VRANJE – Kao budžetski korisnik koji je u obavezi da primenjuje rodno odgovorno budžetiranje, Grad Vranje nije u svom budžetu za godinu koja je skoro iza nas prepoznao kao prioritet ekonomsko osnaživanje žena koje su žrtve nasilja. Najčešći ekonomski problemi koji onemogućavaju žrtvama da bezbedno nastave život nakon prijave nasilja ili izlaska iz Sigurne kuće, jesu spore procedure nadležnih institucija za dodelu socijalne pomoći i neefikasne mere za zapošljavanje ili obezbeđivanje smeštaja za žene.
Od 2015. do novembra ove godine u Osnovnom javnom tužilaštvu prijavljeno je ukupno 1.322 slučaja nasilja u porodici, a više od polovine prijava je odbačeno. U istom periodu pokrenuto je preko tri stotine krivičnih postupaka, od čega je pravosnažno okončano 258. U 17 slučajeva su žrtve i ranije prijavile istog nasilnika. Centar za socijalni rad je od 2015. izmestio 21 dete zbog nasilja u porodici, 13 devojčica i osam dečaka. Najmlađe dete koje je izmešteno iz porodice zbog nasilja ima dve godine.
Sigurna kuća za žene i decu žrtve porodičnog nasilja koja se nalazi na teritoriji grada Vranja, namenjena je i ženama iz Vladičinog Hana, Surdulice, Bujanovca, Bosilegrada, Preševa i Trgovišta, a trenutno tamo boravi pet žena i 12 dece.
To nije objekat za stanovanje, već pruža žrtvama privremeni smeštaj do šest meseci, podseća Suzana Antić Ristić iz Odbora za ljudska prava Vranje, što prema njenim rečima nije dovoljno jer za to vreme krivična prijava za nasilje, ako je podneta, ne odmakne daleko.
Kako objašnjava, mere zaštite po Porodičnom zakonu, koje su hitne, čekaju na izricanje i po nekoliko godina, „a da ne pričamo tek o vremenu trajanja sudskog postupaka, odlaganju zbog virusa…“. To onda, kaže, traje dve i više godina, jer se period od jednog do drugog ročišta razvuče četiri, pet meseci.
„Na koji način da žena sa decom izađe iz Sigurne kuće, kada pravni postupak, koji treba da bude njihova zaštita, nije završen? Ko je u ovakvoj situaciji odgovoran za bezbednost i život žene i dece“ – postavlja pitanje Antić Ristić.
Direktorka Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite Ivana Tasić, sa druge strane kaže da žene mogu da ostanu u Sigurnoj kući maksimalno šest meseci, iako u nekim Sigurnim kućama u Srbiji mogu da borave i do godinu dana, a kako navodi bezbednost žena po izlasku iz Sigurne kuće procenjuje Centar za socijalni rad.
Milosavljević: Žrtve će imati prednost pri dodeli socijalnih stanova
Članica gradskog veća Danijela Milosavljević ističe da žene pri izlasku iz Sigurne kuće dobijaju 20.000 dinara, pored jednokratne pomoći za koju mogu da se jave maksimalno tri puta u toku godine, a koja ne sme da pređe visinu prosečne zarade na teritoriji grada Vranja.
„Na jednokratnu pomoć se čeka otprilike mesec i po dana zbog komisije ali je moguće da CZSR da predlog da se donese rešenje kojim će se proces ubrzati. Jednokratna pomoć nije fiksna, zavisi od toga zbog čega traže. Ono što mogu da kažem da Grad nije u problemu sa novčanim sredstvima“ – zaključuje ona.
Iz Odbora za ljudska prava kažu da bi jednokratna pomoć za žene žrtve nasilja trebalo da bude urgentna, a da Centar za socijalni rad pored toga ima mogućnost pružanja širokog spektra pomoći.
Njima su poznata iskustva žena koje pošalju zahtev za jednokratnu pomoć, koja bi trebalo da bude hitna, ali prođe i do dva meseca dok komisija to isplati, te onda pomoć više nije urgenta, podseća naša sagovornica Antić Ristić. Dodaje da postoji „spektar pomoći koja može da se organizuje“:
„Da se ženi i deci u tom trenutku, na primer, plati tri meseca smeštaja i da se obezbedi deci školski pribor, da brže dobiju novčanu pomoć, pa i brže da dobiju socijalnu pomoć, ako je potrebno“ – kaže ona.
Podseća da nije svaka žrtva nasilja isto što i socijalni slučaj ali da je ženama koje su i socijalno ugrožene teže da organizuju život nakon izlaska iz Sigurne kuće, koja im pruža samo privremeni period bezbednosti.
Pravo na socijalnu pomoć odobrava se preko Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja a žena ne može da ostvari to pravo ako ima nepokretnu imovinu na svoje ime, poljoprivredno zemljište od 0,4 hektara, ali i ako nije pokrenula postupak za brakorazvodnu parnicu, podseća većnica Danijela Milosavljević.
Ukoliko žena nema nikakva primanja i nepokretnu imovinu na svoje ime, dovoljno je da se podnese tužba za razvod i odobriće joj se socijalna pomoć, ne mora da bude okončana brakorazvodna parnica, navodi Milosavljević.
„Ali ako se vrati kod svojih roditelja, a roditelji su penzioneri, to je onda jedno domaćinstvo i ne može da se odobri novčana socijalna pomoć. To je u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti“ – objašnjava ona.
Četiri žene žrtve nasilja postale su korisnice usluge socijalnog stanovanja u poslednjih šest godina, naveli su iz Centra za socijalni rad. Milosavljević objašnjava da su socijalni stanovi koji su dodeljeni žrtvama, bili namenjeni interno raseljenim i izbeglim licima, a da sada rade reviziju, te će prednost za dodelu stanova imati žene koje su žrtve porodičnog nasilja.
2024. rok za puno sprovođenje Rodno odgovornog budžetiranja
Rodno odgovorno budžetiranje (ROB) je u Republici Srbiji postalo obavezno 2015. godine, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, a do 2024. je krajnji rok za puno sprovođenje, kada bi ceo proces postepenog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja za sve budžetske korisnike na svim nivoima vlasti trebalo da se zaokruži. ROB je zapravo primena rodne analize i restrukturiranje prihoda i rashoda budžeta sa ciljem uklanjanja rodno zasnovanih nejednakosti koje postoje u društvu.
Kako do ekonomske samostalnosti?
Zapošljavanje žena sa iskustvom nasilja kao posebno ranjive kategorije nije bilo predviđeno aktivnim merama politike zapošljavanja koje realizuje grad Vranje u toku ove godine, a nije u planu ni 2022, potvrđuje Danijela Milosavljević iz resora za socijalna pitanja u Gradskom veću.
Nijedna žrtva nasilja nije zaposlena posredstvom Centra za socijalni rad (CZSR) u Vranju u poslednjih šest godina, a u istom periodu jedna žena je putem CZSR-a bila uključena na obuku Nacionalne službe za zapošljavanje.
Socijalna radnica iz Autonomnog ženskog centra, koji pruža specijalističku podršku ženama žrtvama nasilja, Anja Zečević, objašnjava da Centar za socijalni rad nije u obavezi da ženama nađe posao, ali je u obavezi da posreduje, odnosno uputi korisnicu u Nacionalnu službu za zapošljavanje i informiše je o nadležnostima ove službe.
Suzana Antić Risitć navodi da žene nakon izlaska iz Sigurne kuće pokušavaju da se snađu na razne načine, a neke od njih rade i na crno.
„To su žene koje uglavnom nemaju nikog drugog da brine o deci, pa često sa posla mora da ode po dete u vrtić ili da ga vodi kod lekara, zbog toga i gubi posao. Poslodavac želi normu i zaradu, njega nije briga što ta žena nema pomoć“ – navodi ona.
Odbor za ljudska prava je realizovao projekat „Samostalan život“ uz finansijsku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) 2018. godine za zapošljavanje žena koje su bile izložene porodičnom ili partnerskom nasilju. Tokom tog projekta od Grada je tražen lokalni akcioni plan za zapošljavanje i za ekonomsko osnaživanje žena.
Odbor je dobio neki plan koji njima „nije bio jasan do kraja“, o kojoj se kategoriji radi i koga zapošljavaju. Kako kaže, tražili su da kategorija žena sa iskustvom nasilja bude deo tog godišnjeg plana i da se deo novca iz Grada izdvoji po primeru njihovog projekta za sledeću godinu, na primer za deset žena.
„Nije prihvaćeno, ni razmatrano – kaže Antić Ristić i dodaje da Grad ne uključuje SOS tim, koji je u direktnom kontaktu sa žrtvama, kada izrađuje strategije i akcione planove za žene žrtve nasilja. Odbor za ljudska prava, između ostalog, pruža i usluge specijalizovanog SOS telefona“ – ističe.
Tokom projekta „Samostalan život“, kroz razgovor sa ženama Odbor je utvrdio kapacitete i sposobnosti žena i uporedio ih sa potrebama tržišta rada. Zahvaljujući tome 14 žena uspelo je da pronađe posao, od toga njih šest su bile korisnice Sigurne kuće, a osam korisnice socijalne pomoći. Suzana Antić Ristić iz Odbora dodaje da su te žene pre toga bile na birou rada, a one su sve navele da im je ovaj projekat pomogao da izađu iz kruga nasilja.
Besplatnu psihološku podršku, pravnu pomoć i savete možete dobiti pozivanjem na SOS telefon Vranje 0800 001 017 od 10 do 16 časova svakog dana. Poziv je potpuno besplatan i anoniman. Gradskoj upravi možete se obratiti za informacije o besplatnoj pravnoj pomoći koja je propisana Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći za žrtve nasilja u porodici, ali i druge kategorije pozivanjem na broj 017/402-300
