U narodu je period s početka proleća, tačnije od Mladenaca (22. mart) do Blagovesti (7. aprila) poznatiji kao Vrbopuc, termin koji se najčešće povezuje sa buđenjem prirode i ljudskih čula, seksualne želje pa čak i „naročite plodnosti žena“. Istovremeno, etnolozi ističu da je Vrbopuc najviše vezan za Lazarevu subotu (Vrbice), kada se pruće od vrbe nosi u crkvu. Za prutom/bičem od vrbe uoči katoličkog Uskrsa posežu i neki Evropljani, koji njime simbolično udaraju devojke po zadnjici, što je poslednjih godina sve češće osuđeno.
Do Drugog svetskog rata, na našim prostorima su učitelji sa školskom decom organizovali vrbake – brali vrbe, nosili ih u crkvu i na Lazarevu subotu ih ostavljali da tamo prenoće, kako bi se sutradan, kada se vrbovo pruće osvešta, ono nosilo na litiji i delilo se, objasnija je etnološkinja dr Vesna Marjanović u razgovoru za portal Blic Žena. Grančice vrbe nosile bi se kući.
Na sajtu Srpske pravoslavne crkve, navodi se da prateći elementi ovog praznika imaju biblijsko utemeljenje: posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus Hrist ulazi svečano u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekuje ga svečano – u rukama nose palmove grančice.
„Današnje vrbove grančice zamena su za palmine. Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su potom čuvane u kućama. Do Drugog svetskog rata, Vrbica se proslavljala kao školska svečanost“ – stoji na sajtu SPC.
Lazareva subota(grč: Σάββατο του Λαζάρου), uoči Cveti, posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je prema verovanju pravoslavaca Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih, nakon čega je bio Episkop na Kipru. Mnogi u Srbiji Lazarevu subotu slave kao krsnu slavu, a prati je živopisan običaj poznat pod imenom Vrbica – bere se olistalo pruće od vrbe, i smatra se „danom dečije radosti“.
„Rasti kao vrba!“, „Budi zdrav/a kao vrba!“ i slične dobre želje izgovarale bi se kada se deca po povratku iz crkve na Lazarevu subotu simbolično išibaju grančicom vrbe.
„Vrba je u našoj kulturi neka vrsta apotropeona, zaštitnika, pa se stavljala i pored ikone“ – objašnjava etnološkinja dr Marjanović.
Prolećno bujanje hormona, zanos i sloboda
Priroda i kultura su kod nas usko povezane – vrba je prvo zelenilo s proleća i u pravoslavlju ima veliki značaj, a Vrbopuc, period koji najčešće povezujemo sa buđenjem seksualne želje i „divljanjem“ hormona, najviše je vezan za pomenuti praznik Vrbice, rekla je dr Marjanović.
Pošto se u tradicionalnom modelu kulture „jedinim ispravnim smatralo to da se muškarac i žena ostvare biološki, da dobiju potomstvo“, buđenje prirode utiče i na opštu plodnost ljudi, te se „gledalo mnogo na to kada će se molitva za pomoć čitati, u koje svetinje treba odlaziti, koje vode treba da se piju“, ističe ona.
Neretko se termin „vrbopuc“ koristi i za pubertetlije, prolećno zaljubljivanje, bujanje hormona, zanos i slobodu koji se osete sa prvim zracima sunca, a često se može u narodu čuti da se kod mladih poraste polna želja „čim vrba ozeleni“.
Kontroverzno šibanje devojaka prućem od vrba
U Češkoj, Slovačkoj i nekim delovima Mađarske, postoji običaj na dan nakon Uskrsa (Uskršnji ponedeljak), kada muškarci vrbinim prućem (pomlázka) šibaju devojke i žene po nogama i butinama, jer se veruje da to povećava njihovu plodnost.
Običaj je paganskog porekla i popularan je ruralnim područjima. Muškarci idu od vrata do vrata, pevaju i šibaju devojke po zadnjici, nogama i butinama, a zauzvrat od njih dobijaju obojena jaja i rakiju od šljive.
U reportaži portala BBC o ovom, u savremenom dobu kontroverznom običaju, sagovornice iz Češke navode da je običaj daleko od zanimljivog i bezopasnog, te da „pakleno boli“.
„Daješ muškarcima svoja jaja, da bi oni prestali da budu nasilni?! Čak i kao dete sam osećala konstantan stid zbog toga. Jednostavno nije bilo u redu“ – rekla je novinarima BBC-a Ladka Bauerova.
To može biti tumačeno kao običaj u ruralnim sredinama, sa korenima u paganskim običajima koji se vežu za plodnost, ili neprihvatljivi seksistički podsetnik na moć patrijarhata – muškarci provode jutro idući od kuće do kuće i šibajući devojke, ispijajući rakiju od šljive.
I dok oko 60 odsto Čeha i dalje na neki način obeležava ovaj dan i smatra šibanje simboličnim, mračna strana ove tradicije je da dve petine žena ima bolove, trećina nakon toga ima modrice i tragove, dok se 15 odsto ispitanica u anketi koju je objavio češki portal Expats oseća poniženo i uplašeno, a 10 odsto njih su bile uznemirene i plakale su.
