, da iskaže svoje aktivnosti na drugačiji način nego dosad. Na građanima je da procene da li je to u pravo vreme.

SR:  Bliži nam se Nova godina, čini se da ukrašavanje grada još uvek nije počelo, a ne možemo da ne pomenemo novogodišnje ukrase od pre dve godine koji su građanke i građane Vranja koštali oko 25.000 evra, a kojih nije bilo prošle godine.

DM: Ja sam pobornik ideje da Vranje treba da živi, da treba da bude ukrašeno, da se oseti prednovogodišnja i pretpraznična atmosfera. Da imate nasmejana lica kada izađete na ulicu, da vidite dušu grada. Ali postoji i drugo pitanje – kad nešto nabavljate, za koliko nabavljate? Nešto može da se nabavi za mnogo manje para, ali nije na nama da o tome sudimo. Imate organe koji bi trebalo da to sve ispitaju i da procesuiraju ako ima elemenata. Trebalo bi da se radi malo transparentnije, da se više uključi javnost. Dok sam bio u Turističkoj organizaciji, do februara 2021, kada smo pripremali „Dane Vranja“, svako je mogao da predloži svoju viziju festivala.

Ne može jedan čovek da donosi odluke.

Možda ja volim narodnu muziku, a ne volim zabavnu, i sada, zbog mene, mora da se sluša narodna. Treba saslušati javnost. Isto mislim i za osvetljenje i rasvetu.

Imamo televizije koje plaća Grad, pa neka izađu i urade javne ankete. Ne montirane, kada biramo sagovornike koji će govoriti ono što mi želimo.

Javna anketa pa da se čuje volja građana. Izađite na pijacu pa pitajte šta narod kaže. Ne radnike Gradske uprave ili javnih preduzeća koji, jadni, ne smeju da kažu sve i da misle drugačije.

SR: Možete li da navedete po jedan najveći uspeh i najveći neuspeh lokalne vlasti u Vranju od 2016. godine do danas?

DM: Za uspeh mogu reći da je završeno pozorište u Vranju, pritom ne zalazeći u cifre i koliko se potrošilo. I još jedan veliki uspeh je rekonstrukcija Zdravstvenog centra. Moramo se složiti da je to ogroman projekat i da je to dobro za sve naše građane.

Kao neuspeh mogu izdvojiti to da nije doveden nijedan investitor i da nije otvoreno nijedno radno mesto.

Drugi neuspeh, po mom mišljenju, je to što nisu rekonstruisane sve osnovne škole, kao što je to urađeno u Leskovcu. I tamo je gradonačelnik iz iste političke opcije.

Mi smo, u Vranju, nažalost, rekonstruisali samo OŠ „Svetozar Marković“ i OŠ „Vuk Karadžić“. Ostale „sitne“ rekonstrukcije ne računam.

Pročitajte više:

Vranje ne sme da stane

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci