17.8 C
Vranje
utorak, 29.09.2020

Slobodan Milenković: Dobro sam naučio posao gradonačelnika

Odabrani članci

[EKSKLUZIVNO] Urednik “Kod Civrića”: Biti naša tema je politički prestiž

Po prvi put od osnivanja 2012. godine, a nakon višegodišnje pauze u objavljivanju, urednik satiričnog bloga i kreator sadržaja na Facebook stranici Kod Civrića u...

Milion iz gradskog budžeta za izbornu kampanju u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Državna Agencija za borbu protiv korupcije je, nakon ukazivanja organizacije Transparentnost Srbija na nelogičnosti u bazi podataka o finansiranju izborne kampanje,...

10 godina od lažne najave vlasti da je Vranje prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa

VRANJE - Pre deset godina svi nacionalni mediji, uključujući Radio-televiziju Srbije, preneli su pompezne najave i odluku gradskih vlasti da će od 1. septembra...

Autor knjige “Zablude srpske istorije”: Nema podataka o boravku Gavrila Principa u Vranju

VRANJE - Poznati srpski istoričar Dejan Ristić, autor knjiga Mitovi srpske istorije i nedavno izdate Zablude srpske istorije, u kojima je naučnim dokazima "razbio" neke...

Stojanović: Mladi u Srbiji prepoznaju dobre strane EU, opozicija da iskoristi stav evroparlamentaraca

BEOGRAD – Opozicija mora da iskoristi to što postoje grupe u Evropskom parlamentu koje neće da sklone pogled sa svega što se dešava u Srbiji,...
Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Pre tri dana su se navršile četiri godine otkad je dr Slobodan Milenković, specijalista ortopedije, postao gradonačelnik Vranja. Tada je po prvi put nakon uvođenja višestranačja 1992. godine, grad “preuzeo” čovek koji nije iz redova Socijalista. O njegovom vođenju grada smo već pisali a karakteriše ga odmerenost, politička korektnost i distanca od komentarisanja i odgovaranja na prozivke, uzdržanost zbog koje su mu često zamerali politički oponenti, mediji i građani. Uspeo je da se ne iskompromituje nekim većim aferama ali i da nekima stvori utisak nedovoljno dominantne pojave. Sa aktuelnim “odlazećim” gradonačelnikom i nosiocem liste na izborima za odbornike vranjske Skupštine razgovarali smo o izazovima epidemije COVID-19, zdravstvenom sistemu, medijima, ženama u politici, kampanji i – završetku radova na ulici Bora Stanković i Gradskom parku. Na funkciju “prvog čoveka Grada” došao je bez političkog iskustva, ali je, kako i sam kaže, učio.

Slobodna reč: Šta Vam je bio najveći izazov od početka epidemije u Vranju do danas? Kakvi su bili odnosi na relaciji Grad – zdravstvene institucije (od Kriznog štaba do Zdravstvenog centra u Vranju)? Kako ocenjujete odgovor države na pandemiju?

Slobodan Milenković: Epidemija je sama po sebi izazov. Trebalo je organizovati sve gradske službe, zaista smo dobro radili u koordinaciji sa Kriznim štabom i Štabom za vanredne situacije, što je doprinelo dobroj epidemiološkoj situaciji na terenu. Krizni štab sam formirao sa ciljem da tu budu pre svega stručna lica iz zdravstvenog sistema. Ključni momenat je bio aktiviranje ATD dispanzera i njegovo “pretvaranje” u kovid ambulantu, a Ministarstvo je ove instrukcije i smernice potvrdilo. Potom svakako i aktiviranje zgrade stare Hirurgije kao kovid bolnice. Kroz Krizni štab smo u užem stručnom smislu sarađivali sa Zdravstvenim centrom i razmenjivali informacije. Ukoliko poredimo sa drugim državama, mada je statistika u tim situacijama zaista surova stvar, pogotovo ako uporedimo slike iz Španije i Italije, mi smo kao država dobro reagovali. Odluke o zabrani izlaska za sve starije od 65 godina i o zatvaranju granica su pravovremeno donešene, a mnogo je pomogao i dolazak medicinskih stručnjaka iz Kine.

Najveći izazov je svakako bio period kada je Vranje postalo novo “žarište”. Kada su se pojavila žarišta u zatvorenim kolektivima i fabrikama, sve kontakte smo dalje verifikovali, izolovali. Prvi sa simptomima su se javili 9. maja, pozitivni rezultati su stigli 11. maja, i mi smo odmah zatvorili fabriku. Zavod za javno zdravlje (ZZJZ) je odradio ozbiljan “rudarski” posao kada je u pitanju pozivanje i pronalaženje ljudi koji su bili u kontaktu sa zaraženima.  Imali smo primer da iz jedne porodice, četvoro člana radi u četiri različite fabrike. Opet se tu vraćam na naš zdravstveni sistem koji smo nasledili iz socijalističkog vremena – koji ima Domove zdravlja i ZZJZ, a oni su bili zanemareni i stavljeni po strani u prethodne dve decenije, ali smo sada videli koliko tako koncipiran sistem znači u ovakvim situacijama. Najbolji potez nakon posete stručnjaka iz Kine je uvođenje epidemiološkog upitnika za zatvorene kolektive i privredna društva, koji su zaposleni morali da popune pri svakom dolasku na posao, gde su prijavljivali ukoliko si bili u kontaktu sa osobom koja je imala temperaturu, ili u kontaktu sa nekim ko je pozitivan i slično. Formirali smo operativne timove za različite delatnostii koji i daje kontrolišu situaciju na terenu.

Često kažem, šta bi smo mi radili da nije završen novi Hirurški blok i gde bismo smeštali pacijente da već ne postoji stari paviljonski tip bolnice. Sada možemo da vidimo zbog čega su naši preci, kolege, lekari, upravo gradili sistem bolnica po paviljonskom principu. Tada su bile epidemije pegavog tifusa, malarije, tuberkuloze i zbog toga su građeni svi ti izdvojeni paviljoni, kao što je i ATD. Po Srbiji su upravo zbog tuberkuloze pravljeni ovakvi posebni centri poput onog u Surdulici, Knez Selu, Sremskoj Kamenici i itd. Primenili smo paviljonski princip u toku epidemije, što se pokazalo izuzetnim.

SR: U Vašem Ekspozeu iz 2016. godine kada ste postavljeni za Gradonačelnika, govorili ste o manama paviljonskog tipa bolnice i istakli važnost završetka izgradnje novog Hirurškog bloka. Ispada da je sada ipak postojanje ovakvih paviljona prednost?

SM: Tako je, i to se odnosi na normalno funkcionisanje bolnice, kada nema velikih epidemija poput ove. Savremena medicina je visoko sofisticirana i teži istovremeno horizontalnom i vertikalnom povezivanju pod jednim krovom, ali se ipak u epidemijama ovaj paviljonski sistem istakao kao zaista bitan i značajan. Pandemija koja se javila čitav vek nakon velike pandemije španske groznice koja je odnela živote 50 miliona ljudi nas je na to podsetila. Tako smo se mi prilagodili paviljonskom sistemu i na taj način izvršili uspešnu izolaciju kovid pozitivnih pacijenata. Ponovo ističem ATD, pokrenuli smo inicijativu za dobijanje digitalnog RTG aparata i često se osvrnem na taj objekat jer doktor Manić, kada ga je pravio, kao da je znao da će se nekada desiti veća epidemija pa je tamo napravio i laboratorijsku dijagnostiku i RTG kabinet sa olovnim sobama. To je zgrada koja mora nadalje da se koristi u punom obimu.

SR: Šta biste izdvojili kao najbolji postupak lokalne samouprave u prethodne četiri godine, a šta je ono u čemu je Grad zakazao?

SM: Ako posmatramo u materijalnom smislu, to je potpuno transparentna prodaja zemljišta ispod Rode. Nešto što je bilo procenjeno na oko 70 miliona i komentarisano 2018. godine na sednici Skupštine kao nemoguće za prodaju, prodato je po ceni od 240 miliona dinara. Tada nisam hteo da repliciram jer sam znao da je potrebno samo promeniti planski dokument i da su stvari vrlo jednostavne. Za to je bilo potrebno znanje. To je između ostalog i ono što sam ja učio prve dve godine, dok su se vraćali dugovi i nije rađen komunalni program. Preneli su mi da je licitacija za prodaju zemljišta izgledala kao na filmu. Ja sam bio na sastanku u maloj sali i sećam se SMS poruke većnika za finansije: “Gradonačelniče, rešili smo mnoge probleme”. Kada su nematerijalne stvari u pitanju, bitno je bilo i otvaranje namenskog računa za decu obolelu od maligniteta i drugih teških bolesti.

Kao neuspeh vidim pijacu u naselju Ogledna stanica koja nije zaživela. Dali smo negde oko 22 miliona dinara za to. Objektivno ona treba da postoji, ali nismo uspeli da je “oživimo”. Postoji inicijativa da svakom poljoprivredniku koji zakupi tamo lokaciju damo subvenciju od 5.000 dinara. Takođe, nije “došao” neki veliki investitor, otvorilo se mnogo manjih fabrika koje uspešno posluju, ali znam da državni vrh intenzivno radi na dovođenju velikog investitora u Vranje. Postoji iskrena zainteresovanost državnog rukovodstva za privlačenje stranih investitora u naš grad. Nismo uspeli da završimo kanalizacionu mrežu u ul. Franše D’Eperea, u selima Zlatokop i Tibužde, kao i vodovodnu mrežu u selu Neradovac. Spremna je projektno – tehnička dokumentacija i nadam se da ćemo sredstva obezbediti preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, odnosno u okviru Programa Srbija 2025, koji je inicirao predsednik Aleksandar Vučić.

SR: Otvaranje renoviranog pozorišta je od velikog značaja za kulturu na lokalu a najavljeno je i održavanje Festivala profesionalnih pozorišta Joakim Vujić, ove godine u Vranju. Hoće li biti prostora da se izdvoje dodatna sredstva za kulturu na lokalu s obzirom na nedavno usvojeni republički rebalans budžeta? 

SM: Onog trenutka kad se steknu uslovi za organizaciju Joakima, on će se i održati. Što se tiče manifestacija, moramo da budemo oprezni, da ne bi došlo do pogoršanja epidemiološke slike. Mi smo potpisali ugovore o projektnom finansiranju sa udruženjima građana, oni su validni i mi moramo to da ispoštujemo. Dobili smo sredstva za stalnu postavku u Selamluku, borim se za sredstva za Pribojčićevu kuću i rekonstrukciju krova zgrade Haremluka, koja je vraćena u okrilje grada i data Muzeju. Generalno neće biti smanjenja što se tiče projektnog finansiranja.

SR: Relevantne organizacije koje se bave stanjem medija u Srbiji objavljuju podatke koji nisu ohrabrujući, naročito kada su u pitanju lokalni mediji. Kakav je Vaš utisak o medijskoj sceni u Vranju?

SM: Mislim da je odnos između vlasti i medija u Vranju korektan, transparentan i otvoren. Medijska scena je veoma bitna za funkcionisanje lokalne samouprave, potrebno je postojanje različitih mišljenja. Ali moram da napomenem da svi imamo porodice i svestan sam toga da se ulaskom u politiku gubi privatnost, tako da izveštavanje mora da bude argumentovano i potkrepljeno činjenicama. Zadovoljan sam medijskom slikom u Vranju. Naša služba nikada nije imala neku vrstu selektivnosti prema medijima, svi su uvek pozivani na konferencije za štampu.

SR: Kako komentarišete činjenicu da u celom Pčinjskom okrugu nema žena nosioca liste? Kako više uključiti žene u politički život Vranja, u praksi, ne samo na papiru u smislu ispunjenja zakonskih 40 odsto zastupljenosti na listama?

SM: Mi imamo 40 odsto žena na listi za kandidata za odbornike. U našoj stranci imamo jake savete, poput saveta za socijalna pitanja i naročito saveta za kulturu, gde postoji vrlo kvalitetan ženski kadar, kao i Uniju žena. Mislim da će se u bliskoj budućnosti isprofilisati i i žene, nosioci najviših političkih funkcija. I ja lično, u svom timu, sarađujem sa pripadnicama nežnijeg pola, i ta saradnja je na visokom profesionalnom nivou.

SR: Ovo i dalje zanima sve Vranjance – dokle se stiglo sa rekonstrukcijom Gradskog parka? Kada možemo očekivati završetak radova u ulici Bore Stankovića?

SM: Urađeno je sve ono što se “ne vidi” a što je zapravo najskuplje – sve podzemne instalacije, atmosferska i kanalizaciona mrežu, elektroinstalacije, osvetljenje, vodovodni sistem za automatsko zalivanje travnjaka i td. Urađeno je skidanje postojećeg humusa, mašinski iskop zemlje, parterno uređenje, montaža dvoslojnih vibropresovanih ivičnjaka (završeno oko 20 odsto radova) montaža betonskih ploča na pešačkim stazama i platou (završeno oko 10 odsto radova) i td. Vide se konture budućih staza i parka. To su skupi projekti. Iz lokalnog budžeta za kompletno finansiranje nemamo sredstva. Zato uvek tražimo eksterne partnere – u ovom slučaju je to Ministarstvo turizma, trgovine i telekomunikacija koji su opredelili za to 30 miliona. Intenzivno pregovaram sa Ministarstvom da učestvuju u finansiranju kako bismo park priveli nameni. Treća faza je izrada ogradnog zida i to će se završiti najverovatnije sledeće godine, jer u ovom trenutku nije prioritet.

Koliko god čudno ovo zvučalo, ja sam zadovoljan kako se vrši dinamika radova u ulici Bore Stankovića. Jedina stvar zbog koje sam rezigniran je to što se još uvek ne asfaltira prvi deo od 210 metara od mosta do gornje raskrsnice prema kasarni. Plan je bio da već postavimo ivičnjake i da se stavi prvi sloj asfalta. Međutim, ja moram da slušam struku kao što insistiram da mene slušaju pacijenti. Trenutna zbijenost tla nije zadovoljavajuća za stavljanje asfalta jer posle svake kiše zbijenost opada, te stručni nadzor ne dozvoljava intervenciju što se tiče završnih radova. Koliko god to našim sugrađanima koji žive u toj ulici stvara probleme, smatram da tu ulicu moramo da odradimo kvalitetno da bi bila trajna i dugovečna. U srednjem delu se radi, vremenski uslovi nisu baš naklonjeni, ali su ugovori potpisani i konstrukcija zatvorena. Onog trenutka kada tamponiramo srednji deo, krećemo u treću fazu i pametna je stvar što smo podelili izgradnju u tri faze. Ako budem gde jesam, ja ću insistirati da se do kraja građevinske sezone ova ulica završi, a biće prelepa, kao i ulica Narodni heroj na koju se isto čekalo. Morate da shvatite da niko u gradu i od najstarijih inženjera ne zna šta se nalazi ispod jer se nikad nije vodio katastar podzemnih instalacija, sada Grad to uvodi kroz GIS.

SR: Ovih dana pored obaveza koje nosi pozicija Gradonačelnika, u javnosti se intenzivno pojavljujete i kao jedan od visokih funkcionera SNS-a u Vranju. Kako se nosite sa kampanjom, upadate li u klopku funkcionerske kampanje, i kako se, naposletku opuštate nakon napornog dana?

SM: To nije upadanje u klopku, to je sve poštovanje Zakona. U ime stranke se pojavljujem van radnog vremena. Eto danas sam u ime Grada delio sertifikate pripadnicima romske nacionalnosti koji su  koji su završili kurseve za različita zanimanja, neko bi to možda nazvao funkcionerskom kampanjom, juče sam delio auto-sedišta, ali to su uobičajene redovne aktivnosti i ja moram da radim. Nikada nisam u toku radnog vremena izašao sa stranačkim obeležjima da promovišem neku aktivnost. A opuštam se najviše kući sa porodicom. Gledamo da izađemo na neku večeru sa prijateljima i slično. Muzika me takođe dosta opušta. U periodu kada sam studirao bio sam fan bendova Nirvana, Pearl Jam, i R.E.M. koji mi mnogo znači..tu su i Deca loših muzičara, Playboy, Sunshine…Sada slušam domaće – Zemlja gruva, SARS… Kad god mogu bavim se sportom – tenisom ili stonim tenisom. Kolektivne sportove izbegavam zbog povreda iako sam dobro igrao fudbal i košarku. Često sam se povređivao, a ortoped sam i već sam i u godinama kada mogu vrlo lako i brzo da nastanu povrede bez dobrog zagrevanja i bez dobre pripreme.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

Od 261 hospitalizovanih 20 na respiratorima

BEOGRAD / VRANJE - Prema poslednjim informacijama Ministarstva zdravlja, u Srbiji je u poslednja 24 sata od posledica zaražavanja virusom COVID-19 preminula još jedna...

18 meseci zatvora – Osuđen Nikola Gruevski, bivši premijer Severne Makedonije

SKOPLJE - Bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski osuđen je danas u Skoplju u odsustvu na jednoipogodišnju zatvorsku kaznu zbog nasilja nad političkim protivnicima. Skopski...

Demokratija u Srbiji – Upitan izborni proces, COVID-19 manipulacije i pritisci

BEOGRAD - Centar savremene politike objavio je četvrti godišnji izveštaj "Stanje demokratije u Srbiji 2020" u kojem autori konstatuju da se u zemlji javlja...

Al Jazeera: Ekološka katastrofa na Pčinji

SKOPLJE - Zbog masovne eksploatacije peska u blizini kuća u selima pored Pčinje, ugrožen je život njihovih stanovnika a samoj reci preti ekološka katastrofa,...

Husein-paša: Prijatelj ili dušman Vranjanaca [1]

Osmansko carstvo je u prvoj polovini 19. veka nosilo zasluženi epitet "Bolesnik na Bosforu", dok je centralna vlast carigradske Porte slabila a samovolja lokalnih...