fbpx
13.7 C
Vranje
utorak, 19.10.2021

(Danas) Saša Đorđević: Policijski čas

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo “zakrpi”

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni “strani plaćenici” i “budale”

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Avatar
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Tekst je izvorno objavljen 16. aprila 2020. godine u dnevnom listu Danas, a originalna verzija dostupna je ovde >>>

Pekićevo Besnilo, Kamijeva Kuga ili Saramagovo Slepilo govore o istovremenoj borbi ljudi protiv zlokobnih virusa i demona čovekove mračne prirode koji plaše dostojanstvo i solidarnost.

Zato je i u doba širenja zaraze od korona virusa važno pričati o vrednostima za koje se čovečanstvo dugo borilo jer postoji realna šansa da ih ponovo izgubimo.

Sloboda kretanja je upravo jedna od tih vrednosti, koja realno pokreće Evropu već više od pola veka. Potrebno je ukazati čak i najmanju povredu.

Ministar zdravlja je mogao da zabrani okupljanja, putovanja, promet robe, sprovede karantin, pa i ograniči kretanje ljudi bez vanrednog stanja koje izvršnoj vlasti gomila moć i drastično povećava mogućnosti za ugrožavanje ljudskih prava.

Ljudi su već pristali na takve restriktivne mere, ali sa ljudskim pravima, kada su njihovi izabrani poslanici usvojili Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Ipak, nakon vanrednog stanja uvodi se policijski čas čime je potpuno ukinuta sloboda kretanja za više miliona stanovnika u Srbiji od 17 do 5 časova.

Šta je policijski čas u prošlosti bio?

Nesrećno se policijski čas, narodni naziv za zabranu kretanja ljudi u određenom prostoru i vremenu, odomaćio u Srbiji tokom vanrednog stanja.

Političari i mediji su bez zadrške i ne mareći za posledice počeli da koriste policijski čas u javnom govoru iako ga važeći Ustav i zakoni u Srbiji ne prepoznaju kao pravnu kategoriju kojom se ograničavaju ljudska prava i slobode. Inače, policijski čas se na ovim prostorima rabio u nesrećna vremena tokom devedesetih godina. Posledice tih policijskih časova i danas živimo.

Mediji su izveštavali da je policijski čas uveden 1. marta 1989. godine na Kosovu zbog zaustavljanja masovnih demonstracija i sukoba Albanaca i policije jer je Slobodan Milošević hteo da centralizuje vlast, smanji ovlašćenja pokrajinama i sruši partijska rukovodstva koja mu nisu odgovarala.

Ostalo je istorija koja simbolično počinje policijskim zauzimanjem zgrade TV Priština u julu 1990, a završava tačno devet godina kasnije još jednim policijskim časom u Vitini i Gnjilanu zbog paljenja kuća u kojima su živeli Srbi.

Danas je sloboda kretanja jedno od osnovnih ličnih prava svakog čoveka.

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966. garantuje svakoj osobi pravo da se bez problema kreće u zemlji u kojoj se zakonito nalazi i živi.

Takođe, Ustav Srbije jemči slobodu kretanja, ali i dopušta ograničenja ako je baš neophodno zbog vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane zemlje. Jasno se vidi da ograničenja slobode kretanja postoje zbog bezbednosnih razloga, ali ne na uštrb ljudskih prava.

Kako se zavodi policijski čas u doba korone?

Predsednici Republike, Vlade i Skupštine su 15. marta odlukom proglasili vanredno stanje. Zanemarena je Skupština koja treba da kontroliše izvršnu vlast. Nije spomenut ni razlog uvođenja vanrednog stanja, kao na primer 2003. kada je pisalo da je bezbednost države ugrožena zbog ubistva Zorana Đinđića. Nije ni vremenski oročeno, kao sada u Španiji na 15 dana.

Izgleda da je vlast procenila da je svima kristalno jasno da se ljudska prava moraju ograničiti na ustavno maksimalnih 90 dana jer virus ugrožava opstanak države, a time i stanovništva kao sastavnog elementa pored teritorije i vlasti.

Samo dan nakon proglašenja vanrednog stanja, vojnici u ratnoj opremi sa automatskim puškama izlaze na ulice. Istovremeno, predsednica Vlade poručuje „nemojte da uvodimo policijski čas“ i najavljuje zabranu kretanja kao disciplinsku meru neposlušnom stanovništvu, dok se iz pozadine priča o ukidanju slobode izražavanja. Ministar unutrašnjih poslova je 18. marta totalno zabranio kretanje svima od 20 do 5 časova ujutru, što se kosi sa Ustavom Srbije koji dozvoljava da se pravo na slobodno kretanje ograniči, ali ne i ukine.

U međuvremenu, niko nije objasnio šta se to dešava sa virusom u noćnim satima.

Sigurno će neko reći da „policijski čas“ nije uveden samo u Srbiji, već i u zemljama Zapadne Evrope gde „cveta“ demokratija. Zaista, kretanje ljudi u Austriji, Češkoj, Italiji, Španiji, Francuskoj je ograničeno, ali nije ukinuto. Mediji u Srbiji su to imenovali kao „meki“ policijski čas. Ljudi u ovim zemljama mogu da napuste domove jedino radi kupovine hrane i lekova, odlaska kod lekara, podizanja novca ili šetnje psa. Slično se najavljuje i u Nemačkoj.

Sasvim dovoljno u ovim uslovima. Tu su i mere kontrole granica, zatvaranja škola, restorana i tržnih centara, zabrane okupljanja, ograničavanje transporta, uz beskonačno ponavljanje da se ostane kod kuće.

Na kraju je dovoljno ponoviti reči branitelja ljudskih prava u Ujedinjenim nacijama da „restriktivne mere uvedene u odgovoru na virus moraju biti motivisane legitimnim ciljevima zaštite javnog zdravlja, i ne smeju se zloupotrebiti za suzbijanje političkih neslaganja, kao osnov za napad na određene grupe, manjine ili pojedince, niti za ućutkivanje branilaca ljudskih prava“. Poštovanje ovih reči u praksi dovoljno je da se Pekićevo besnilo ne probudi u javi.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i saradnik je portala Peščanik. Rođen je u Vranju. 

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

IZVORDanas
- Reklama -

Poslednji članci

Pogoršana epidemiološka situacija u Vranju

VRANJE - Tokom poslednja 24 sata u gradu je registrovano još 111 obolelih, što je više u odnosu na prethodni period kad je na...

Srpska akademija nauka i umetnosti poziva na vakcinaciju

BEOGRAD - Komisija Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za praćenje i preduzimanje mera u vezi sa infekcijom kovid-19 apelovala je danas na građane...

Danas još 52 žrtve korone, na respiratorima 279 obolelih

BEOGRAD - U Srbiji je u poslednja 24 sata, od urađenih 20.852 testa na kovid, registrovan 6.461 novozaraženi, a 52 osoba je umrlo, saopštilo...

Centar za azil u Vranju sa 250 mesta otvara se do kraja godine

BEOGRAD / NIŠ / VRANJE - Od početka godine je kroz Srbiju prošlo 42.000 migranata, a od 2015. godine, otkad je počela migrantska kriza,...

Prijava REM-u zbog “prepozitivnog” izveštavanja o predsedniku na RTS i Pink

BEOGRAD - Biro za društvena istraživanja (BIRODI) je, na osnovu sprovedenog monitoringa centralnih informativnih emisija, podneo zahtev Regulatornom telu za elektronske medije (REM) da...

Budite odgovori prema sebi i drugima!

ВАКЦИНИШИТЕ СЕ! 💉

Društvena odgovornost će nas izvući iz pandemije. Ne širite neproverene informacije!