fbpx
10.4 C
Vranje
nedelja, 25.02.2024

Pritisak javnosti ili prvobitni plan: Biste se vraćaju u Gradski park?

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

VRANJE – Zelene površine u nedavno rekonstruisanom Gradskom parku iskopane su na četiri mesta, a rupe gotovo identičnih razmera su ograđene trakom, javlja reporter portala Slobodna reč. Kako nezvanično saznajemo od izvora iz Gradske uprave, radi se o rupama za postamente na kojima će biti biste četiri znamenita Vranjanca, koje su iz parka uklonjene zbog rekonstrukcije pre više od godinu i po dana.

Zvanično, na upite, poruke, pozive i mejlove, već nekoliko dana na adresu naše redakcije ne stižu odgovori nadležnih na, naizgled jednostavna pitanja – hoće li biste biti vraćene u park ili ih čeka nova lokacija. 

Spomen biste arhimandrita dr Justina Popovića, dr Franje Kopše, dr Đorđa Tasića i dr Jovana Hadži-Vasiljevića uklonjene su iz Gradskog parka zbog početka rekonstrukcije krajem 2019. godine.

Rupe na zelenim površinama u Gradskom parku; Foto: Slobodna reč

Pre samog svečanog otvaranja, kada ih nije bilo u novom parku, vranjska javnost je nekoliko puta ukazivala na njihovu „sudbinu“ i, što putem društvenih mreža, što putem medija, tražila od nadležnih odgovore. Sudbina spomen-bisti velikana bila je i predmet „packi“ lokalne opozicije vlastima.

Biste u međuvremenu bile u dvorištu Haremluka; Foto: Slobodna reč/April 2021

Zbog čega su Vranjancima bitni Popović, Kopša, Hadživasiljević i Tasić

Sudbina spomen bisti koje su bile u Gradskom parku zanimala je sve vernike, naučnike, lekare i istoričare kojima je stalo do lokalne istorije.

Justin Popović je novokanonizovani svetitelj srpske pravoslavne crkve (Sveti Justin Ćelijski). Bio je arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije i profesor Beogradskog univerziteta. Početkom ove nedelje, obeležavanju dana Svetog Justina i litijama od Sabornog hrama Svete Trojice do Svepravoslavnog centra koji nosi njegovo ime, prisustvovao je i novoizabrani patrijarh SPC Porfirije. Tada je javnost ponovo reagovala zbog biste.

Iz Justinove omladine po ovom pitanju nije bilo zvaničnih saopštenja.

Redakcija portala Slobodna reč razgovarala je pre nekoliko dana sa nekadašnjim aktivistom Justinove omladine, prosvetnim radnikom i dečjim piscem Stevanom Miloševićem, koji se takođe pitao šta će biti sa bistama.

„Svi se pitaju i očekuju vraćanje ili informaciju o tome gde će biti. Ali više brine misao da je uzaludno postaviti i deset takvih, ako Vranjanci ne znaju ko je bio otac Justin i od kakvog je značaja njegova ličnost i za pravoslavnu veru i za Vranje. Evo, uradite anketu, pitajte za ljude čije su spomen biste. To je žalosno“ – rekao je kratko Milošević.

Još jedan znameniti Vranjanac je dr Đorđe Tasić, koji je nakon doktoriranja na Pravnom fakultetu u Beogradu 1920. godine, gde je bio i redovni profesor, bio docent na Pravnom fakultetu u Subotici, a zatim i u Ljubljani. Bio je osnivač i predsednik Društva za sociologiju i društvene nauke, a mnogi ga smatraju najzaslužnijim za začetke sociologije u Srbiji.

Hadživasiljević, čuvar Vranja od mitova

Vranjanac Jovan Hadživasiljević je bio istoričar, etnograf i književnik. Doktorirao je filozofiju u Beču, bio je činovnik Ministarstva inostranih poslova u Bitolju, Skoplju i Beogradu. Nakon što je napustio državnu službu, bio je sekretar Društva Svetog Save i urednik njihovog časopisa Bratstvo. Autor je brojnih radova iz istorije i etnologije, zasnovanim na terenskim istraživanjima na prostorima Južne Srbije i današnje Severne Makedonije.

Poznat je po „razbijanju“ mitova među narodom i iznošenju istorijskih činjenica o Vranju. Tako je sprečio da Vranje postane Golubinje, predočivši činjenice brojnim istoričarima 19. veka koji su bez rezerve prihvatili neproverenu verziju o poreklu imena Vranja.

Doktor Kopša dopremio prvi klavir u Vranje iz Beča

Sa trupama generala Jovana Belimarkovića, učestvovao je u oslobođenju Vranja od Osmanske vojske 31. januara 1878. godine. Godinu dana kasnije, postavljen je za „kontraktualnog fizikusa okruga vranjskog“. Vezao se za Vranje i Vranjance, koji su zbog njegovog premeštaja nekoliko puta od Beograda tražili da se vrati u opštinu. U to vreme je Srbija imala samo tridesetak lekara, a Kopša je ostao u Vranju, gde je potom osnovao okružnu bolnicu. Prodavao je imanje u Sloveniji da bi u Vranju gradio dvospratnu bolnicu.

Dodatno, uspeo je da prirodna lečilišta u Vranjskoj banji modernizuje i „dovede na tadašnji evropski nivo“. Poznati vranjski doktor Vukašin Antić o Kopši navodi i da su banjski lekoviti izvori počeli da se koriste u lečenju reumatizma upravo zahvaljujući njemu.

Dopremio je prvi klavir u Vranje iz Beča, nove vrste povrća, unapredio je i poljoprivredu i pčelarstvo. Značajan je i njegov rad na pošumljavanju Pljačkovice“ – navodi Antić.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci