fbpx
-2.3 C
Vranje
ponedeljak, 30.01.2023

Stiže Vrbopuc: Srbi ga vezuju za erotiku, neki Evropljani kontroverzno obeležavaju

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

U narodu je period s početka proleća, tačnije od Mladenaca (22. mart) do Blagovesti (7. aprila) poznatiji kao Vrbopuc, termin koji se najčešće povezuje sa buđenjem prirode i ljudskih čula, seksualne želje pa čak i „naročite plodnosti žena“. Istovremeno, etnolozi ističu da je Vrbopuc najviše vezan za Lazarevu subotu (Vrbice), kada se pruće od vrbe nosi u crkvu. Za prutom/bičem od vrbe uoči katoličkog Uskrsa posežu i neki Evropljani, koji njime simbolično udaraju devojke po zadnjici, što je poslednjih godina sve češće osuđeno.

Do Drugog svetskog rata, na našim prostorima su učitelji sa školskom decom organizovali vrbake – brali vrbe, nosili ih u crkvu i na Lazarevu subotu ih ostavljali da tamo prenoće, kako bi se sutradan, kada se vrbovo pruće osvešta, ono nosilo na litiji i delilo se, objasnija je etnološkinja dr Vesna Marjanović u razgovoru za portal Blic Žena. Grančice vrbe nosile bi se kući.

Pupoljak vrbe; Foto: Pixabay

Na sajtu Srpske pravoslavne crkve, navodi se da prateći elementi ovog praznika imaju biblijsko utemeljenje: posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus Hrist ulazi svečano u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekuje ga svečano – u rukama nose palmove grančice.

„Današnje vrbove grančice zamena su za palmine. Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su potom čuvane u kućama. Do Drugog svetskog rata, Vrbica se proslavljala kao školska svečanost“ – stoji na sajtu SPC.

Lazareva subota(grč: Σάββατο του Λαζάρου), uoči Cveti, posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je prema verovanju pravoslavaca Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih, nakon čega je bio Episkop na Kipru. Mnogi u Srbiji Lazarevu subotu slave kao krsnu slavu, a prati je živopisan običaj poznat pod imenom Vrbica – bere se olistalo pruće od vrbe, i smatra se „danom dečije radosti“.

Foto: Wikimedia Commons/Biso

„Rasti kao vrba!“, „Budi zdrav/a kao vrba!“ i slične dobre želje izgovarale bi se kada se deca po povratku iz crkve na Lazarevu subotu simbolično išibaju grančicom vrbe.

„Vrba je u našoj kulturi neka vrsta apotropeona, zaštitnika, pa se stavljala i pored ikone“ – objašnjava etnološkinja dr Marjanović.

Prolećno bujanje hormona, zanos i sloboda

Priroda i kultura su kod nas usko povezane – vrba je prvo zelenilo s proleća i u pravoslavlju ima veliki značaj, a Vrbopuc, period koji najčešće povezujemo sa buđenjem seksualne želje i „divljanjem“ hormona, najviše je vezan za pomenuti praznik Vrbice, rekla je dr Marjanović.

Pošto se u tradicionalnom modelu kulture „jedinim ispravnim smatralo to da se muškarac i žena ostvare biološki, da dobiju potomstvo“, buđenje prirode utiče i na opštu plodnost ljudi, te se „gledalo mnogo na to kada će se molitva za pomoć čitati, u koje svetinje treba odlaziti, koje vode treba da se piju“, ističe ona.

Neretko se termin „vrbopuc“ koristi i za pubertetlije, prolećno zaljubljivanje, bujanje hormona, zanos i slobodu koji se osete sa prvim zracima sunca, a često se može u narodu čuti da se kod mladih poraste polna želja „čim vrba ozeleni“.

Kontroverzno šibanje devojaka prućem od vrba

U Češkoj, Slovačkoj i nekim delovima Mađarske, postoji običaj na dan nakon Uskrsa (Uskršnji ponedeljak), kada muškarci vrbinim prućem (pomlázka) šibaju devojke i žene po nogama i butinama, jer se veruje da to povećava njihovu plodnost.

Običaj je paganskog porekla i popularan je ruralnim područjima. Muškarci idu od vrata do vrata, pevaju i šibaju devojke po zadnjici, nogama i butinama, a zauzvrat od njih dobijaju obojena jaja i rakiju od šljive.

U reportaži portala BBC o ovom, u savremenom dobu kontroverznom običaju, sagovornice iz Češke navode da je običaj daleko od zanimljivog i bezopasnog, te da „pakleno boli“.

„Daješ muškarcima svoja jaja, da bi oni prestali da budu nasilni?! Čak i kao dete sam osećala konstantan stid zbog toga. Jednostavno nije bilo u redu“ – rekla je novinarima BBC-a Ladka Bauerova.

To može biti tumačeno kao običaj u ruralnim sredinama, sa korenima u paganskim običajima koji se vežu za plodnost, ili neprihvatljivi seksistički podsetnik na moć patrijarhata – muškarci provode jutro idući od kuće do kuće i šibajući devojke, ispijajući rakiju od šljive.

I dok oko 60 odsto Čeha i dalje na neki način obeležava ovaj dan i smatra šibanje simboličnim, mračna strana ove tradicije je da dve petine žena ima bolove, trećina nakon toga ima modrice i tragove, dok se 15 odsto ispitanica u anketi koju je objavio češki portal Expats oseća poniženo i uplašeno, a 10 odsto njih su bile uznemirene i plakale su.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

Dug EPS-a u prošloj godini uvećan za 50 odsto

BEOGRAD - Dug Elektroprivrede Srbije (EPS) je samo u 2022. godini povećan za 50 odsto i posle tri kvartala te godine premašio je 1,5...

Đacima „Vukove“ škole nude ekskurziju do sela Ćukovac za 30 evra

VRANJE - Jednodnevna ekskurzija za učenike 1. razreda Osnovne škole "Vuk Stefanović Karadžić", koja podrazumeva prevoz na relaciji Vranje - Dulan (Ćukovac) - Vranje,...

Tončev zatražio besplatne udžbenike za sve đake u Srbiji

VRANJE / BEOGRAD - Ministar bez portfelja zadužen za razvoj nedovoljno razvijenih opština, Novica Tončev, na sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za...

Nagli rast stope siromašne dece u Srbiji

BEOGRAD - Stopa apsolutnog siromaštva dece u Srbiji 2021. godine bila je 10,6 odsto, a najumerenijim procenama taj procenat je povećan na 13,6 odsto...

Najstarijima koji žive u planini ŽSF šalje pakete sa hranom

VRANJE - Neformalna organizacija Ženski solidarni front (ŽSF) odlučila je da 65 paketa hrane koje je dobila u okviru kampanje "Spasimo hranu, spasimo humanost"...