Poslanik u Evropskom parlamentu koji obavlja funkciju Izvestioca za Srbiju u ekskluzivnom intervjuu za portal Slobodna reč govorio je o evropskom putu Srbije, značaju EU integracija za građane, naročito na lokalu i utisku da se građanima nameće narativ da ulazak Srbije u EU zavisi isključivo od „priznanja“ Kosova. Nedavno je objavljen Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je pokazao da zemlja ima problema sa izbornim procesom, pristrasnim medijima, ograničenom ulogom Skupštine, agresijom prema političkim protivnicima ali naročito vladavinom prava, što je, prema rečima našeg sagovornika, presudno u priključenju Srbije EU.
Slobodna reč: Neposredno pre objavljivanja Izveštaja Evropske komisije o Srbiji, komesar Oliver Varhelji je u jednom intervjuu izjavio da Srbija šalje mešovitu sliku kada je reč o evropskim integracijama, ali i da se vidi napredak. Da li se slažete sa tim stavom i vidite li napredak Srbije otkad ste postali izvestilac za zemlju?
Vladimir Bilčik: Izveštaj o Srbiji koji je prošle nedelje predstavljen u Evropskom parlamentu je jasan: Srbija ima nacrt neophodnog reformskog procesa. Kao što sam rekao tokom svoje reakcije na govor komesara Olivera Varheliija, „četiri R“ su važna: reforma, oporavak, regionalna saradnja i pomirenje (reform, recovery, regional cooperation and reconciliation). Kada je reč o reformama, one su usko povezane sa vladavinom prava i funkcionisanjem demokratskih institucija. Ovde je napredak ključan za evropsku perspektivu i napredak ka EU. Takođe bih želeo da naglasim posebnu važnost jačanja parlamentarne demokratije i funkcionisanja parlamenata u regionu. U svetlu posredovanja koje je već postignuto Međustranačkim dijalogom, spremni smo da nastavimo sa svojom ulogom u dijalogu.
SR: Na lokalnom nivou, građani često ne vide dovoljno koristi od pridruživanja EU, naročito u ekonomskom području, što je od posebnog značaja za relativno nerazvijeni jug Srbije. Veliki deo krivice za to snosi političke elita u Srbiji, koja o ovome loše komunicira sa građanima. Možete li našim čitaocima ukratko, najednostavnije objasniti prednosti pristupanja?
Bilčik: Srbija pripada Evropi. Kulturno, politički, ekonomski, geografski. Mislim da bi pridruživanje zajednici evropskih vrednosti trebalo da bude u interesu građana Srbije. Ne samo zbog ekonomskih i socijalnih koristi, već i zbog zajednice i vrednosti koju ona predstavlja. I da, sve zainteresovane strane treba aktivno da rade na komunikaciji o značaju mesta Srbije u Evropskoj uniji. Jedan od praktičnih primera podrške EU – i koristi od pripadanja Uniji, ako želite – je podrška tokom tekuće krize. Tokom pandemije COVID-19, Evropska unija je bila ta koja je nedvosmisleno stala uz Srbiju, pružajući humanitarnu i ekonomsku podršku građanima Srbije.
SR: Prosečni građanin Srbije često informacije o evropskim integracijama dobija isključivo u kontekstu dijaloga sa Kosovom. To je dovelo do stvaranja javnog mnjenja u kojem građani shvataju da EU „ne želi“ Srbiju ili da će Srbija ući u EU kada „prizna Kosovo“. Da li je pitanje Kosova najvažnije za integraciju u EU i da li ulazak Srbije zavisi isključivo od njega?
Bilčik: Dijalog sa Prištinom jedan je od važnih elemenata šireg procesa pristupanja. Da budem jasan: to nije jedini deo procesa pristupanja. Opšti napredak u vladavini prava i osnovama je presudan. Kada govorimo o dijalogu Beograda i Prištine, sporazum moraju prihvatiti oba partnera i mora da bude zasnovan na principima koji poštuju međunarodno pravo i sveukupne ciljeve održivih i mirnih rešenja.
SR: Dugo niste posetili Srbiju zbog pandemije COVID-19. U međuvremenu su se u zemlji održali parlamentarni i lokalni izbori. Da li planirate da posetite Srbiju kada se situacija stabilizuje i eventualno posetite druge gradove i upoznate se sa meštanima?
Bilčik: Žao mi je što nisam uspeo da posetim Srbiju proteklih meseci. Sve spoljne aktivnosti Evropskog parlamenta suspendovane su od početka pandemije. Ipak, u svom službenom svojstvu izvestioca EP za Srbiju i tokom početnih rundi Međustranačkog dijaloga, bio sam na terenu četiri puta u roku od nekoliko meseci pre izbijanja pandemije. U stalnom sam kontaktu sa svim sagovornicima iz Srbije, održavam česte video-konferencije i sastanke. Nepotrebno je reći da se veoma radujem nastavku redovnog političkog života, uključujući putovanje u Srbiju. Radujem se istraživanju juga Srbije i Vojvodine. Mislim da je važno doći do građana Srbije izvan ulica Beograda.
SR: Poslednjih meseci su neke vaše kolege vrlo oštro ocenile situaciju u Srbiji. Da li očekujete da će rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, koju ćete izraditi prvenstveno kao izvestilac za Srbiju, biti usvojena konsenzusom i bez većih problema u Evropskom parlamentu?
Bilčik: Uveravam vas da ću već sada početi da radim na izveštaju o Srbiji u svojstvu Stalnog izvestioca Evropskog parlamenta. Paket proširenja i Izveštaj Komisije o Srbiji pojasnili su glavne izazove koji su pred nama. Sada ću pripremati Izveštaj Evropskog parlamenta i trudiću se da predstavim pošten i realan izveštaj. Moj cilj je da dobijem najveću moguću podršku u Evropskom parlamentu, preko stranačkih linija, za Izveštaj i za put Srbije ka EU.
SR: Opozicione stranke u Srbiji izrazile su spremnost da učestvuju u dijalogu o izbornim uslovima, na šta je takođe pozvao i komesar za proširenje Oliver Varhelii. Da li očekujete da će vladajuća stranka (SNS) prihvatiti poziv za nastavak ovog dijaloga, u kojem ste do sada bili jedan od posrednika?
Bilčik: Evropski parlament ostaje posvećen Međupartijskom dijalogu (IPD) i spremni smo da nastavimo sa nizom važnih i kritičnih tačaka iznetih u Izveštaju Komisije o Srbiji. Parlament u Beogradu je naš glavni i primarni partner za IPD od njegovog pokretanja prošle godine. Stoga moramo sačekati punopravni sastav Narodne skupštine i spremni smo da stupimo u kontakt sa novim predsednikom Skupštine Srbije kako bismo razgovarali o pogodnim modalitetima za sledeću fazu IPD. Postoji niz otvorenih zakonodavnih i institucionalnih pitanja koja su i dalje ostala otvorena od prvog kruga IPD-a, koji je održan uoči srpskih parlamentarnih izbora. Šire gledano, dijalog je imao za cilj da olakša promene koje bi mogle da poboljšaju kvalitet parlamentarnog rada i političke uslove u Srbiji. Spremni smo da razgovaramo o ovim pitanjima sa novim rukovodstvom Narodne skupštine i istražimo kako možemo najbolje da pomognemo u postizanju ovih ciljeva širokim međustranačkim dijalogom, takođe s obzirom na preporuke Komisije o izbornim i političkim nedostacima u Srbiji.
Vladimír Bilčík
Ovaj slovački političar i član predsedništva stranke Zajedno rođen je 27. maja 1975. godine u Bratislavi. Pre nego što je postao poslanik Evropskog parlamenta iz redova Evropske narodne partije (EPP) čija je pridružena članica i vladajuća Srpska napredna stranka, Vladimir Bilčik je radio kao politički analitičar i univerzitetski profesor u Bratislavi. Pored funkcije Izvestioca EP za Srbiju, on je i predsedavajući Delegacije EP u Odboru za stabilizaciju i pridruživanje Crne Gore u EU. Njegov prethodnik Mekalister je Bilčika nazvao „odličnim izvestiocem“ koji će „igrati ključnu ulogu u odnosima Srbije i EU“. Kao izvestilac EP za Srbiju, Bilčik je zadužen za sastavljanje pravno neobavezujućih, ali uticajnih godišnjih izveštaja o napretku zemalja kandidata. Izveštaje nakon rasprave usvajaju Odbor za spoljne poslove a zatim i sam planum Evropskog parlamenta.
