BEOGRAD – Grupa studenata Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa smerova na kojima se izučavaju srpski jezik i književnost, za portal Slobodna reč komentariše želju ministarke tj. ministra za evropske integracije Jadranke Joksimović, da je ne oslovljavaju sa “gospođa ministarka” jer je to mizoginija, a ona “nije Nušićev lik i supruga ministra”. Kako kažu, Joksimović “ima pravo da se buni” ali u izrazu “ministarka” nema mizoginije.
Pre dva dana u Skupštini Srbije, tokom rasprave o zaključcima povodom predstavljanja izveštaja Evropske komisije o Srbiji, poslanik Ujedinjene doline-SDA Sandžaka Enis Imamović se, govoreći o položaju manjina, Jadranki Joksimović obratio sa “Gospođo ministarka”, na šta je ona burno reagovala:
“Imali ste jedan mizogeni nastup prema meni, jer ste me oslovili gospođom ministarkom. Ja nisam Nušićev lik jer nisam supruga ministra, nego sam ministar. Uvedite to sebi u vokabular” – poručila je Imamoviću.
Mizoginija, arhaizam ili “ženska osoba ministar”
Kako su nam objasnili studenti Filološkog fakulteta nakon konsultacija sa mentorima, odluka Odbora za standardizaciju jezika je da nema potrebe uvoditi u jezik rodnu razlikovnost tamo gde to nije potkrepljeno normom (rečnici, gramatika, pravopis) ili jezičkom praksom. Prema njihovim rečima, insistiranje na obeležavanju nečijeg pola u kontekstu u kojem je taj podatak irelevantan je “svojevrsna diskriminacija”.
Treba uzeti u obzir i da postoje jezici koji nemaju gramatičku kategoriju roda, pa to ni u kom slučaju ne znači da oni nisu jezici rodne ravnopravnosti – ističu.
Dodaju da rodno diferenciranje obesmišljava činjanica da se negativan stav može iskazati i onda kada se zanimanje upotrebi u rodno obeleženom obliku, a kao primer navode pretpostavku da su programerke manje inovativne nego programeri.
Rečnik Matice srpske rešava dilemu
Konkretno, u slučaju osobe na čelu Ministarstva za evropske integracije, upućuju nas na jednotomni Rečnik Matice srpske, koji beleži da se reč ministarka upotrebljava u dva značenja: kao arhaizam značenja “ministrova žena” i u drugom slučaju, “ženska osoba ministar”.
Dakle, gospođa ministarka Joksimović ima pravo da se pobuni što je zovu tako, jer ne želi da je dovode u vezu sa Nušićevom Živkom i nije supruga ministra. Ipak, mizoginije nema, neka ona obnovi vokabular – zaključuju.
Joksimović: Takvo obraćanje je “posprdno”
Nakon brojnih reakcija javnosti i medija nakon negodovanja Jadranke Joksimović jer joj se poslanik obratio sa “gospođo ministarka”, danas je u saopštenju koje je objavljeno na portalu Nova S objasnila zašto je vređa taj termin. Kako je navela, ne smeta joj kad je neko nazove “ministarka” ili “gospođa”, ali joj smeta kada te dve reči koristi zajedno jer je to prema njenom mišljenju “posprdno”.
Novinarima je zamerila što su pažnju posvetili njenoj reakciji, a ne razumevanju evropskih vrednosti. Poslaniku Imamoviću je zamerila što je nije oslovio sa “ministarka Joksimović” niti sa “gospođo Joksimović”, što je, kako kaže, uobičajeno i prihvatljivo kao potpuno rodno senzitivno, “već se obraćao sa potpuno mizogeno određenom sintagmom ili izrazom ‘gospođa ministarka’:
“Ta sintagma je opterećena tradicionalnim shvatanjem sadržine pojma gospođa ministarka” – saopštila je Joksimović.
Reakciju je “opravdala” izjavom da oslovljavanje ljudi prema tituli ili položaju koji obavljaju u principu ne poznaju “prerodnjavanje”, a posebno ne uz umetanje “gospođo” na “prerodnjenu imenicu”. Ističe da je to “potpuno latentno mizogen pristup koji uglavnom koriste muškarci da bi podvukli ženski pol osobe koja obavlja visoku dužnost”.
“Zaista je gotovo posprdno tako se obraćati ženi koja obavlja funkciju ministra” – kaže Joksimović.
Dodala je da nema ništa protiv rodno senzitivnog jezika i da ga smatra upotrebljivim u pojedinim aspektima našeg jezika, ali i da ima svoje mišljenje ook načina upotrebe, posebno oko “nijansiranih i latentnih motiva koji su duboko mizogeni u koncipiranom podvlačenju pola u imenicama muškog roda”.
Još samo ovo dobronamerno da naglasimo – koliko je nama poznato, kaže ze mizogin, a ne mizogen. Imamo i reč na srpskom jeziku: “ženomrzac” – dodaju studenti Filološkog.
