BEOGRAD / VRANJE – Između pregovaračkih timova Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost, Udruženja poslodavaca Srbije i Ministarstva za rad počinju zvanični pregovori o povećanju minimalne zarade, sa trenutnih 30.000 dinara na 37.000, kolika je otprilike minimalna potrošačka korpa u Srbiji.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva trgovine i turizma i Republičkog zavoda za statistiku, minimalna neto zarada u Srbiji je u martu 2020. godine iznosila 30.367 dinara, dok vrednost takođe minimalne potrošačke korpe iznosi 37.714 dinara. U Srbiji takozvani minimalac prima oko 350.000 ljudi, što znači da je oko 15 odsto zaposlenih građana Srbije na samom početku meseca u minusu oko 7.500 dinara (7.347), kolika je razlika između minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe. Pritom, u potrošačku korpu ne ulaze troškovi vezani za kredite.
Više od pola plate „ode“ na hranu
Istraživanje Ministarstva trgovine i turizma o troškovima života za mart 2020. godine, za domaćnistvo od tri člana, pokazuje da se od zarađenih minimalnih 30.367 dinara, blizu 17.000 mora izdvojiti za hranu, potom oko 7.500 za troškove stanovanja, račune za vodu, struju i grejanje, oko 2.300 dinara za prevoz itd. U skladu sa ovim mogućnostima, domaćinstvo od tri člana koje živi od jednog minimalca, za rekreaciju i kulturu izdvaja tek oko 10 evra mesečno, za obrazovanje manje od 130 dinara.
Poražavajuća statistika za Vranje
Cena prosečne potrošačke korpe, prema podacima Ministarstva, iznosi 72.731 dinara. Dok je prosečna zarada u Srbiji 59.681 dinara, građani Vranja u proseku mesečno zarade 10.000 manje – 49.985 dinara. Tako je prosečna potrošačka korpa viša za skoro 23.000 dinara od prosečne zarade u Vranju (22.746). Čak i u slučaju da se umesto prikazanih 14.675 dinara za troškove stanovanja i računa, koji su u Vranju niži u odnosu na veće gradove, taj iznos zameni minimalnim troškom iz prethodne tabele od 7.381 dinara, prema statistici su Vranjanci sa prosečnom zaradom na početku meseca ponovo „u minusu“ oko 15.000 dinara u odnosu na troškove prosečne potrošačke korpe.
U Vranju zabeležen i pad prosečne zarade
Stanje se međuvremenu nije promenilo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji u junu iznosila je 59.740 dinara, iznos prosečne bruto zarade za isti mesec je 82.572 dinara, a medijalna neto zarada je iznosila 45.500 dinara.
Međutim, posmatrajući kretanje prosečne zarade od marta do kraja maja ove godine, Vranjancima su plate manje za preko 1.000 dinara (1.334), jer je prosečna neto zarada u Vranju u maju bila 48.651 dinara.
Pročitajte više:
Mali izgledi za izjednačavanje minimalca i potrošačke korpe
Od marta do avgusta ove godine svakako nije bilo promena „na bolje“ a situacija sa epidemijom virusa COVID-19 i činjenice da nova Vlada još uvek nije formirana, su dodatno usporili pregovore predstavnika radnika, poslodavaca i Vlade Srbije o povećanju minimalca.
Kako je prošle nedelje za N1 izjavio Zoran Stojiljković iz sindikata Nezavisnost, zahtev da minimalna cena rada dostigne vrednost minimalne potrošačke korpe koju je nazvao korpom „za preživljavanje“, se odlaže već dve godine. Poslodavci, sa druge strane, imaju svoje razloge za „protivljenje“ povećanju minimalca, jer oni pored osnovne zarade plaćaju poreze i doprinose koji iznose oko 17.000 dinara. Jelena Žarković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu je komentarišući situaciju u razgovoru sa novinarima N1 rekla da su „i jedni i drugi u pravu“:
„Plata koja sada iznosi 30.000 nije još ni do nivoa minimalne potrošačke korpe i radnici sa pravom traže više. Međutim, poslodavca taj radnik kome isplaćuje minimalnu zaradu ne košta 30.000 dinara, već 48.000 zbog poreza i doprinosa“ – rekla je Žarković.
