fbpx
13.7 C
Vranje
subota, 24.02.2024

Šta o jeziku u seriji kaže jedan od reditelja „Nečiste krvi“

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD / VRANJE – „Svi ljudi znaju da su Turci nabijali ljude na kolac. Manji deo tih ljudi zna da to piše u romanu Na Drini ćuprija Ive Andrića. Još manji deo ljudi od tih je čitalo taj roman. Užasno mali deo ljudi je čitao stvarno sve što je pisao Ivo Andrić. I uvek će biti najglasniji oni koji ne znaju odakle je poteklo to da su Turci nabijali ljude na kolac“ – rekao je nedavno u intervjuu za portal Slobodna reč reditelj filma Nečista krv – Greh predaka i prvih pet epizoda serije koja se od proteklog vikenda emituje u udarnom terminu na RTS-u, Milutin Petrović, govoreći o jeziku kojim govore likovi.

Komentarišući zamerke u komentarima na YouTube-u ili društvenim mrežama, koje se tiču jezika kojim likovi u filmu i seriji govore, Petrović je istakao da se može videti „da i ti ljudi pišu na književnom jeziku, a ne na dijalektu“, kao i da je jedan od ključnih trenutaka u dilemama autorske ekipe na snimanju bila kada je Goran Stanković (takođe režiser serije), našao snimak ankete u Vranju o zemljotresu 2021. godine.

Objasnio je da se radi o jutarnjem programu na lokalnoj televiziji, i snimku na kojem reporteri pitaju Vranjance na ulici jesu li osetili zemljotres i da li su se uplašili. Svi osim jedne bake sa vezanom maramom govore manje-više onako kako mi sad govorimo, kazao je on.

„Jezik kojim likovi govore u ovom filmu je predivan. Rekli su mi ljudi koji se ozbiljno razumeju u jezike, da je stari srpski jezik, kojim je Sveti Sava govorio, po melodiji i akcentima mnogo više bio ‘južnjački’ nego današnji književni srpski jezik, ali nije bio ‘smešan’, odnosno Sveti Sava nije govorio kao Piroćanac iz vica“ – istakao je Petrović.

„Kao kad Englezi rade Šekspira“

Petrović je tada dodao da bi bilo lepo kada bi neko mogao da vrati elemente tog jezika, kao kad Englezi rade Šekspira. Ova „velika, uspešna kultura i kinematografija“ prema njegovim rečima sa Šekspirom ima „sličan“ problem, jer jezik na kojem je on pisao jeste jezik koji bi danas morao da se titluje.

„Oni to prosto rešavaju tako što se današnje ekranizacije Šekspira rade na razumljivom engleskom, sa upotrebom onoliko koliko je potrebno arhaičnih reči. Urade tako da ti osećaš stari jezik, vidiš da nije savremeni, ali ga razumeš. To smo gađali sve vreme“ – objasnio je naš sagovornik.

„Niko o jeziku nije razmišljao kao mi“

Petrović ističe da seovo odnosi i na druge jezike koji se mogu čuti u filmu i seriji, a kao primer je naveo kako govori Kolj (Feđa Štukan). Ekipi je bilo bitno da Kolj „ne govori kao kad se priča loš vic u kojem Albanac govori srpski, već da govori srpski sa albanskim akcentom koji nije smešan“.

„Dostojanstven je i opasan. Trudili smo se, super smo to uradili, uspeli smo u tome. Ponavljam, predivan je jezik kojim se priča u filmu. Ne postoji niko ko je o jeziku u filmu i seriji razmišljao toliko dugo i intenzivno kao naša ekipa, siguran sam u to“, ističe on i poručuje da gledaoci uzmu „bilo koju knjigu osim Koštane, da otvore nasumice, ubodu prstom i krenu da čitaju“. To nije dijalekt, kaže.

„Moja bivša žena je filolog, bavila se baš etimologijom turcizama u srpskom. I ona mi je super stvar rekla: Svi ljudi znaju da su Turci nabijali ljude na kolac. Manji deo tih ljudi zna da to piše u romanu Na Drini ćuprija Ive Andrića. Još manji deo ljudi od tih je čitalo taj roman. Užasno mali deo ljudi je čitao stvarno sve što je pisao Ivo Andrić. I uvek će biti najglasniji oni koji ne znaju odakle je poteklo to da su Turci nabijali ljude na kolac“ – rekao je Petrović u intervjuu za Slobodnu reč nakon premijere filma u Vranju.

Komentarišući scenario Voje Nanovića, rekao je da „Bora mnogo više kaže u onome što se ne kaže nego u onome što se kaže“, da su njegovi motivi i psihologija tajnoviti i skriveni, te da je Nanović u scenariju po kojem je rađen film to „preneo vrlo tačno“, ali i da današnje vreme traži da se to malo direktnije kaže.

Na primer, cela linija da se jasno radi o incestu, to je Milena Marković otvorila javnosti. To je kod Bore i Voje bilo vidljivo ali između redova. Ovde je konkretnije.

O turskom i albanskom jeziku u seriji

Sedamdesetih godina, kada je originalni scenario nastao, postojala je neka „uslovnost“ da likovi govore jednim jezikom bez obzira na to da li su stranci ili nisu, „kao što su Amerikanci radili“, podsetio je Petrović.

Danas je to, kaže, nekulturno i nepristojno, a autori su ubacili turski i albanski jezik na mestima gde je „logično da oni budu“.

Govoreći o odustajanju od snimanja serije po ovom scenariju osamdesetih godina, kaže da je to tada bilo kao neka „metafora našeg života, države i kulture“ i trenutak kada su „neki ljudi koji odlučuju, odlučili da ne rade Boru Stankovića“, te da je ubrzo posle toga počeo da se radi Bolji život, pa novi „Bolji životi“ Siniše Pavića.

Zanimljiv je i komentar o jeziku likova iz serija Siniše Pavića na koji su gledaoci navikli:

Kada tezgariš, najlakše ti je da kažeš: šta je smešno… Aha,…vic o Piroćancu… Ili ubaciš meko ‘ć ili ‘đ’, eto kod Bele lađe….i gotovo….svi umiru od smeha… Pa to je tragedija, šta se na primer desilo sa Zonom Zamfirovom. Stevan Sremac je veliki pisac građanske Srbije koji je kroz Zonu Zamfirovu uništen. Vi tu imate lepotu Katarine Radivojević, njen krupni plan koji izgleda kao Holivud, i publiku odgajanu na Boljem životu i vicevima o Piroćancima koji gledaju ‘beogradske glumce kako govore južnjački’ i onda se svi smeju: ‘Hahahah vidi Milena Dravić kako govori kao moja baba’…I onda je to kao ljudima smešno i to je kao uspeh? Mi ni nalik nismo tome tako pristupili„.

Vranje u 19. veku lepše od Teksasa, a mi se toga uporno odričemo

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci