fbpx
13.9 C
Vranje
ponedeljak, 20.09.2021

Radimo “ove tri stvari na današnji praznik” a prema medicini smo skeptični

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo “zakrpi”

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni “strani plaćenici” i “budale”

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Marko Nedeljković
Marko Nedeljković
Strukturni biolog, postdoktorant na Univerzitetu Emori u Atlanti (SAD)

Kada sam 21. decembra prošle godine odveo oca u bolnicu jer mu je stanje nakon 10 dana od prvih simptoma bivalo sve gore, prostor oko psihijatrije gde je bila smeštena kovid bolnica bio je toliko pun ljudi da je sve ličilo na vašar. Jako tužan vašar.

Mentor mi je prošlog meseca poslao članak Njujork Tajmsa u kojem su pohvalno pisali o situaciji sa vakcinama u Srbiji. Takvo zadovoljstvo nikad pre nisam osetio kad čitam o svojoj zemlji, o njoj se ne piše u svetskim medijima tako često, a još ređe su u pitanju tekstovi o tome da smo mi u prednosti u odnosu na mnoge visokorazvijene zemlje. Ipak sam morao da objašnjavam kako i pored dovoljno vakcina, nema dovoljno zainteresovanih da ih prime i da se građani bukvalno mole da to urade. Nadrealno, ali ne i iznenađujuće.

Društvo u kojem već decenijama vladaju amaterizam i improvizacija čak i po najozbiljnijim pitanjima, pokazuje sve posledice neplaniranja i nebrige. Prosečan građanin koji često ne zna kako da kritički čita vesti, radije veruje opskurnim likovima na Jutjubu nego nauci.

Tako smo počeli da učimo neku potpuno nebuloznu “zabranjenu” istoriju, gledamo na svetsku politiku kao da je 1950. a ne 2021, radimo “ove tri stvari na današnji praznik”, “alkalizujemo” organizam, i naravno postali smo skeptični prema medicini, a naročito prema vakcinama.

Najpre nekoliko reči o genetici. Svaki proces u našem telu se zasniva na aktivnosti stotinu hiljada proteina i svaki od njih mora imati određeni sastav i oblik da bi vršio svoju funkciju, a ta uputstva su zapisana na našoj DNK. Međutim, ne možemo napraviti protein direktno sa DNK, već je potrebno prepisati tu informaciju na manji molekul, RNK, koji onda te informacije nosi u “fabriku” za proteinsku proizvodnju.

Vakcine Fajzera i Moderne koriste RNK na kojoj je zapisana informacija za proizvodnju proteina sa površine SARS-CoV-2 virusa, a koji služi za ulazak u naše ćelije (S protein, od engleskog spike – šiljak). Ta virusna RNK je umotana u masti kako bi prošla kroz membranu, ušla u ćeliju i “fabrici” dala informacije za sintezu tog proteina. S protein bez ostatka virusa ne može nam ništa, ali njegovo prisustvo uzbunjuje naš imuni sistem i pokreće procese koji rezultiraju imunim odgovorom (proizvodnja antitela je deo toga). RNK je molekul kratkog trajanja i brzo se razgrađuje, i godinama se radilo na tome da se on učini stabilnim za ove svrhe.

U trenutku kada je pandemija počela, Moderna i Bajontek su već neko vreme bili u tom poslu i razvijali RNK terapeutike. Moderna je već imala dvadesetak RNK vakcina u raznim fazama kliničkih ispitivanja. Kada je kovid došao, oni su bukvalno imali sve što je bilo potrebno za pravljenje vakcine od nule. Obe ove vakcine su prošle kroz prve tri faze kliničkih ispitivanja mnogo brže nego obično jer je bilo upumpano mnogo novca i sve se radilo paralelno, situcija je zahtevala brzinu. Istina je da nema dugoročnih studija koje zahtevaju godine praćenja radi dobijanja definitivne slike o mogućim nuspojavama, ali na osnovu principa po kojem su napravljene i znanja o našoj biologiji, nema razloga da verujemo da će biti bilo kakvih negativnih posledica.

Vakcine AstraZeneke, Džonson i Džonsona (J&J) i ruski Sputnjik-V su nekoliko puta bile u popularnim medijima pogrešno označene kao više klasične ili čak tradicionalnije. One nisu bazirane na najnovijoj RNK tehnologiji, ali daleko od toga da su standardne ili klasične. One su zasnovane na ubacivanju gena (dakle DNK) za proizvodnju S proteina u izmenjeni bezazleni virus, a koji je izmenjen tako da se ne umnožava u organizmu i ne izaziva nikakvu bolest. Prve ovakve vakcine su primenjene jako skoro i to su dve vakcine protiv ebole.

Glavni nedostatak ovakvih vakcina je što mnogi ljudi ili imaju ili će razviti otpornost na virus koji se koristi jer je to virus koji izaziva običnu prehladu. To znači da će virus biti eliminisan pre nego što S protein bude napravljen. Ovih dana je dosta pažnje privukla tromboza koja se javila kao jako retka nuspojava nakon primanja vakcina AstraZeneke i J&J. Razlog za to nije poznat, a jedna od hipoteza je da je to posledica reakcije imunog sistema na virus koji se koristi kao vektor. Ako je to zaista uzrok, razlog zbog kojeg to nije primećeno u slučajevima sa vakcinom protiv ebole je jednostavna igra brojeva, vakcinu protiv ebole nije primilo ni približno toliko ljudi koliko vakcinu protiv kovida.

U tom slučaju biće isto i sa Sputnjikom. Iako su Rusi od samog početka imali potpuno pogrešan pristup celom ovom procesu, od požurivanja da prvi registruju vakcinu bez završenih kliničkih ispitivanja, do odugovlačenja sa objavljivanjem rezultata iz treće faze, a sve zbog političkih igara i imidža, nadam se da takva saznanja neće kriti od javnosti. Podaci iz studije pokazuju da je Sputnjik jako dobra vakcina tako da za sada nema razloga za brigu ili njeno odbacivanje zbog nekih ličnih predrasuda.

I na kraju, vakcina koje najviše ima kod nas je Sinofarmova klasična vakcina sa umrtvljenim virusom. Posle ove vakcine imunom sistemu treba najviše vremena da formira zaštitu, ali je ona jeftinija, laka za skladištenje i takve vakcine poznajemo veoma dugo i znamo praktično sve o njima. Pre nekoliko dana smo čuli da je efikasnost ove vakcine oko 75%, u poređenju sa preko 90% Fajzera i Sputnjika. Odjednom su u komentarima ljudi počeli da očajavaju i govore kako je sve bilo džaba. To je potpuno pogrešna pretpostavka. Zaštita od 75% je bolja od J&J vakcine koja je treća odobrena na američkom tržištu, a pri tom smanjuje šanse da razvijete težak oblik bolesti i završite na respiratoru.

Kada sam 21. decembra prošle godine odveo oca u bolnicu jer mu je stanje nakon 10 dana od prvih simptoma bivalo sve gore, prostor oko psihijatrije gde je bila smeštena kovid bolnica bio je toliko pun ljudi da je sve ličilo na vašar. Jako tužan vašar. Praznici su bili sivi, mnogo je ljudi bilo bolesno, mnogo njih je izgubilo život. Što duže čekamo, dajemo virusu prostora da dalje mutira i nastavlja da se širi neprestano. Ja sam se vakcinisao, moji roditelji takođe, kao i moji prijatelji raznih godina i stanja, uključujući i dojilje.

Vakcina ne izaziva sterilitet, ne menja DNK, ne truje telo, sigurno ne više od tog brufena ili bromazepama koji gutamo svakodnevno. Jedna smo od retkih zemalja u Evropi koja ima priliku da ovu situaciju za dva meseca stavi pod kontrolu, a deluje kao da nas to ne zanima. Mnogo smo pogrešnih izbora napravili u novijoj istoriji, sada imamo priliku da napravimo jedan dobar i isplivamo iz svega ovoga kao svesniji i bolji ljudi kojima je stalo do svoje zajednice i koji preuzimaju odgovornost.

Ono što treba uraditi je zasući rukave i hladne glave sagledati šta se uradilo a šta još treba uraditi, a kada sve ovo prođe da svakog ponaosob nateramo da prihvati odgovornost i posledice za ovakvo katastrofalno upravljanje krizom. Želeo bih da pozovem sve koji se nisu vakcinisali da to učine što pre kako bi Srbija do leta ponovo prodisala. Zaključno sa januarom, u Srbiji je umrlo 17 hiljada ljudi više od proseka. Veliki deo njih su indirektne žrtve preopterećenog zdravstvenog sistema koji je u vanrednom stanju već godinu dana.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -

Poslednji članci

Trajković: Nastavnici nisu dovoljno edukovani za rad sa LGBT+ đacima

Vršnjačko nasilje, kvirfobija i način na koje iskustvo mladih LGBT+ ljudi u školama može da bude poboljšano, bile su neke od tema panela "Razgovori...

Novi zakon o policiji ugrožava prava građana, upozorava civilni sektor

BEOGRAD- Ukoliko novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima bude usvojen u trenutnoj formi dostignuti nivo ljudskih prava, između ostalog i pravo na slobodu govora...

Kombinovana nastava na teritoriji 45 opština i gradova

BEOGRAD/VRANJE - Od ponedeljka, 20. septembra kombinovana nastava primenjivaće se u sedmom i osmom razredu osnovnih škola u devet loklanih samouprava i u srednjim...

Noizz: LGBT+ osobe slobodno žive samo u Novom Sadu i Beogradu

BEOGRAD - Pre 20 godina prvi put je organizovana Parada ponosa, a mržnja i netrpeljivost je i dalje tema broj jedan protiv koje se...

U Vranju preminule još tri osobe, na kiseoniku 62 obolela

VRANJE - U poslednja 24 sata su od posledica zaražavanja virusom COVID-19 preminula još 3 pacijenta vranjskih Kovid bolnica, saopšteno je jutros iz ZC...

Budite odgovori prema sebi i drugima!

ВАКЦИНИШИТЕ СЕ! 💉

Društvena odgovornost će nas izvući iz pandemije. Ne širite neproverene informacije!