fbpx
15.4 C
Vranje
nedelja, 29.05.2022

U oblastima slobode medija, korupcije i civilnog društva Srbija i dalje pada u izveštaju Freedom House-a

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo “zakrpi”

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni “strani plaćenici” i “budale”

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
European Western Balkans
European Western Balkans
Regionalni internet portal specijalizovan za praćenje procesa evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana.

VAŠINGTON – Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa treću godinu za redom svrstana u kategoriju “hibridnih režima”. Kvalitet demokratije koji se prema izveštaju Fridom hausa meri od 1 do 7, ove godine ocenjen je sa 3,79, što je još niže u odnosu na prethodnu godinu, kada je srpska demokratija dobila najnižu ocenu do tada – 3,89.

U izveštaju se navodi da je demokratija u Srbiji nastavila svoju silaznu putanju i u 2021. godini, nakon “turbulentnih događaja” iz 2020. Dodaje se da je propuštena prilika da se poboljšaju demokratsko upravljanje i izborni uslovi, a kontinuirani pad slobode medija i okupljanja kao i korupcionaške afere i veze državnih zvaničnika sa organizovanim kriminalom, “dodatno su nagrizli demokratske institucije”.

“U Srbiji su predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka dominirali političkim institucijama…Očigledni neuspeh međupartijskog dijaloga kojim je posredovao Evropski parlament, nakon bojkota izbora opozicije 2020. godine, i nedostatak poboljšanja izbornih uslova u zemlji obeležili su kontinuiranu političku krizu izazvanu pogoršanjem demokratskih institucija” – navodi Fridom haus.

Niže ocene u odnosu na 2020. godinu Srbija je dobila u tri oblasti: nezavisnost medija, borba protiv korupcije i atmosfere u kojoj radi civilno društvo.

Gušenje slobode medija pomoću Telekoma

Rejting nezavisnih medija, godinama jedna od najlošije ocenjenih oblasti u izveštaju Fridom hausa, dodatno je opala sa 3,25 na 3,00 zbog kontinuiranog i sve većeg pritiska vlade na nezavisne medije i novinare, kao i sve većeg „zarobljavanja medija preko državnog Telekoma“.

Navodi se da je kupovinom državne Pošte NET, bez tendera, Telekom povećao svoj uticaj na kablovskom tržištu, osnivajući kanal Euronews Srbija, a takođe je “kontroverzno pokušao da sklopi komercijalno sumnjive poslove kako bi ugrozio Junajted grupu kao glavnog konkurenta i vlasnika jedina dva kritična televizija kanala u zemlji N1 i Nova”.

Posmatrači Fridom hausa ove poteze protumačili su kao pokušaje gušenja slobode medija i povećanje uticaja vladajuće Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučiča, kako u zemlji tako i u regionu. Primećuje se da uprkos usvajanju Medijske strategije i Akcionog plana za njegovo sprovođenje, nivo nepoverenja između medijskih radnika i vlasti nije se smanjio.

Organizovani kriminal i korupcionaške afere

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, sa prošlogodišnjih 3,50 ocena je opala na 3,25 zbog kako se navodi u izveštaju „niza skandala koji ukazuju na veze između državnih struktura i funkcionera vladajuće partije, sa jedne strane i organizovanog kriminala sa druge.

Izveštaj je raskole unutar „hegemonističke Srpske napredne stranke“ povezao sa slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, uz ocenu su tom prilikom razotkrivene veze između organizovanih kriminalnih grupa i visokih funkcionera državnog aparata.

Kao najistaknutiji primer izveštaj navodi hapšenje Veljka Belivuka, optuženog za teška krivična dela. Spominju se i druge afere poput Jovanjice, a izveštaj je primetio da je njen vlasnik pušten u kućni pritvor, kao i da ga je javno branio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Istrage u svim ovim slučajeivma su u toku, ali optužbe među rukovodstvom SNS-a i njihovim unutarstranačkim borbama ukazuju na umeštanost barem nekih visokih vladainih zvaničnika u organizovani kriminal i korupciju” – navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Zastrašeno civilno društvo

Atmosfera u kojoj deluje civilno društvo dobila je opala je sa 5,50 na 5,25 zbog zastrašivanja organizacija civilnog društva od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija, kao i nasilja nad mirnim demonstrantima.

Ocenjuje se da je civilno društvo delovalo u neprijateljskoj atmosferi uz česte kampanje kleveta od strane predstavnika vladajućih partija i provladinih medija, ali i pod insitucionalnim pritiscima.

“Tokom godine, predstavnici vladajućih stranaka i provladini mediji vodili su niz napada na organizacije civilnog društva i medije, uključujući optužbe za kriminal ili izdaju bez dokaza. Ukupna atmosfera za predstavnike civilnog društva i novinare u nekim aspektima pogoršala se od 2020, iako je zabeleženi broj napada na novinare bio manji u 2021” – stoji u izveštaju.

Primećeno je i da su provladini tabloidi objavljivali analize finansiranja organizacija civilnog društva i medija u Srbiji, “što implicira da rade za strane interese”. Konstatuje se da još uvek nije rešen slučaj “Spisak” kada je veliki broj OCD i nezavisnih medija dospeo pod istragu Uprave za sprečavanje pranja novca, bez dokaza i opravdanog razloga.

U delu o ekološkim protestima kaže se da su oni “najistaknutiji oblik građanskih demonstracija u 2021. godini”, jer je nekoliko aktivističkih organizacija i političkih partija skrenulo pažnju na različita pitanja, od zagađnenja vazduha i izgrade mini-hidroelektrana do najavljene izgradenju rudnika litijuma.

Primećeno je da iako nije bilo većih sukoba policije i građana, na demonstracijama su korišćeni drugi obici nasilja i zastrašivanja. Navodi se posebno slučaj protesta u Šapcu kada su demonstrante napali naoružani nasilnici koji su buldožerom pokušavali da pregaze masu, a policija je zastrašivala građane, aktivist i novinare da ih odvrati od učešća na protestima.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

Zbog duga za struju, EPS postaje jedan od vlasnika Jumka

VRANJE / BEOGRAD - Skoro 900 miliona dinara, koliko Jumko duguje EPS-u za struju, konvertovano je u kapital koji je rešenjem Privrednog suda u...

Promocija knjige “Elastične priče” Aleksandra Stankova sutra u Vranju

VRANJE - Novinar i pisac Aleksandar Stankov promovisaće svoju zbirku priča "Elastične priče" u subotu, 28. maja od 18:00 časova u Medijskom skloništu u...

Cela Srbija čeka na Veliki Trnovac, prvi problemi na biračkom mestu

BUJANOVAC - Biračko mesto broj 6 u Bujanovcu na kome se danas po drugi put ponavlja glasanje na parlamentarnim izborima otvoreno je sa malim zakašnjenjem,...

Agencije će tražiti doplatu za gorivo za već plaćena letovanja

BEOGRAD - Usled poskupljenja avio-goriva, turističke agencije će uvesti doplate za gorivo za sve putnike koji su do sada uplatili svoje letnje aranžmane, a...

Čomić: Počinje zapošljavanje Albanaca u državnim firmama i institucijama

BUJANOVAC - Do juna će se znati šta će još država uraditi po pitanju zapošljavanja Albanaca u bujanovačkom Domu zdravlja, Bolnici u Vranju, javnim...