fbpx
-2.7 C
Vranje
ponedeljak, 30.01.2023

Sva magija i horor seoskih turnira: Sirovi fudbal zaluđenika

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Sanja Petrov
Izvršna urednica. U novinarstvu od 2011. godine. U slobodno vreme bavi se pevanjem.

Najčešće mirišu na roštilj, stajsko đubrivo i znoj. Koliko god da kombinacija deluje pakleno, adrenalin zbog stalnog opreza da vas lopta ne opali po glavi, ili straha da neko od igrača ne polomi kičmu na betonskom ivičnjaku par centimetara od terena, uradi svoje, te vam seoski turniri u malom fudbalu u okolini Vranja deluju nekako egzotično. Pomislite: ovako je sigurno i u ruralnom Brazilu ili predgrađima u Engleskoj.

Čini se da je smrt dvojice lokalnih sportskih novinara i fotografa, Dušana Đorđevića (1955-2018) i Dragorada Stanića (1953-2017), itekako uticala na kvantitet i kvalitet izveštavanja o sličnim događajima u Vranju i okolini. Organizatori i učesnici noćnih turnira u malom fudbalu sve informacije i fotografije dele interno, po grupama na društvenim mrežama, te taj svet ostaje potpuno izolovan od ostatka vranjske javnosti.

Ako biste nekom od učesnika rekli da je „svet turnira u vranjskim selima potpuno neistražen i čini se nebitnim“, pitao bi se sa koje ste planete pali i jeste li uopšte iz Vranja.

Korbevac, Vranjska Banja, Vlase, Zlatokop, Ćukovac, Neradovac, Trebešinje, Tibužde, Bunuševac, Dubnica…sela su koja nekoliko dana tokom leta „ožive“ zbog turnira, toliko da ne možete da verujete da nemate gde da parkirate. Isto je i sa ostalim obližnjim mestima van vranjskih opština, Žbevac, Levosoje, Rakovac, Stubal…

Događaj leta; Foto: Slobodna reč

„Ako je tim dovoljno dobar, učestvujete na dosta turnira i osvajate ih, za sezonu kao igrač možete i da zaradite 600-700 evra. Nije ne znam ni ja koja cifra ali vam naravno znači“ – reći će vam igrači.

Terase kuća meštana kao VIP loža

Ako ste kao i autorka ovog teksta „pali sa druge planete i kao da niste iz Vranja“, sigurno biste bili iznenađeni celom produkcijom i entuzijazmom jednog seoskog turnira. Tragom sirovog, možemo laički reći uličnog fudbala, krećemo za Dubnicu, na ovogodišnje finale.

Nakon kraće rasprave oko toga da li je u funkciji obilaznica kojom iz donjeg dela grada možemo za čas da presečemo do industrijske zone, puta za Stropsko, Žapsko, Dubnicu i „ta sela na tamo“ (u funkciji je), prolazimo pored nesrećnog, praznog Geoksa sa ugašenim svetlima, idemo na dva potpuno neosvetljena kružna toka, i uz vatromet na horizontu stižemo za koji minut, taman na intoniranje himne.

U centru Dubnice je tolika gužva da morate poprilično da kružite ako želite da se parkirate a da nekom ne zasmetate. Tribine školskog terena su prepune ljudi, publika je okružila teren sa svih strana.

Bodre i sa obližnjih balkona, atmosfera kao u VIP loži. Stolovi, piće, najbolji pogled. Ne znamo da li im smeta dim sa roštilja, luk i buka, ali ne mari. Kažu okupljeni, ovo je događaj leta.

Kao u VIP loži; Foto: Slobodna reč

„Selo živne ovih nekoliko dana, najviše za finale kao večeras. Dođite sutra  da snimite isto ovo mesto“.

Prodaju se kokice, slatkiši, raspaljen je roštilj i postavljeni kafanski stolovi. Svako malo zabrinuti roditelji viču klincima: „Ne trči be po teren će te opali lopta!“. Obezbeđeno je ozvučenje, tu je voditelj programa. Sudije sa licencom, u oficijalnim uniformama, sa audio opremom za međusobnu komunikaciju. Igrači su u istim dresovima, neki timovi imaju trenera, pa i fizio-terapeuta.

Preventiva; Foto: Slobodna reč

Koji se sudija prodaje za par cipela, ko je kome uzeo priznanje najboljeg igrača, kako politika dođe i do seoskog terena, stvar je za neke druge tekstove.

Ovi turniri najčešće mirišu na roštilj, stajsko đubrivo i znoj. Koliko god da kombinacija deluje pakleno, adrenalin zbog stalnog opreza da vas lopta zaista ne opali po glavi, ili straha da se neko od igrača ne polomi na betonskom terenu, navijanje i buka urade svoje, te vam sve deluje nekako egzotično. Pomislite: ovako je sigurno i u ruralnom Brazilu ili predgrađima u Engleskoj.

Maštarenje o Brazilu i ostrvu prekida catcalling posmatrača i „brižno dobacivanje“: „nemoj da se povrediš, pazi lopta da te ne udari, može ovamo jedna slika ako umeš dobro“ itd. I dok sa društvom komentarišem da se to ne dešava zbog mene i toga što sa te strane terena „nisam otišla u pratnji muškarca“, već zbog tuđeg nevaspitanja, sudija već svira poluvreme.

Većina ovih igrača već je po klubovima. Neki i u prvoligašima. Neverovatan je rizik ovih zaluđenika.

Foto: Slobodna reč;

Nije potrebno biti ekspert da bi shvatio da nisu iste povrede kad igraš na travi ili nekoj drugoj podlozi, i kad igraš na betonu. Uz rizik od uganuća, preloma, pokidanih ligamenata, odrana koža ide gratis. Pritom, nije retkost da tereni nisu adekvatni, da su tribine ili ivičnjaci previše blizu.

„Jednom zamalo da ostanem nepokretan, padnem i udarim kičmom o ivičnjak. Ne osećam noge desetak minuta sigurno. Je*i ga, prođe“

Na kraju utakmice, sve po ‘pe-esu’. Proglašenje, uručenje nagrada, medalja i pehara trećem i drugom mestu, naposletku pobednicima, kao i najboljem igraču i golmanu. I tako skoro celog leta. Menjaju se smene, žrtvuju se odlasci na rođendane prijatelja, izlasci, san, zdravlje, zdrave, igranje u sezoni.

Foto: Slobodna reč

„Ovde provod bolji od izlaska. Radiš ono što voliš, posle proslaviš, popiješ piće sa timom. Ako izgubiš isto sve, samo odeš kući, nerviraš se i ne možeš da spavaš jer si izgubio“.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

Dug EPS-a u prošloj godini uvećan za 50 odsto

BEOGRAD - Dug Elektroprivrede Srbije (EPS) je samo u 2022. godini povećan za 50 odsto i posle tri kvartala te godine premašio je 1,5...

Đacima „Vukove“ škole nude ekskurziju do sela Ćukovac za 30 evra

VRANJE - Jednodnevna ekskurzija za učenike 1. razreda Osnovne škole "Vuk Stefanović Karadžić", koja podrazumeva prevoz na relaciji Vranje - Dulan (Ćukovac) - Vranje,...

Tončev zatražio besplatne udžbenike za sve đake u Srbiji

VRANJE / BEOGRAD - Ministar bez portfelja zadužen za razvoj nedovoljno razvijenih opština, Novica Tončev, na sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za...

Nagli rast stope siromašne dece u Srbiji

BEOGRAD - Stopa apsolutnog siromaštva dece u Srbiji 2021. godine bila je 10,6 odsto, a najumerenijim procenama taj procenat je povećan na 13,6 odsto...

Najstarijima koji žive u planini ŽSF šalje pakete sa hranom

VRANJE - Neformalna organizacija Ženski solidarni front (ŽSF) odlučila je da 65 paketa hrane koje je dobila u okviru kampanje "Spasimo hranu, spasimo humanost"...