BEOGRAD – Ovogodišnji Izveštaj o napretku Srbije u evroitnegracijama na prvi pogled deluje pozitivno, ali već na drugi pogled je vrlo kritičan, a jedna od njegovih glavnih tačaka je da nema borbe protiv korupcije, izjavila je danas izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković, koja je zajedno sa Centrom savremene politike i portalom European Western Balkans organizovala “Javno čitanje izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2021”.
Kako je ocenila, u izveštaju se može videti napredak u oblasti borbe protiv korupcije ali je on “vrlo mali i gotovo nevidljiv”.
Osvrćući se na podeljene ocene u javnosti o tome da li je Izveštaj pozitivan za Srbiju ili ne, ona je rekla da se čini da je Evropska komisija htela da ovim Izveštajem da podsticaj Vladi da se zadrži na evropskom kursu u situaciji kada je trenutak proširenja dosta neizvestan.
“I to jeste pozitivno i mi kao organizacije civilnog društva ne možemo a da ne pozdravimo takav podsticaj, i podržimo otvaranje novih klastera do kraja godine, jer je to u interesu građana” – rekla je Vučkovićeva.
Upozorila je, sa druge strane, da detaljnije čitanje izveštaja, govori o “vrlo malom i gotovo nevidljivom” napretku u oblasti borbe protiv korupcije, opštoj slabosti institucija, slaboj primeni zakona, kao i o visokim rizicima od korupcije, pa čak i u oblasti ekonomije gde je prepoznat napredak.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar rekla je da Izveštaj govori o tome da Srbija treba da produbi reforme u oblasti nezavisnosti pravosuđa i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i da će normalizacija odnosa sa Kosovom uticati na brzinu odvijanja pregovora o pridruživanju.
“Vlada Srbije je dala prioritet reformama u oblasti evrointegracija, i ispunila ranije preuzete obaveze u oblastima oporezivanja i energetike, i zato Evropska komisija podržava otvaranje klastera tri i četiri” – rekla je Štamcar
Podseća da je to preporuka, ali da će države članice EU doneti konačnu odluku o otvaranju klastera, kao i da je “ključna reč implementacija”.
Savetnica za pitanja EU integracija Komiteta pravnika za ljudska prava Jovana Spremo ocenila je da Izveštaj dobro opisuje stanje u Srbiji, iako je “jezik izveštaja” nešto blaži nego ranije.
“Ono što je neizmerno važno i dokaz da verno prikazuje stanju u zemlji jeste da je kritički prikazao napade na pravosuđe od strane visokih funkcionera Vlade i poslanika Skupštine Srbije” – rekla je Spremo.
Pomenula je da u njemu stoji pozitivna ocena za usvajanje Kodeksa ponašanja poslanika, ali i napomena da bez adekvatne primene, Kodeks nema smisla.
“Kroz ceo izveštaj provlači se to da postoji ‘nepovoljna atmosfera’ za kritičke glasove protiv vlasti’, bilo da je reč o pravosuđu, medijima ili aktivistima”, dodala je Spremo i napomenula da je “jako važno da je to ušlo u Izveštaj”.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ocenio je, međutim, da se iz Izveštaja vidi da je od 2015. godine samo u šest poglavlja napravljen napredak za jednu stepenicu naviše, i da je to pitanje toga da li Srbija želi da se bavi formom ili suštinom evrointegracija.
“Forma može da vas dovede do određenog momenta, i mislim da smo na ivici toga dokle forma može da te dovede, ali u jednom trenutku ta suština mora da počen da se vidi, i to lepo piše u Izveštaju – da mora doći do efektivne promene na terenu” – naglasio je Međak.
Utisak istraživača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojana Eleka o Izveštaju je da se sve dešava u senci predstojećih izbora. Prema njegovim rečima, bilo da Srbiju “trenutno zovemo kompetitivnom autokratijom, zarobljenom državom, hibridnim režimom, stabilokratijom”, nalazimo se u trenutku kada evropski medijatori pomažu da se opozicija i vlast dogovore oko uslova za fer i slobodne izbore, što je “minimum standarda za demokratiju”.
“Mislim da je to veoma jasna poruka da nama ovakvima nije mesto u tom klubu u kome se nalazi EU” – ocenio je Elek.
Predsednica Upravnog odbora Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički istakla je da, iz ugla ekonomskih kriterijuma za pridruživanje, važe nešto drugačiji uslovi – za razliku od politike ili prava, pšrema njenom mišljenju, u ekonomskoj oblasti je ključni uslov da privreda bude konkurentna toliko da može da izdrži utakmicu sa drugim zemljama članicama, i da tu nema drugih vrednosnih principa.
Izvršni direktor Centra savremene politike Nemanja Todorović Štiplija zaključio je da je interesantno svrstavanje na dva pola oko toga da li je Izveštaj pozitivan ili “kritički”.
“Na kraju nas je ona druga strana, koja u Izveštaju vidi samo preporuku za otvaranje dva klastera i koja je dokument proglasila za najbolji do sad, optuživala da ne podržavamo evropski put Srbije. Mislim da upravo mi koji ga kritički čitamo treba da ukažemo na probleme i šta treba da se radi kako bi Srbija postala članica Evropske unije” – poručio je Todorović Štiplija.
