fbpx
7.7 C
Vranje
utorak, 06.12.2022

U oblastima slobode medija, korupcije i civilnog društva Srbija i dalje pada u izveštaju Freedom House-a

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
European Western Balkans
Regionalni internet portal specijalizovan za praćenje procesa evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana.

VAŠINGTON – Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa treću godinu za redom svrstana u kategoriju „hibridnih režima“. Kvalitet demokratije koji se prema izveštaju Fridom hausa meri od 1 do 7, ove godine ocenjen je sa 3,79, što je još niže u odnosu na prethodnu godinu, kada je srpska demokratija dobila najnižu ocenu do tada – 3,89.

U izveštaju se navodi da je demokratija u Srbiji nastavila svoju silaznu putanju i u 2021. godini, nakon „turbulentnih događaja“ iz 2020. Dodaje se da je propuštena prilika da se poboljšaju demokratsko upravljanje i izborni uslovi, a kontinuirani pad slobode medija i okupljanja kao i korupcionaške afere i veze državnih zvaničnika sa organizovanim kriminalom, „dodatno su nagrizli demokratske institucije“.

„U Srbiji su predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka dominirali političkim institucijama…Očigledni neuspeh međupartijskog dijaloga kojim je posredovao Evropski parlament, nakon bojkota izbora opozicije 2020. godine, i nedostatak poboljšanja izbornih uslova u zemlji obeležili su kontinuiranu političku krizu izazvanu pogoršanjem demokratskih institucija“ – navodi Fridom haus.

Niže ocene u odnosu na 2020. godinu Srbija je dobila u tri oblasti: nezavisnost medija, borba protiv korupcije i atmosfere u kojoj radi civilno društvo.

Gušenje slobode medija pomoću Telekoma

Rejting nezavisnih medija, godinama jedna od najlošije ocenjenih oblasti u izveštaju Fridom hausa, dodatno je opala sa 3,25 na 3,00 zbog kontinuiranog i sve većeg pritiska vlade na nezavisne medije i novinare, kao i sve većeg „zarobljavanja medija preko državnog Telekoma“.

Navodi se da je kupovinom državne Pošte NET, bez tendera, Telekom povećao svoj uticaj na kablovskom tržištu, osnivajući kanal Euronews Srbija, a takođe je “kontroverzno pokušao da sklopi komercijalno sumnjive poslove kako bi ugrozio Junajted grupu kao glavnog konkurenta i vlasnika jedina dva kritična televizija kanala u zemlji N1 i Nova”.

Posmatrači Fridom hausa ove poteze protumačili su kao pokušaje gušenja slobode medija i povećanje uticaja vladajuće Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučiča, kako u zemlji tako i u regionu. Primećuje se da uprkos usvajanju Medijske strategije i Akcionog plana za njegovo sprovođenje, nivo nepoverenja između medijskih radnika i vlasti nije se smanjio.

Organizovani kriminal i korupcionaške afere

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, sa prošlogodišnjih 3,50 ocena je opala na 3,25 zbog kako se navodi u izveštaju „niza skandala koji ukazuju na veze između državnih struktura i funkcionera vladajuće partije, sa jedne strane i organizovanog kriminala sa druge.

Izveštaj je raskole unutar „hegemonističke Srpske napredne stranke“ povezao sa slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, uz ocenu su tom prilikom razotkrivene veze između organizovanih kriminalnih grupa i visokih funkcionera državnog aparata.

Kao najistaknutiji primer izveštaj navodi hapšenje Veljka Belivuka, optuženog za teška krivična dela. Spominju se i druge afere poput Jovanjice, a izveštaj je primetio da je njen vlasnik pušten u kućni pritvor, kao i da ga je javno branio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Istrage u svim ovim slučajeivma su u toku, ali optužbe među rukovodstvom SNS-a i njihovim unutarstranačkim borbama ukazuju na umeštanost barem nekih visokih vladainih zvaničnika u organizovani kriminal i korupciju“ – navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Zastrašeno civilno društvo

Atmosfera u kojoj deluje civilno društvo dobila je opala je sa 5,50 na 5,25 zbog zastrašivanja organizacija civilnog društva od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija, kao i nasilja nad mirnim demonstrantima.

Ocenjuje se da je civilno društvo delovalo u neprijateljskoj atmosferi uz česte kampanje kleveta od strane predstavnika vladajućih partija i provladinih medija, ali i pod insitucionalnim pritiscima.

„Tokom godine, predstavnici vladajućih stranaka i provladini mediji vodili su niz napada na organizacije civilnog društva i medije, uključujući optužbe za kriminal ili izdaju bez dokaza. Ukupna atmosfera za predstavnike civilnog društva i novinare u nekim aspektima pogoršala se od 2020, iako je zabeleženi broj napada na novinare bio manji u 2021“ – stoji u izveštaju.

Primećeno je i da su provladini tabloidi objavljivali analize finansiranja organizacija civilnog društva i medija u Srbiji, “što implicira da rade za strane interese”. Konstatuje se da još uvek nije rešen slučaj “Spisak” kada je veliki broj OCD i nezavisnih medija dospeo pod istragu Uprave za sprečavanje pranja novca, bez dokaza i opravdanog razloga.

U delu o ekološkim protestima kaže se da su oni “najistaknutiji oblik građanskih demonstracija u 2021. godini”, jer je nekoliko aktivističkih organizacija i političkih partija skrenulo pažnju na različita pitanja, od zagađnenja vazduha i izgrade mini-hidroelektrana do najavljene izgradenju rudnika litijuma.

Primećeno je da iako nije bilo većih sukoba policije i građana, na demonstracijama su korišćeni drugi obici nasilja i zastrašivanja. Navodi se posebno slučaj protesta u Šapcu kada su demonstrante napali naoružani nasilnici koji su buldožerom pokušavali da pregaze masu, a policija je zastrašivala građane, aktivist i novinare da ih odvrati od učešća na protestima.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

„Dolazak kući košta me kao mesec dana u domu“: Autobus preskup, studenti sve ređe u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Studenti, zaposleni, oni koji putuju zbog porodice ili zdravstvenih usluga, na relaciji Vranje - Beograd - Vranje u poslednje vreme...

Ilić: Srušili smo predrasude da dijalog u društvu nije moguć

VRANJE - Članovi Gradskog veća čiji su resori omladina, sport, privreda i preduzetništvo, zbog "drugih obaveza" nisu u aprilu ove godine prisustvovali predstavljanju 13...

Niže cene rominga između zemalja Zapadnog Balkana i EU od 2023.

BEOGRAD - Od oktobra sledeće godine počinje sniženje cena rominga između zemalja Zapadnog Balkana i članica Evropske unije (EU), navodi se u deklaraciji potpisanoj...

Školarci okosnica programa Svetosavske nedelje 2023.

VRANJE - Učenici osnovnih i srednjih škola uz lokalne kulturno-obrazovne ustanove činiće okosnicu programa 33. Svetosavske nedelje, koja će se u Vranju održati u...

Javna rasprava o programu RTS-a u Vranju

VRANJE - Radio-televizija Srbije organizovaće 15. decembra u sali Skupštine grada Vranja Javnu raspravu o programskom sadržaju te javne medijske kuće i pozivaju sve zainteresovane...