Ime poslanika koje se poslednjih meseci pojavljuje u medijima zbog „afere falsifikat“, se, sudeći po podacima sa sajta Otvoreni parlament, već dugo ne pominje u samoj Narodnoj skupštini, jer mesecima unazad nije zabeleženo njegovo obraćanje. Slaviša Bulatović, istaknuti član u Srpskoj naprednoj stranci, poreklom iz Vranjske Banje, iako je nekoliko puta bio otvoren za saradnju, već izvesno vreme ne odgovara na upite i pozive redakcije portala Slobodna reč te smo ostali uskraćeni njegove perspektive predstavljanja građanki i građana u Skupštini.
Po struci pravnik, poslanički mandat u Skupštini dobio je na poslednjim parlamentarnim izborima po treći put, kao kandidat sa liste SNS-a. Rođen je 1975. godine u Vranju i nakon završene Gimnazije, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Podgorici.
Vezu sa Crnom Gorom nikada nije gubio – bilo je medijskih naslova u Srbiji i Crnoj Gori o navodnom finansiranju crnogorskog Demokratskog fronta, tokom lokalnih izbora u Nikšiću, novcem JP Vodovod Vranje, ali to do sada nije zvanično istraženo. U ovom periodu je javno poručio tadašnjem potpredsedniku Vlade Crne Gore Dritanu Abazoviću da je „idiot“.
Poslednjih meseci Bulatović je u žiži javnosti zbog optužbi koje stižu od njegovih prvih komšija u Vranjskoj Banji, da je zarad kupovine dela zemljišta u javnoj svojini, koje je nekada bilo školsko dvorište, falsifikovao potpis oca komšinice, novinarke iz Švajcarske Dragane Cvetković, dok je on bio na hemioterapiji u Beogradu.
U jednoj od retkih izjava za portal Slobodna reč, govorio je o prodaji jezgra Vranjske banje kompaniji Millennium Team, za 22 evra po metru kvadratnom.
„Nemojmo da od drveta ne vidimo šumu. Cenu su odredili ljudi koji treba da je odrede i odgovorno tvrdim da je cena određena u skladu sa važećim zakonskim normama“ – rekao je tada Bulatović za naš portal.
Zbog pomenutih afera bilo je spekulacija da je Bulatović „problem child“ u GrO SNS Vranje i partiji generalno, te se govorilo i o tome da će mu „stranka oduzeti mandat“, što – nije moguće, jer mandat pripada poslaniku, a ne stranci.
Naprednjak iz redova Mlađana Dinkića, jedan od prvih „preletača“
Dugo je bio apolitičan, u mladosti se bavio fudbalom u banjskim klubovima Mineralac, Železničar i kratko u vranjskom Dinamu. Ipak, početkom 2000-ih postaje član stranke G 17 plus, kasnije i Ujedinjenih regiona Srbije i funkcioner ove stranke u Vranjskoj Banji.
U periodu kada je lider URS-a Mlađan Dinkić kao ministar finansija, a kasnije ministar ekonomije i regionalnog razvoja imao uticaja na funkcionisanje Simpa, Bulatović koji je u ovoj kompaniji u međuvremenu dobio posao kao pravni referent, postaje šef Sektora za ljudske resurse.
Mediji počinju da se interesuju za Bulatovića naročito nakon zapošljenja njegove supruge u administraciji Zdravstvenog centra, ustanove na čijem čelu je tada bio Uroš Trajković, lider vranjskog odbora URS-a.
Jedan je od prvih „preletača“ u Srpsku naprednu stranku nakon slabljenja URS-a, tačnije 2013. godine. Bio je poverenik SNS-a za Vranje, od decembra 2014. godine načelnik Pčinjskog okruga a za predsednika Gradskog odbora SNS-a u Vranju izabran je jula 2015. godine.
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u aprilu 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik, nakon redovnih parlamentarnih izbora u junu 2020, potvrđen mu je drugi skupštinski mandat i treći nakon vanrednih parlamentarnih izbora prošle godine.
Članstvo u odborima i grupama prijateljstva
Član je Odbora za Kosovo i Metohiju, zamenik člana u Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Odboru za zdravlje i porodicu, i Odboru za kontrolu službi bezbednosti. Zamenik je člana Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative. Predsednik je grupe prijateljstva sa Ekvadorom i član grupe prijateljstva sa Crnom Gorom.
Imovinska karta
Mesečna plata u Narodnoj Skupštini koju je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije iznosi 89.102 dinara. Sem plate i automobila koji je ranije prijavljivao, ali ga prema aktuelnim podacima ne poseduje (ili bar ne na svoje ime), Bulatović nije prijavio ostalu imovinu.
Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta „Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava“ koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran portal Slobodna reč i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove EU.
