BEOGRAD – Zakon je jednak za sve, tako da ako predsednik poseduje dokaze koji ukazuju na izvršenje krivičnog dela, dužan je da ih, kao i svaki građanin, zajedno uz podnetu krivičnu prijavu protiv izvršioca koji mu je poznat, ili N. N. izvršioca, dostavi nadležnom tužilaštvu, rekao je za NIN predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović.
Stepanović je u danas objavljenom intervjuu, a na pitanje o izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da poseduje dokaze o sopstvenom prisluškivanju, ali da ih „neće dati jer štiti svoju državu“, naglasio da dužnost dostavljanja dokaza uz podnošenje krivične prijave postoji „ukoliko postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti“.
Stepanović je rekao i da svaki građanin može da bude pod posebnim merama nadzora, pod uslovima propisanim Ustavom kao najvišim pravnim aktom i važećim zakonom koji reguliše ovu oblast – ukoliko postoji obrazloženi predlog nadležnog javnog tužioca i ukoliko postupajući sudija za prethodni postupak proceni da je to osnovano.
„Od toga ne treba praviti nikakvu mistifikaciju, budući da svaka država u svetu svojim pozitivnim zakonodavstvom reguliše ovaj institut“ – dodao je Stepanović.
Kada je reč o dilemi da li je u sukobu interesa Vladimir Đukanović, poslanik Srpske napredne stranke koji je predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i „advokat na nekom suđenju“, Stepanović je naglasio da poslednju reč o tome daje Agencija za borbu protiv korupcije, ali je postavio i „retoričko pitanje, bez želje da bude maliciozan“.
„Kada sudija donese odluku nepovoljnu po člana Visokog saveta sudstva, a predstavnika Odbora za pravosuđe, u kakvoj će biti situaciji taj sudija kada sutra bude konkurisao za napredovanje u službi i kada o njegovoj prijavi bude odlučivao pomenuti član Visokog saveta sudstva?“ – pita Stepanović.
Osvrćući se na ocene da „sadašnja vlast ima preveliki uticaj na pravosuđe“, Stepanović je rekao da izbor aktuelnog ministra pravde, „koji predstavlja usamljen i atipičan primer za evropske demokratije“, govori sam po sebi šta je namera izvršne vlasti.
„Postavlja se pitanje – da li je odluka da na čelo resora, koji je između ostalog zadužen i za vladavinu prava, bude imenovan specijalni savetnik direktora Bezbednosno-informativne agencije, zapravo način da se pošalje poruka pravosuđu, u smislu njegovog kontrolisanja od strane izvršne vlasti?“ – zapitao se Stepanović.
On je upozorio i da „kritike sudske nezavisnosti i samostalnosti ne čujemo prvi put“, već da su one postale svakodnevica, pa je u tom kontekstu srpsko pravosuđe uporedio sa zastavom 101 mediteran, 1990. godište, „zaglibljenom u snežnoj bljuzgavici, za čijim upravljačem su se menjali vozači koji su pokušavali dodavanjem ili smanjenjem gasa da je izvuku iz te situacije“, i da takvo stanje traje i danas.
„Nama je potrebna podrška, nama je potrebno da nas neko pogura kako bismo bili u mogućnosti da izađemo iz tog gliba i vrati nas na jednosmerni auto-put koji vodi ka evropskim civilizacijskim vrednostima… To je jedini put na koji moramo da se priključimo ako želimo dobro budućnosti srpskog pravosuđa, a kako stvari stoje, čini mi se da kandidat koji želi da upravlja tim vozilom, nema položen vozački ispit“ – zaključio je Stepanović.
