fbpx
31.6 C
Vranje
četvrtak, 30.06.2022

Tukle smo se letnji dan do podne (Kanjec filjma, 1994.)

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Povodom smrti ugledne profersorke, dr Vere Cenić, objavljujemo odlomak njenog romana Kanjec filjma. Vera Cenić (rođ. Petković) je 7. maja 1950. godine kao studentkinja druge godine Univerziteta u Beogradu uhapšena po izlasku sa projekcije filma iz Doma sovjetske kulture u Beogradu (današnjeg Ruskog doma) i internirana u logor na otoku Sveti Grgur, ženskom delu kompleksa logora Goli otok. Tamo joj se uskoro pridružio i njen tadašnji partner i budući suprug Gradimir Cenić. Ovaj roman objavljen 1994. godine predstavlja izvesnu autobiografiju o vremenu koje je tamo provela.

Sveže jutro poznog jula. Druga polovina godine 1950…

Iz utrobe Punata izašla sam nespretno kao i tolike žene…

Odjednom osetim kameno tle pod nogama. Istog trenutka grunu mi u oči takva kamena pustoš, da izgubih dah… Jedva hodam. Od takve, tolike kamene praznine, ka kojoj u koloni koračam, počinjem da drhtim, iznutra.“

„Tražim pogledom travčicu, drvce, bubicu, mrava, a kamen mi sve više sužava vidik, pritiskuje oči i guši me, u dno samog bića zabada mi se oštar, surov bol od koga ne mogu se otmem.“

„Žene koje zamahuju rukama, liče mi na ptičurine koje ne mogu da polete, pa grakću i udaraju. Naprežem sva čula da išta razaberem i shvatim, a pritom i ne primećujem da sam se izvukla iz gomile koja se zbija, kao da će tako zbijena izbeći ubacivanje u stroj.“

„Verovatno su poludele pod ovim suncem koje će nas spržiti.“

„Ko je ovo režirao i zašto?“

„Zgrabiše me i gotovo ubaciše u špalir te dve snažne žene. I ja pokušavam da potrčim. Savijam glavu, rukama instinktivno zaklanjam oči, lice. Osećam udarce po celom telu. Vrlo jake i sasvim slabe. – Samo da ne padnem – pomislim – mogu da me zgaze. Pokušavam da žurim, ali se spotičem. Vuku me za kosu. – Izdržaću, ne biju sve jako…“

„Špalir još traje. Nedaleko od mene, kao razbacane, leže onesvešćene žene. Leže nepomične na oštrom kamenju. Sunce pali, prži, žeže. Šmrčem krv. Iz nosa i iz usta. Sve me užasno boli. Izubijale su mi telo i ispraznile dušu. Ruke, kojima sam branila lice, izgrebane su mi, ranjave, krvave. Krvavi sam grumenčić života. Izgleda da mi je moćnija od tela ova jasna, nebeska svest. Samosvest da nisam samo telo, da imam i dušu i duh, a njih ne vide, ne mogu da vide, to ne dam da ubiju…“

„Traje špalir. Izleću nove… U jednom trenutku mi se učini da sve pretučene žene, stare i mlade, liče na neobične, krupne, pokidane biljke bez korenja, kao sasečene do samog korena. Krvavo crveni i modrotamnoplavi cvetovi pokošeni olujom i razbacani na goli kamen. Biljke koje dišu. Bespomoćna tela, teška, otromboljena, nemoćna, izobličena…“

„Opipam rukom, a iznad oka mi kvrga velika kao pesnica. Da, to mi namiče kapak i zatvara oko, ali ja ipak gledam, ne želim da išta propustim.“

„To znači da je ženski špalir na kamenom ostrvu svetska premijera.

Premijera, tako grandiozna, za beznačajnu publiku.

Roman Kanjec filjma je izvorno objavljen 1994. godine u izdanju KZ „Borisav Stanković“ Vranje.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci

Do podneva u Velikom Trnovcu glasalo 200 od 1.089 birača

BUJANOVAC - Na ponovljenim parlamentarnim izborima na biračkom mestu broj 6 u Velikom Trnovcu u opštini Bujanovac danas do 12 časova glasalo je 200...

Deo Sutjeskine postaje Ulica Džona V. Frotingama

VRANJE - Na 25. sednici Skupštine Grada Vranja, odbornici su usvojili odluku da deo Sutjeskine ulice, od raskrsnice sa Kralja Milana do Trga 7.septembar,...

Drva za ogrev u Vranju ponovo poskupela

VRANJE - Tek nekoliko nedelja od "panike među Vranjancima" zbog skoka cene ogrevnog drveta, stižu informacije o novim poskupljenjima. Prema rečima sagovornika portala Slobodna reč, "kubik"...

Izlaznost u Velikom Trnovcu oko 7 odsto

BUJANOVAC - Od upisanih 1.098 birača, do 9:30 je na biračkom mestu broj 6. (OŠ Muharem Kadriu) u Velikom Trnovcu glasalo njih 70, odnosno...

Patrijarh pozvao na suživot sa Albancima

GRAČANICA - Srbi bez Vidovdana, Gračanice i svih svetinja nisu ono što jesu, a zbog zajednčkog života pozvani da budu braća sa Albancima, poručio...