16.7 C
Vranje
petak, 05.03.2021

Svilena buba uzgajana u Vranju izvozila se u Evropu

Odabrani članci

[EKSKLUZIVNO] Urednik “Kod Civrića”: Biti naša tema je politički prestiž

Po prvi put od osnivanja 2012. godine, a nakon višegodišnje pauze u objavljivanju, urednik satiričnog bloga i kreator sadržaja na Facebook stranici Kod Civrića u...

Milion iz gradskog budžeta za izbornu kampanju u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Državna Agencija za borbu protiv korupcije je, nakon ukazivanja organizacije Transparentnost Srbija na nelogičnosti u bazi podataka o finansiranju izborne kampanje,...

10 godina od lažne najave vlasti da je Vranje prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa

VRANJE - Pre deset godina svi nacionalni mediji, uključujući Radio-televiziju Srbije, preneli su pompezne najave i odluku gradskih vlasti da će od 1. septembra...

Autor knjige “Zablude srpske istorije”: Nema podataka o boravku Gavrila Principa u Vranju

VRANJE - Poznati srpski istoričar Dejan Ristić, autor knjiga Mitovi srpske istorije i nedavno izdate Zablude srpske istorije, u kojima je naučnim dokazima "razbio" neke...

Stojanović: Mladi u Srbiji prepoznaju dobre strane EU, opozicija da iskoristi stav evroparlamentaraca

BEOGRAD – Opozicija mora da iskoristi to što postoje grupe u Evropskom parlamentu koje neće da sklone pogled sa svega što se dešava u Srbiji,...
Vukašin Živković
Vukašin Živković
Novinar portala. Diplomirao na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Trenutno na master studijama Fakulteta organizacionih nauka (FON).

Sem Svilajnca, gradića kojeg često povezujemo sa svilarstvom, kao gradovi gde je ova grana privrede bila razvijena su i Pančevo, Novi Sad, Novi Kneževac, Lapovo ali i Vranje. U Vranju je pre stotinak godina uzjaganje svilene bube bio profitabilan posao.

Svila kao tekstilno vlakno ima velike kvalitete i kao takva bila je cenjena i koristila se od davnina. Pored toga što je prijatna za kožu, ona je i jača i od čelika u istim dimenzijama, a ima i visoku rastegljivost (oko 20-25%). Čista svila je teško zapaljiva te se koristi kao izolator, a koristi se i uproizvodnji supersoničnih aviona i guma kod profesionalnih biciklista. Takođe, svila se koristi u farmaceutskoj industriji kao antialergik, a svilena posteljina odbija neke štetne mikroorganizme.

Odatle i značaj uzgoja svilene bube (Bombyx mori), koja bez pomoći čoveka ne bi mogla da opstane u prirodi. Životni ciklus svilene bube ima pet stadijuma razvoja – od jaja pa do leptira koji obnavlja generaciju. Kada se izlegne, gusenica je teška svega 0,4 miligrama, a može da naraste i do devet centimetara. Da bi se to desilo potrebni su određeni uslovi kao što je temperatura od 23 do 27 stepeni, vlažnost vazduha od 60 do 90 procenata, kao i regulisana svetlost. One se hrane isključivo lišćem duda, koji dokazano uspeva u Vranju.

Nakon određenog perioda gusenica se učauri odnosno pravi poselju tako što sebe obmotava tečnošću – tečnom svilom. U svakoj čauri se nalazi nit svile koja može biti duga od 1200 do 2000 metara. U prošlosti su ove “kokone” odmotavane ručno, tako što bi se potapale u vrelu vodu, a da se ne bi opet lepile stavljane su u kukuruzno brašno ili pesak. U toku procesa, na žalost insekt u čauri bi uginuo.

Prema legendi svilu je otkrila Ši Ling Či, supruga kineskog cara 2700. godine p.n.e. kada je šetajući vrtom primetila larve gusenica na dudovom lišću. Došla je na ideju da se od niti koje proizvode te larve može dobiti fina tkanina. Carica je zbog toga dobila ime Šen Tan ili “Boginja svilenih buba”. Zbog svog kvaliteta i viševekovnog monopola mnogi trgovci pre svega iz Evrope i Afrike su putovali do Kine kako bi trgovali ovom tkaninom i drugim potrepštinama, te je vremenom nastao i Put svile odnosno mreža interkontinentalnih trgovačkih puteva.

Svilarstvo u Osmanskom carstvu i Vranju

Na ovim prostorima se svilarstvo pojavilo upravo za vreme cara Justinijana. Zbog klime, zemljišta i reljefa gajenje svilenih buba i dudova je bilo prisutno na centralnom Balkanu, odnosno južnoj i centralnoj Srbiji, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji. Svilarstvo je nastavilo da postoji i za vreme vladavine Osmanlija, a seobom Srba 1690. godine pod vođstvom Arsenija Čarnojevića, svilarstvo prvi put stiže u Vojvodinu i razvija se pod uticajem venecijanske svilarske škole.

Svileni šalovi: Foto: Flickr

Putujući po Srbiji neposredno nakon oslobođenja južnih krajeva 1878. godine, putopisac Sreten L. Popović zabeležio je podatak o tome da je Vranje imalo izvoz svilenih čaura u Zapadnu Evropu. Manje je čudno ako se uzme u obzir da je još krajem 18. veka zabeleženo da je u varošici cvetala uvozno-izvozna trgovina koja je prvo bila u rukama Aromuna (Cincara) i Grka, a zatim postepeno prelazila u ruke Srba koji su u saradnji sa beogradskim trgovcima trgovali čak do Beča i Trsta.

Popović je zabeležio da je po kazivanju trgovaca u Vranju 1859. godine jedna oka čaura svilenih buba bila cenjena od 7 do 10 groša. Kada se prevede u metrički sistem 1 oka danas iznosi oko 1,28 kilograma, dok je vrednost groša u tom periodu teže odrediti zbog nedostatka podataka. Te godine je zabeleženo da je ugovoren izvoz iz Vranja, preko Prizrena za Skadar za oko 600 oka svilenih buba odnosno oko 770 kilograma vrednosti između 4200 i 6000 groša. Naredne godine je došlo do totalne ekspanzije izvoza, pa je zabeleženo da je izvezeno 12.000 oka čaura svilenih buba ili oko 15,36 tona ukupne vrednosti između 84 i 120 hiljada groša.

Već 1861. godine godine su se trgovac iz Kotora Toma Marinović, jedan trgovac iz Skadra i jedan “Talijan” (Italijan) uortačili i od izvesnog Vranjanca Haritona Mikića kupili 2400 oka (oko 3 tona) svilenih čaura po ceni 25 groša za oku odnosno ukupne vrednosti 60 hiljada groša.

Da je posao sa gajenjem svilenbuba i prodajom svilenih čaura postao zaista unosan govori i činjenica da je u Vranju 1862. godine vrednost jedne oke bila između 30 i 40 groša, a te godine je proizvedeno 4000 oka svilene čaure (5,1 tona) ukupne vrednosti između 120 i 160 hiljada groša. Međutim, te godine u gradu se pojavila bolest svilene bube i od tada opada interesovanje za svilarstvo.

Zabeleženo je da je poznati vranjski trgovac i industrijalac Janja Vlajinac od 1868. počeo da se bavi izvozom čaura svilenih buba, kao i da je dugo vremena bio jedini koji se time bavio.

U Srbiji i Jugoslaviji, sve do šezdesetih godina 20. veka svilarstvo je i dalje postojalo kao grana privrede, ali je zbog pojave brojnih sintetičkih materijala zamrlo. Početkom 21. veka postojale su brojne inicijative da se ona obnovi, ali bez nekih rezultata. Procena je da se u svetu godišnje u svetu proizvede oko 202 hiljade tona svile.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -

Poslednji članci

Komrad: 36 “kovid” sahrana od početka godine

VRANJE - Izvršna direktorka javno-komunalnog preduzeća Komrad Nela Cvetković izjavila je za Novosti da su od početka 2021. godine zaposleni ovog preduzeća obavili 36 "kovid"...

Janković: Dramatično pogoršanje u Vranju i Nišu

NIŠ / VRANJE - Zamenik direktora Kliničkog centra Niš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš, u današnjem gostovanju na RTS-u...

Mladima svejedno hoće li u vojsku, eksperti protiv: Politička korist, još više će napuštati zemlju

BEOGRAD - Na pitanje da li podržavaju uvođenje vojnog roka, čak 72 odsto mladih muškaraca iz Srbije je odgovorila potvrdno, stoji u istraživanju koje...

Donje Vranje dobija kovid ambulantu

VRANJE - Neophodno je aktuelne kapacitete "pojačati" još jednom kovid ambulantom, a planirano je da ona bude otvorena u naselju Donje Vranje, izjavio je...

Masovniji otpust u Vranju, ostalo još 15 mesta

VRANJE - U poslednja 24 sata iz kovid objekata ZC Vranje otpušteno je 34 pacijenta, dok je na bolničko lečenje primljeno 19, saopšteno je...