fbpx
34.2 C
Vranje
petak, 25.06.2021

Rodna ravnopravnost tiče se i muškaraca, kazne od 50.000 do 2 miliona

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo “zakrpi”

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni “strani plaćenici” i “budale”

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Avatar
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD / VRANJE – Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je od danas na snazi, trebalo bi da donese bolju uravnoteženost manje zastupljenog pola i tiče se se ne samo žena, kako je pogrešno percepiran, već ravnopravnosti svih nas, istakla je je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, gostujući u programu RTS-a.

Prema njenim rečima, uravnoteženost oba pola postoji ako je taj procenat 40 do 50 procenata. Niži procenti predstavljaju rodni disbalans i “nije bitno da li su u pitanju muškarci ili žene”. Pomenuti Zakon bi trebalo da donese i procesne promene i lakše vođenje postupaka.

“Pogrešna je percepcija da se radi o ravnopravnosti žena, već se radi o ravnopravnosti svih nas” – istakla je Janković tokom gostovanja u Jutarnjem programu, prenosi Nova.rs.

Prema njenim rečima, najbolji radni kolektivi su oni gde postoji balans, ali se to ne može postići preko noći. Podsetila je da u pravosuđu postoji veliki disbalans i da će teško doći do balansa – oko 75 procenata sudija su žene. Kako kaže, to je zbog velikog odlaska muškaraca u bolje plaćena zanimanja pre nekoliko godina, pa su žene ostale u ovoj grani.

Kazne od 50.000 do 2 miliona dinara

Novi zakon obavezuje sve subjekte da vode računa o balansu i da donose programe i mere, a kazne za nepoštovanje su povećane u odnosu na prethodni zakon, sada se kreću od 50.000 do 2.000.000 dinara. Smatra da prethodni, po kom su kazne bile između 10.000 i 100.000 dinara nije davao rezultate, te je sada na snazi stroža kaznena politika.

Kako dodaje, “svi su očekivali, neki ministri i ministarke” da će zaj zakon doneti revoluciju u odnosima, ali da se to neće desiti odmah po stupanju, već će se potpuno drugačija situacija i dostignuta ravnopravnost desiti vremenom.

Objasnila je da je zaštita od diskriminacija i dosad bila efikasna, dok novi zakon dovodi do procesnih promena i lakšeg vođenja postupka.

Prepoznati polno i seksualno uznemiravanje i segregacija

Janković je dodala da su novim zakonom uvedena dva nova oblika diskriminacije – polno i seksualno uznemiravanje i segregacija, kao i da se uvodi vođenje evidencije za koje će biti zadužena institucija na čijem je čelu.

Ističe da je sa ministarkom Popović (Ministarstvo pravde) utanačila kako bi trebalo da izgleda ta evidencija, i u toku je donošenje pravilnika. Evidencija je neophodna da bi država vodila kvalitetnu antidiskriminatornu politiku, da bi se “videlo gde škripi”.

“Nije tačno da će se novim propisima Povereniku dati sudska ovlašćenja, i njima se neće ograničavati verske slobode” – dodala je.

Rodno osetljiv jezik “odavno u upotrebi”

Kada je reč o rodno osetljivom jeziku, ističe da je jezik važan i da, koliko mi oblikujemo jezik, toliko jezik oblikuje nas i utiče na rodnu ravnopravnost. Dodaje da razume otpore, jer “uvek kada nešto dođe spolja doživljava se kao da je nametnuto”

“Mislim da je rodno osetljiv jezik već odavno u upotrebi. Imam dokument iz 1896. godine, Vesnik srpske crkve, nije to nikakva novina” – rekla je.

Utisak joj je da se najviše polemike vodilo oko ženskih zanimanja i da se kaže da su rogobatna, kao i da naš jezik ima rod, broj i padež, a da deca to normalno izgovaraju.

Primećuje negodovanja i navodi primere pitanja “zašto mora biti žena dramaturg – dramaturškinja”, a “nikome ne smetaju oni pogrdni nerotkinja, sluškinja” itd., kao i da se vodi rasprava koja odlazi od suštine.

“Nije suština ovog zakona jezik. Jezik je koristan, menja se, promenljiva je stvar, oblikuje jezik nas, mi jezik. Svašta sa jezikom može”.

Podsetila je da će zakon u medijima i u obrazovanju početi da se primenjuje od 2024. godine, dok bi državni organi trebalo da se pridržavaju novog propisa od danas. Dodala je da su novi zakoni deo Akcionog plana za Poglavlje 23 i da se očekuje da Srbija intenzivira svoje aktivnosti po pitanju vladavine prava i da se, prema izveštaju Evropske komisije, očekuje posvećenost, ali da je potrebno vreme da bi se posvećenost videla, pošto je Vlada formirana pre šest meseci.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -

Poslednji članci

UN: Pandemija povećala upotrebu narkotika

NJUJORK - Pandemija koronavirusa povećala je upotrebu droge i istovremeno podstakla ilegalno uzgajanje opijumskog maka, sa posledicama koje će se verovatno osećati "godinama", upozorile...

Vranje se za sada otarasilo korone, u bolnici troje na kiseoniku

VRANJE - Prema poslednjim podacima Gradskog štaba za vanredne situacije u Vranju, na COVID-19 testirano je 156 uzorka iz Pčinjskog okruga. Nijedan od uzoraka...

DRI: Srbija otpisuje decu sa smetnjama u razvoju, “čame” zaboravljena

BEOGRAD - Organizacije Disability Rights International i Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S objavile su juče izveštaj Zaboravljena deca Srbije, u kojem...

Ima ko da spreči narativ “Ratko Mladić”, videćemo ko će duže izdržati

Karakteristika ikonografije srpskog nacionalizma je upotreba lika Ratka Mladića za negiranje svih zločina. Ratko Mladić je narativ u kojem živimo poslednjih 26 godina. U Vranjskoj...

Zastave srpske, snovi nemački

Koliko god se zgražavali nad ponašanjem maturanata, mrštili se zbog muzike koju slušaju, osuđivali ih zbog viška energije, i u eri Zadruga, Mobova, Prasadi,...

Budite odgovori prema sebi i drugima!

ВАКЦИНИШИТЕ СЕ! 💉

Društvena odgovornost će nas izvući iz pandemije. Ne širite neproverene informacije!