fbpx
13.9 C
Vranje
ponedeljak, 20.09.2021

Svilena buba uzgajana u Vranju izvozila se u Evropu

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo “zakrpi”

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni “strani plaćenici” i “budale”

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Vukašin Živković
Vukašin Živković
Novinar portala. Diplomirao na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Trenutno na master studijama Fakulteta organizacionih nauka (FON).

Sem Svilajnca, gradića kojeg često povezujemo sa svilarstvom, kao gradovi gde je ova grana privrede bila razvijena su i Pančevo, Novi Sad, Novi Kneževac, Lapovo ali i Vranje. U Vranju je pre stotinak godina uzjaganje svilene bube bio profitabilan posao.

Svila kao tekstilno vlakno ima velike kvalitete i kao takva bila je cenjena i koristila se od davnina. Pored toga što je prijatna za kožu, ona je i jača i od čelika u istim dimenzijama, a ima i visoku rastegljivost (oko 20-25%). Čista svila je teško zapaljiva te se koristi kao izolator, a koristi se i uproizvodnji supersoničnih aviona i guma kod profesionalnih biciklista. Takođe, svila se koristi u farmaceutskoj industriji kao antialergik, a svilena posteljina odbija neke štetne mikroorganizme.

Odatle i značaj uzgoja svilene bube (Bombyx mori), koja bez pomoći čoveka ne bi mogla da opstane u prirodi. Životni ciklus svilene bube ima pet stadijuma razvoja – od jaja pa do leptira koji obnavlja generaciju. Kada se izlegne, gusenica je teška svega 0,4 miligrama, a može da naraste i do devet centimetara. Da bi se to desilo potrebni su određeni uslovi kao što je temperatura od 23 do 27 stepeni, vlažnost vazduha od 60 do 90 procenata, kao i regulisana svetlost. One se hrane isključivo lišćem duda, koji dokazano uspeva u Vranju.

Nakon određenog perioda gusenica se učauri odnosno pravi poselju tako što sebe obmotava tečnošću – tečnom svilom. U svakoj čauri se nalazi nit svile koja može biti duga od 1200 do 2000 metara. U prošlosti su ove “kokone” odmotavane ručno, tako što bi se potapale u vrelu vodu, a da se ne bi opet lepile stavljane su u kukuruzno brašno ili pesak. U toku procesa, na žalost insekt u čauri bi uginuo.

Prema legendi svilu je otkrila Ši Ling Či, supruga kineskog cara 2700. godine p.n.e. kada je šetajući vrtom primetila larve gusenica na dudovom lišću. Došla je na ideju da se od niti koje proizvode te larve može dobiti fina tkanina. Carica je zbog toga dobila ime Šen Tan ili “Boginja svilenih buba”. Zbog svog kvaliteta i viševekovnog monopola mnogi trgovci pre svega iz Evrope i Afrike su putovali do Kine kako bi trgovali ovom tkaninom i drugim potrepštinama, te je vremenom nastao i Put svile odnosno mreža interkontinentalnih trgovačkih puteva.

Svilarstvo u Osmanskom carstvu i Vranju

Na ovim prostorima se svilarstvo pojavilo upravo za vreme cara Justinijana. Zbog klime, zemljišta i reljefa gajenje svilenih buba i dudova je bilo prisutno na centralnom Balkanu, odnosno južnoj i centralnoj Srbiji, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji. Svilarstvo je nastavilo da postoji i za vreme vladavine Osmanlija, a seobom Srba 1690. godine pod vođstvom Arsenija Čarnojevića, svilarstvo prvi put stiže u Vojvodinu i razvija se pod uticajem venecijanske svilarske škole.

Svileni šalovi: Foto: Flickr

Putujući po Srbiji neposredno nakon oslobođenja južnih krajeva 1878. godine, putopisac Sreten L. Popović zabeležio je podatak o tome da je Vranje imalo izvoz svilenih čaura u Zapadnu Evropu. Manje je čudno ako se uzme u obzir da je još krajem 18. veka zabeleženo da je u varošici cvetala uvozno-izvozna trgovina koja je prvo bila u rukama Aromuna (Cincara) i Grka, a zatim postepeno prelazila u ruke Srba koji su u saradnji sa beogradskim trgovcima trgovali čak do Beča i Trsta.

Popović je zabeležio da je po kazivanju trgovaca u Vranju 1859. godine jedna oka čaura svilenih buba bila cenjena od 7 do 10 groša. Kada se prevede u metrički sistem 1 oka danas iznosi oko 1,28 kilograma, dok je vrednost groša u tom periodu teže odrediti zbog nedostatka podataka. Te godine je zabeleženo da je ugovoren izvoz iz Vranja, preko Prizrena za Skadar za oko 600 oka svilenih buba odnosno oko 770 kilograma vrednosti između 4200 i 6000 groša. Naredne godine je došlo do totalne ekspanzije izvoza, pa je zabeleženo da je izvezeno 12.000 oka čaura svilenih buba ili oko 15,36 tona ukupne vrednosti između 84 i 120 hiljada groša.

Već 1861. godine godine su se trgovac iz Kotora Toma Marinović, jedan trgovac iz Skadra i jedan “Talijan” (Italijan) uortačili i od izvesnog Vranjanca Haritona Mikića kupili 2400 oka (oko 3 tona) svilenih čaura po ceni 25 groša za oku odnosno ukupne vrednosti 60 hiljada groša.

Da je posao sa gajenjem svilenbuba i prodajom svilenih čaura postao zaista unosan govori i činjenica da je u Vranju 1862. godine vrednost jedne oke bila između 30 i 40 groša, a te godine je proizvedeno 4000 oka svilene čaure (5,1 tona) ukupne vrednosti između 120 i 160 hiljada groša. Međutim, te godine u gradu se pojavila bolest svilene bube i od tada opada interesovanje za svilarstvo.

Zabeleženo je da je poznati vranjski trgovac i industrijalac Janja Vlajinac od 1868. počeo da se bavi izvozom čaura svilenih buba, kao i da je dugo vremena bio jedini koji se time bavio.

U Srbiji i Jugoslaviji, sve do šezdesetih godina 20. veka svilarstvo je i dalje postojalo kao grana privrede, ali je zbog pojave brojnih sintetičkih materijala zamrlo. Početkom 21. veka postojale su brojne inicijative da se ona obnovi, ali bez nekih rezultata. Procena je da se u svetu godišnje u svetu proizvede oko 202 hiljade tona svile.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -

Poslednji članci

Trajković: Nastavnici nisu dovoljno edukovani za rad sa LGBT+ đacima

Vršnjačko nasilje, kvirfobija i način na koje iskustvo mladih LGBT+ ljudi u školama može da bude poboljšano, bile su neke od tema panela "Razgovori...

Novi zakon o policiji ugrožava prava građana, upozorava civilni sektor

BEOGRAD- Ukoliko novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima bude usvojen u trenutnoj formi dostignuti nivo ljudskih prava, između ostalog i pravo na slobodu govora...

Kombinovana nastava na teritoriji 45 opština i gradova

BEOGRAD/VRANJE - Od ponedeljka, 20. septembra kombinovana nastava primenjivaće se u sedmom i osmom razredu osnovnih škola u devet loklanih samouprava i u srednjim...

Noizz: LGBT+ osobe slobodno žive samo u Novom Sadu i Beogradu

BEOGRAD - Pre 20 godina prvi put je organizovana Parada ponosa, a mržnja i netrpeljivost je i dalje tema broj jedan protiv koje se...

U Vranju preminule još tri osobe, na kiseoniku 62 obolela

VRANJE - U poslednja 24 sata su od posledica zaražavanja virusom COVID-19 preminula još 3 pacijenta vranjskih Kovid bolnica, saopšteno je jutros iz ZC...

Budite odgovori prema sebi i drugima!

ВАКЦИНИШИТЕ СЕ! 💉

Društvena odgovornost će nas izvući iz pandemije. Ne širite neproverene informacije!