Događaj dana, sedmice, možda i meseca (osim ako se baš u septembru ne desi još neka afera ili se, recimo, ne pojavi snimak sa naplatne rampe u Doljevcu) zasluženo jeste Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. “Događaj”, jer praznik nije. Kaže Zakon o državnim i drugim praznicima, kažu i kalendari koje koriste vernici.
Zasluženo, jer kako za događaj dana, sedmice, možda i meseca (osim ako predsednik u septembru ne dođe i donese rešenje za još 1.000 bivših radnika Geoksa i par hiljada drugih bivših radnika), ne proglasiti onaj zbog kog je blokirano pola prestonice, radnici Jumka naterani da, najpre sašiju a potom drže rukama u vis 100 metara dugu trobojku, zbog kog su i ovi i oni mediji okupirani, a okupirane su i sobe u studentskim domovima u sred bitnog septembarskog roka, jer im je neko bez pitanja ušao u sobe i okačio državnu zastavu na balkone…Događaj je čak naterao i vranjsku televiziju da objektivno izveštava:
“Ovaj datum nije vlasništvo ni Republike Srpske ni Srbije…”
Saglasni u potpunosti, a u duhu objektivnog izveštavanja, pokušaćemo da vam prenesemo šta se danas slavi, i obećavamo da nećemo biti “diletanti i budale”, odnosno, nećemo ovaj dan nazvati “Šešeljdan”, ponovo inspirisani utiscima malo starije i mnogo iskusnije koleginice.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembar, u javnosti se pominje kao praznik od prošle godine, odnosno zasedanja Visokog saveta za saradnju Srbije i Republike Srpske, jednog od entiteta Bosne i Hercegovine. Radi se o godišnjici proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković objasnio je potom da je glavni cilj “u pokušaju utemeljavanja ovog praznika” da motivišu sve građane Srbije, gde god živeli, da 15. septembra, gde god da žive, na svojoj kući ili zgradi, istaknu trobojku, jednu od simbola Srba.
O tome da nisu svi građani Srbije Srbi, i da pored državne zastave Republike Srbije kojom imaju svo pravo da se ponose, imaju pravo da istaknu i zastave svojih nacionalnih manjina, svakako ćemo nekom drugom prilikom.
O tome da se srpska zastava ionako masovno koristi, na proslavama, maturama, svadbama, utakmicama, i da zaista nema potrebe da nas neko silom podseća da živimo u Srbiji ćemo takođe nekom drugom prilikom. Kao i o tome da se državni simboli i sve što nas veže za domovinu mučki zloupotrebljavaju i prisvajaju u političke svrhe.
Ovom prilikom ćemo o samovolji. Grupa ljudi je odlučila da je na danas novi praznik. U obeležavanju će učestvovati helikopterska jedinica Ministarstva policije, vijoreći zastavom iznad Beograda. Ceo dan se na Ušću prikazuje naoružanje i vojna oprema, odnosno avijacija, helikopteri, PVO sistemi koje koristi srpska vojska, tenkovi… Devedesete su opet u trendu?
Glumci su snimili spotove u kojima se poručuje da je “Srpstvo vaskrslo”, mada nikom nije baš najjasnije kad je ono “umrlo”… Pola grada je blokirano, sprema se veliki skup, govoriće predsednik Srbije, čiji će lik okupirati nacionalne televizije, portale i sutrašnju štampu. I “ove” i “one” medije.
I sve to – bez zvaničnog zakonskog pokrića, jer na papiru, u zakonima ove zemlje, u Ustavu, praznik koji se zove Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, postoji jenako kao i Dan vanzemaljskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
U teoriji, danas je godišnjica proboja Solunskog fronta (15. septembar 1918. godine), koji je bio velika stvar u Prvom svetskom ratu.
Srpska vojska je činila šestinu trupa, i istoričari bi vam ispričali da je bila zaista slabije opremljena i naoružana u odnosu na savezničku vojsku. Rekli bi vam da je presudila blizina domovini i motivisanost za borbu posle albanske golgote i oporavka na Krfu. Znali su da ih posle proboja čekaju poznati predeli, što nije bio slučaj sa vojnicima iz Francuske, Senegala, Indokine… Ostalo je, što bi se reklo, istorija.
U praksi, grupa ljudi bez dozvole volka domovinu. I tako gnusno, i dalje zvuči bolje od “Šešeljdan”, zar ne?
