VRANJE – Početkom meseca je Beogradska otvorena škola (BOŠ), posredstvom udruženja Eko straža i Borino i evropsko Vranje (BEV) omogućila Vranjancima da na mobilnom telefonu, preko aplikacije AirCare, prate podatke o zagađenju vazduha opasnim PM česticama, zahvaljujući senzoru postavljenom na privatnom objektu u ul. J.J.Lunge. Da bi rezultati bili validni, monitoring se mora vršiti u okviru državne mreže.
Do sada su jedini dostupni i zvanični podaci bili iz Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ), koji vrši sistematska dnevna merenja osnovnih materija: sumpor-dioksida, čađi i azot-dioksida, kao i analizu aerosedimenta u mesečnim uzorcima padavina.
Poslednji izveštaj sa sajta ZZJZ ne razlikuje se od prethodnih, zagađenja vazduha u Vranju nema, ili ga je bilo samo u toku jednog dana. Međutim, koncentracija najčešćih zagađivača u urbanim sredinama, PM čestica, se u gradu još uvek ne meri sistematski.
Zašto su PM čestice “tihi ubica”
Kako je za portal Slobodna reč ranije objasnila doktor fizičke hemije i profesorka Univerziteta Singidunum prof. dr Svetlana Stanišić, zagađujuće materije u vazduhu mogu biti gasovi ili čestice, koje se označavaju sa „PM“. U zavisnosti od toga koliki je prečnik čestica, razlikujemo one manje (PM2,5) ili veće (PM10). Kako kaže, ove čestice, između ostalog, sadrže i kancerogene materije.
Ističe da dugoročna izloženost česticama dovodi do kardiovaskularnih i malignih bolesti, ubrzava proces nakupljanja masti u krvnim sudovima i povećava sistematsku zapaljensku reakciju.
To praktično znači da zagađenje vazduha ne utiče samo na plućne bolesti, kao što bi većina ljudi pomislila već doprinosi srčanim i moždanim udarima, oboljevanju od raka kao i pogoršanju stanja kod dijabetičara – objašnjava prof. dr Stanišić.
Zagađenje vazduha i veća smrtnost od virusa COVID-19
Stanišić dodaje da postoje izvori zagađenja koji su aktivni tokom cele godine, ali da je od oktobra do marta koncentracija čestica u vazduhu najveća, zbog grejanja i meteoroloških uslova. Ističe da je veća smrtnost u februaru i martu između ostalog i posledica udisanja zagađenog vazduha. Pokazalo se takođe da zagađenje vazduha preko povećanja sistematske zapaljenske reakcije doprinosi i većoj smrtnosti od korone, istakla je prof. dr Stanišić.
Bez merenja u okviru državne mreže nema prave i stručne slike
Ognjan Pantić iz BOŠ-a objašnjava da su ovakve akcije bitan korak, jer će nadležni za zaštitu životne sredine u Vranju, kada vide kakvo je stanje imati u vidu šta su prioriteti.
Ako ova nezvanična merenja ukažu na povećanu koncentraciju PM2.5 i PM10 čestica u vazduhu u Vranju, to je znak da Vranjanci imaju jak razlog da od nadležnih zahtevaju nabavku automatskih mernih stanica koje će vršiti sistematski monitoring kvaliteta vazduha u okviru državne mreže – komentariše Pantić.
BOŠ je u septembru 2020. godine, reagujući na izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019. godinu koji je objavila državna Agencija za zaštitu životne sredine, upozorio da je „vazduh u Srbiji čist samo u gradovima i opštinama gde nema adekvatnog merenja“, a Vranje je jedan od tih gradova.
Sagovornici portala Slobodna reč iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI (Renewables and Environmental Regulatory Institute), ističu da se monitoring kvaliteta vazduha, kako bi rezultati bili validni, mora vršiti u okviru državne mreže, odnosno mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine i lokalnih mernih stanica, poput dve ZZJZ u Vranju. Nabavka automatske merne stanice zahteva značajnija finansijska sredstva.
Objavljivanje teksta Da li je vazduh u Vranju zaista među najčistijim u Srbiji sredinom decembra prošle godine, bio je povod da tadašnjeg člana Gradskog veća zaduženog za zaštitu životne sredine, Slavoljuba Stojmenovića, upitamo da li grad Vranje ima u vidu nabavku ovih automatskih mernih stanica, na šta je on odgovorio da je „u planu da se proširi broj mernih mesta i broj parametara za praćenje kvaliteta vazduha, odnosno praćenje PM2.5 i PM10 čestica, kada se za to steknu uslovi“.
Automatska merna stanica košta oko 10.000 evra i više, jeftinije su one koje mere osnovne parametre poput sumpor-dioksida, azot-dioksida, čađi i PM10, dok one za merenje PM2.5 čestica znaju biti i skuplje, objasnili su tada iz Instituta RERI i dodali da je od same merne stanice skuplje održavanje, zbog čega ih i ima jako malo. Pored toga, automatska merna stanica mora da radi minimum 90 odsto vremena, kako bi imala relevantnu pokrivenost podataka – odnosno pružala relevantne podatke o kvalitetu vazduha.
„Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, usled izloženosti prekomernoj koncentraciji PM2,5 čestica, prevremena smrt zadesila je 3.585 stanovnika Srbije“ – upozorio je RERI tim.
Država je prošle godine uvela novu metriku, zbog koje su RERI i BOŠ reagovali, jer vazduh koji je do sada bio ocenjivan kao „zagađen“, sada se ocenjuje kao „prihvatljiv”, što je „daleko ispod kriterijuma Evropske agencije za zaštitu životne sredine“.
Agencija za zaštitu životne sredine je pomerila gornje granice za količinu štetnih čestica, pa je sada i vazduh koji sadrži preko 40 μg/m3 PM 2.5 čestica „prihvatljiv“.
