fbpx
10.4 C
Vranje
nedelja, 25.02.2024

Šta god da su radili, svuda su se ugradili

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Novinar portala Slobodna reč Dušan Pešić pozvao je na razgovor uz kafu nosioce lista kandidata za odbornike u Skupštini grada Vranja, koje će Vranjanci birati na lokalnim izborima u nedelju, 17. decembra, kako bi sa njima popričao o gradskim aktuelnostima. U nastavku je razgovor sa nosiocem liste „Dr Miloš Jovanović – NADA ZA VRANJE – Srpska koalicija NADA – Nacionalno demokratska alternativa – Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS) – Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS) – Vojislav Mihailović „, Zoranom Stojanovićem.

„Ovo nije karikatura, ovo je naša surova realnost. Pitam se da li je to foto-montaža, mada mi više liči na neku vrstu psiho-testa. Prikazano je sve u jednom, predstavljeni su, maltene, svi problemi u ovom gradu, nažalost, bez ljudi. Koliko sam shvatio, ideja trenutnih vlastodržaca jeste da su grad – objekti, putevi, ulice i bandere, a ne shvataju da grad nisu obične zgrade i beton, već – ljudi“, rekao je Stojanović na početku razgovora, kada smo mu pokazali poslednju karikaturu na portalu Slobodna reč.

Kako je dodao, vidi „nebrigu o psima lutalicama, zauzeće trotoara, neadekvatnu gradnju, dogradnju, nadgradnju i ugradnju“, kao i „haos i bahatost, ono što svi i sami vide, nadzemni vodovi i žice“.

To je sve moglo u jednom poduhvatu, a ne da se više puta raskopavaju ulice, dodao je.

Pitali smo ga potom, prelistavajući vesti iz poslednjih dana, kakav život može da se živi u Vranju sa prosečnom platom od 67.000 dinara, koja je i dalje ispod republičkog proseka od 85.066 dinara.

ZS: U Vranju je 66.558 dinara, voleo bih da budemo precizni. Ali, kada bi se svima u Vranju linearno dalo onoliko koliko je republički prosek, 85.066 dinara, mislim da bi svi bili zadovoljni. Zamislite dve hraniteljske glave u jednom domaćinstvu… mislim da bi porodica mogla da živi sa 170.000 dinara, ukoliko ima, recimo, dvoje dece.

Ali, ako radi samo jedan roditelj, pa sve i da prima platu koja je u rangu republičkog proseka, apsolutno nije moguće preživeti, uzevši u obzir prosečnu potrošačku korpu.

Znate onu priču u vezi sa burekom i jogurtom – da, ukoliko za sva tri obroka jedete samo burek i jogurt, da to prevazilazi pomenutu cifru. Potrebno je više od 70.000 samo za običan burek i jogurt.

SR: Pitali bismo vas i o šokantnoj priči koju su objavili istraživački novinari BIRN-a, da su dve organizacije iz Beograda dobile 330.000 evra za održavanje radionica i obuka u Vranju koje nikada nisu održane. Šta biste vi, za Grad, uradili sa 330.000 evra?

ZS: I ova pronevera novca je, nažalost, naša svakodnevica. Nije pitanje gde je potrošeno, već na koji način, ko je sa kim bio u dogovoru, žargonski – „u talu“. Ovaj novac nije značajnija suma za rešavanje većih problema. Ja bih, radije, ovaj novac uputio, recimo, za razvoj ruralnih sredina, seoskih zajednica, da se i toj deci omogući, na primer, obezbeđenje na putu od škole do kuće. Imamo dosta đaka koji su pešaci. Zamislite kako je sada toj deci koja svakodnevno pešače do škole po ovoj zimi i snegu. U gradsko jezgro je dosta uloženo, ali ne na adekvatan način.

SR: Bivši gradonačelnik, a sada predsednik Privremenog organa, Slobodan Milenković, nedavno je otvorio profile na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram. Kako komentarišete ovaj potez Milenkovića? Da li tu ima funkcionerske kampanje, ili je nema?

ZS: Tu se sam nameće zaključak. Čoveka nije bilo na društvenim mrežama, sada je to pokrenuo. Ne znam da li ih je sam kreirao ili mu je neko drugi kreirao, a ne bih se složio ni da ih sam vodi.

SR: Možete li da navedete po jedan najveći uspeh i najveći neuspeh lokalne vlasti u Vranju od 2016. godine do danas?

ZS: Ima dosta dobih stvari o kojima bih mogao pohvalno da se izrazim, ali šta god da su radili, svuda su se ugradili. Lepo je napraviti i vrtić i školu, ali je nemoguće da pojedine stvari koštaju tri ili pet puta više od realnih troškova. I da se sve pravda ratom u Ukrajini i promenom cena čelika i gvožđa na tržištu. Pa, nisu skakale cene tri do pet puta. Uvek sam se nadao uspesima i želim da ih vidim. Međutim, gledajući sva njihova nastojanja, mišljenja sam da bi im bolje bilo da su manje radili, manje bi novca trošili.

Najveći neuspeh je ugovor za gradsku rasvetu na pet milijardi dinara, pre par godina. To je ugovor na period od, mislim, pet ili osam godina. U pitanju je zamena „običnih“ sijalica takozvanim sijalicama „štedišama“. Kada se sve sabere, oko 800 evra košta jedna sijalica. Mi nismo ni Pariz, ni Nju Orleans. Neuspeh je i što se nije više ulagalo u poljoprivredu. Kao dugododišnji sportski radnik, mogu da kažem da se u sport ulagalo, ali na neadekvatan način. Ne može dečje igralište u naselju Tulbe da košta 10 miliona dinara. Napravili bi dve zgrade za taj novac.

SR: Bliži nam se Nova godina, pa da se prisetimo novogodišnjih ukrasa od pre dve godine koji su građanke i građane Vranja koštali oko 25.000 evra, a mnogih od njih nije bilo prošle godine…

ZS: Ja bih da pitanje vratimo malo unazad, do momenta kada je bivši gradonačelnik, Slobodan Milenković, došao na vlast, 2016. Za vreme dočeka prve Nove godine od njegovog ustoličenja, ne znam da li se sećate toga, nijedan jedini novogodišnji ukras nije bio na ulici. Nije bilo ni ove tradicionalne proslave na trgu u centru. Čak nisu našli za shodno ni da prošlogodišnje ukrase, na neki način, istaknu. Sada dolazimo u drugu krajnost – velike sume novca se daju apsolutno nepotrebno. Ja bih sve to dao u fondove za lečenje dece, da ih ne lečimo SMS porukama.

Pročitajte više:

Vranje ne sme da stane

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci