18.3 C
Vranje
nedelja, 12.07.2020

Svilena buba uzgajana u Vranju izvozila se u Evropu

Odabrani članci

Mostovi Vranja: Legende naspram činjenica

Ne postoji Vranjanac koji ne zna za Beli most - jednu od prvih asocijacija na Vranje i po mišljenju mnogih prvi simbol. Stilizovan kao...

Polupani lončići – Protest zbog zarobljene države, a ne zbog mera Vlade

BEOGRAD - Već nekoliko dana tačno u 20:05 časova u gradovima širom Srbije građani izlaze na terase da zvižde i lupaju u lonce i...

Fridom haus: Srbija više nije demokratska zemlja

BEOGRAD / VAŠINGTON - Organizacija Fridom haus (Freedom House) objavila je izveštaj Nacije u Tranziciji 2020 u kojem su analizirani stanje i način upravljanja...

Mercedes, cveće i okićen grad – Četiri sata Titove posete Vranju

VRANJE - Na današnji dan pre 40 godina, u 87. godini preminuo je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Josip Broz Tito. Povodom ovog jubileja...
Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Sem Svilajnca, gradića kojeg često povezujemo sa svilarstvom, kao gradovi gde je ova grana privrede bila razvijena su i Pančevo, Novi Sad, Novi Kneževac, Lapovo ali i Vranje. U Vranju je pre stotinak godina uzjaganje svilene bube bio profitabilan posao.

Svila kao tekstilno vlakno ima velike kvalitete i kao takva bila je cenjena i koristila se od davnina. Pored toga što je prijatna za kožu, ona je i jača i od čelika u istim dimenzijama, a ima i visoku rastegljivost (oko 20-25%). Čista svila je teško zapaljiva te se koristi kao izolator, a koristi se i uproizvodnji supersoničnih aviona i guma kod profesionalnih biciklista. Takođe, svila se koristi u farmaceutskoj industriji kao antialergik, a svilena posteljina odbija neke štetne mikroorganizme.

Odatle i značaj uzgoja svilene bube (Bombyx mori), koja bez pomoći čoveka ne bi mogla da opstane u prirodi. Životni ciklus svilene bube ima pet stadijuma razvoja – od jaja pa do leptira koji obnavlja generaciju. Kada se izlegne, gusenica je teška svega 0,4 miligrama, a može da naraste i do devet centimetara. Da bi se to desilo potrebni su određeni uslovi kao što je temperatura od 23 do 27 stepeni, vlažnost vazduha od 60 do 90 procenata, kao i regulisana svetlost. One se hrane isključivo lišćem duda, koji dokazano uspeva u Vranju.

Nakon određenog perioda gusenica se učauri odnosno pravi poselju tako što sebe obmotava tečnošću – tečnom svilom. U svakoj čauri se nalazi nit svile koja može biti duga od 1200 do 2000 metara. U prošlosti su ove “kokone” odmotavane ručno, tako što bi se potapale u vrelu vodu, a da se ne bi opet lepile stavljane su u kukuruzno brašno ili pesak. U toku procesa, na žalost insekt u čauri bi uginuo.

Prema legendi svilu je otkrila Ši Ling Či, supruga kineskog cara 2700. godine p.n.e. kada je šetajući vrtom primetila larve gusenica na dudovom lišću. Došla je na ideju da se od niti koje proizvode te larve može dobiti fina tkanina. Carica je zbog toga dobila ime Šen Tan ili “Boginja svilenih buba”. Zbog svog kvaliteta i viševekovnog monopola mnogi trgovci pre svega iz Evrope i Afrike su putovali do Kine kako bi trgovali ovom tkaninom i drugim potrepštinama, te je vremenom nastao i Put svile odnosno mreža interkontinentalnih trgovačkih puteva.

Svilarstvo u Osmanskom carstvu i Vranju

Na ovim prostorima se svilarstvo pojavilo upravo za vreme cara Justinijana. Zbog klime, zemljišta i reljefa gajenje svilenih buba i dudova je bilo prisutno na centralnom Balkanu, odnosno južnoj i centralnoj Srbiji, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji. Svilarstvo je nastavilo da postoji i za vreme vladavine Osmanlija, a seobom Srba 1690. godine pod vođstvom Arsenija Čarnojevića, svilarstvo prvi put stiže u Vojvodinu i razvija se pod uticajem venecijanske svilarske škole.

Svileni šalovi: Foto: Flickr

Putujući po Srbiji neposredno nakon oslobođenja južnih krajeva 1878. godine, putopisac Sreten L. Popović zabeležio je podatak o tome da je Vranje imalo izvoz svilenih čaura u Zapadnu Evropu. Manje je čudno ako se uzme u obzir da je još krajem 18. veka zabeleženo da je u varošici cvetala uvozno-izvozna trgovina koja je prvo bila u rukama Aromuna (Cincara) i Grka, a zatim postepeno prelazila u ruke Srba koji su u saradnji sa beogradskim trgovcima trgovali čak do Beča i Trsta.

Popović je zabeležio da je po kazivanju trgovaca u Vranju 1859. godine jedna oka čaura svilenih buba bila cenjena od 7 do 10 groša. Kada se prevede u metrički sistem 1 oka danas iznosi oko 1,28 kilograma, dok je vrednost groša u tom periodu teže odrediti zbog nedostatka podataka. Te godine je zabeleženo da je ugovoren izvoz iz Vranja, preko Prizrena za Skadar za oko 600 oka svilenih buba odnosno oko 770 kilograma vrednosti između 4200 i 6000 groša. Naredne godine je došlo do totalne ekspanzije izvoza, pa je zabeleženo da je izvezeno 12.000 oka čaura svilenih buba ili oko 15,36 tona ukupne vrednosti između 84 i 120 hiljada groša.

Već 1861. godine godine su se trgovac iz Kotora Toma Marinović, jedan trgovac iz Skadra i jedan “Talijan” (Italijan) uortačili i od izvesnog Vranjanca Haritona Mikića kupili 2400 oka (oko 3 tona) svilenih čaura po ceni 25 groša za oku odnosno ukupne vrednosti 60 hiljada groša.

Da je posao sa gajenjem svilenbuba i prodajom svilenih čaura postao zaista unosan govori i činjenica da je u Vranju 1862. godine vrednost jedne oke bila između 30 i 40 groša, a te godine je proizvedeno 4000 oka svilene čaure (5,1 tona) ukupne vrednosti između 120 i 160 hiljada groša. Međutim, te godine u gradu se pojavila bolest svilene bube i od tada opada interesovanje za svilarstvo.

Zabeleženo je da je poznati vranjski trgovac i industrijalac Janja Vlajinac od 1868. počeo da se bavi izvozom čaura svilenih buba, kao i da je dugo vremena bio jedini koji se time bavio.

U Srbiji i Jugoslaviji, sve do šezdesetih godina 20. veka svilarstvo je i dalje postojalo kao grana privrede, ali je zbog pojave brojnih sintetičkih materijala zamrlo. Početkom 21. veka postojale su brojne inicijative da se ona obnovi, ali bez nekih rezultata. Procena je da se u svetu godišnje u svetu proizvede oko 202 hiljade tona svile.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

Vranje News: Preminule dve žene iz Vranja i Vranjske Banje

VRANJE - Kako saznaje portal Vranje News, starija žena rođena 1944. godine je od posledica zaražavanja virusom COVID-19 preminula u Kliničkom centru Niš, koja je...

Ministar policije Nebojša Stefanović izgubio spor sa nedeljnikom NIN

BEOGRAD - Apelacioni sud u Beogradu poništio je po drugi put presudu Višeg suda po kojoj su nedeljnik NIN i novinarka Sandra Petrušić ministru...

Vranje daleko od studentskog grada – Na Pedagoškom tek 19 novih studenata

VRANJE - Preliminarne i konačne rang liste fakulteta i visokoškolskih ustanova sa sedištem u Vranju, nakon prvog upisnog roka, ukazuju na drastičan pad broja...

Protest uživo: Ekstremni desničari u sukobu sa policijom, protestantima i novinarima

Četvrti dan zaredom u prestonici i širom Srbije održavaju se građanski protesti protiv vlasti zbog načina na koji se država i predsednik Aleksandar Vučić...

Crni rekord – U Srbiji za jedan dan preminulo 18 ljudi

BEOGRAD / VRANJE - Prema poslednjim informacijama Vlade Srbije, u poslednja 24 sata od posledica zaraze virusom COVID-19 preminulo je 18 osoba. Na respiratorima...

Budite odgovorni prema sebi i drugima! Neće država, niti bilo koji krizni štab to da radi za Vas!

СЕДИ СИ ДОМА!

#ostanikodkuće

  • Redovno perite ruke sapunom i vodom.
  • Izbegavajte da dodirujete lice, usta, nos i oči.
  • Provetravajte prostorije i odeću.
  • Izbegavajte rukovanje.
  • Izbegavajte veće grupe ljudi.
  • Održavajte fizičku distancu.

Informišite se iz sigurnih i proverenih izvora i ne širite dezinformacije!