fbpx
9.8 C
Vranje
ponedeljak, 27.03.2023

Ovacije za „Greh predaka“: Svetska premijera „srpskog vesterna na južnjački način“

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

PALIĆ / BEOGRAD / VRANJE – Dugo očekivano filmsko ostvarenje rađeno po delima Borisava Stankovića, po adaptiranom „izgubljenom“ scenariju Vojislava Nanovića, u režiji Miroljuba Petrovića, film „Nečista krv – Greh predaka“ imao je svetsku premijeru sinoć na Festivalu evropskog filma Palić. Glumce su nakon prikazivanja dočekale ovacije iz publike, film će se beogradsku premijeru imati 24. avgusta, a u bioskopima će se naći od 26. avgusta.

Sinoć je projekcija održana na Letnjoj pozornici, a publici su se poklonili reditelj Milutin Petrović, glumci Dragan Bjelogrlić, koji tumači Hadži Trifuna, Nela Mihailović, Katarina Radivojević, Anđela Jovanović i dr. Kako je preneo Danas, konferencija za novinare koja je održana povodom ove svetske premijere, bila je najposećenija, a najveću pažnju je pobudio glavni glumac Bjelogrlić.

„Hadži Trifun želi sve sam da reši i to je početak njegovog kraja“

Kako je rekao, isprva je bio iznenađen što Petrović pravi „ovakav film“, ali je nakon čitanja scenarija shvatio da je reč o „kompleksnoj priči i kompleksnom liku“ i otkrio šta mu je bilo „najzanimljivije“:

„Hadži Trifun je čovek koji pokušava da sredi situaciju i sve radi da učini da njemu i svima oko njega bude dobro, ali sve čini pogrešno. To me podsetilo na naš mentalitet i shvatio sam kao i mnogo puta dosad, da su mnogi naši pisci primetili da živimo živote i onih pre nas, da su gresi i usud koji nosimo toliko jaki i ukorenjeni da sam upoznao razne Hadži Trifune, a pamtim mnoge od njih i iz naše bliže i dalje istorije – rekao je Bjelogrlić.

Objasnio je da je lik kojeg tumači „žrtva svog položaja, koji je sam sebi nametnuo – da bude gazda života i smrti“, kao i da je „početak njegovog kraja“ to što „sve želi da reši sam“.

Dragan Bjelogrlić kao Hadži Trifun; Foto: This and That Productions

Osvrnuo se i na aktuelna pitanja rodne ravnopravnosti, i dodao da ovaj film u njihovom svetlu dolazi „u pravo vreme“.

„Stanković se prvi bavi položajem žena u našem društvu. Sofka je imala 16 a Mitke 60“ – podsetio je Bjelogrlić.

Kao što smo na portalu, ali i u specijalnom štampanom izdanju Slobodna reč već pisali, u filmu je glavni protagonista Hadži Trifun, ugledni srpski trgovac iz Vranja, bitnoj turskoj varošici u blizini granice sa već oslobođenom Srbijom, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i da održi svoj status i uticaj u gradu.

On „priprema“ sinove da naslede njegovu poziciju vođe srpskog naroda, ali istovremeno ima problema sa moćnim turskim begovima i unutar same porodice. Prema rečima autora projekta, Hadži Trifun donosi „niz teških odluka“ koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana Bore Stankovića Nečista krv.

Porodična saga prati Trifunove postupke sa „užasnim posledicama po porodicu i dve njene naredne generacije“, a sudbinu njegovih potomaka pratićemo u istoimenoj televizijskoj seriji koja će krajem godine biti emitovana na RTS-u.

„Sprski vestern na južnjački način“

Ranije je reditelj Milutin Petrović, govoreći za Filmski žurnal festivala na Paliću, ovaj film nazvao „sprskim vesternom na južnački način“ jer je sredina 19. veka vreme najviše filmovano u okvirima vesterna, te se „ne može izbeći veza sa klasicima istorije filma kakve su snimali Džon Ford i Sem Pekimpo“.

Pored nezaobilaznog romana Nečista krv u čijem je središtu tragična sudbina lepe Sofke, građa za scenario koji je izvorno napisao Vojislav Nanović obuhvata drame TašanaKoštana i Jovča i zbirku pripovedaka Božji ljudi.

“Kroz generacije jedne porodice u 19. veku prati se paralelno i rađanje srpske kneževine i opadanje sile Osmanskog carstva. Neusmnjivo je da je reč o delu od nacionalnog značaja” – rekla je ranije za portal Slobodna reč producentkinja Snežana van Hauvelingen (This and That)

Vranje iz 19. veka u podnožju Avale

Kako je ranije našim novinarima objasnila producentkinja, ceo projekat je smešten u epohu i iz produkcijskih razloga je veći deo scenografije na teritoriji Ripnja u okolini Beograda, u podnožju Avale. Nije bilo snimanja u Vranju. Neki od objekata na setu su Hadži-Trifunova kuća, gradski han, trg sa pijacom, sud, džamija, sahat kula i dr. Za scenografiju je zadužen Milenko Jeremić, jedan od najuglednijih jugoslovenskih i srpskih scenografa.

Kompozitor pisao muziku za Senke nad Balkanom Južni vetar

Reditelj Goran Stanković je u izjavi za City Magazine u septembru prošle godine istakao da je muzika veoma važna u seriji, posebno kada ključni deo priče „pred kraj“ postane lik Koštane. Kako je tada naveo, proučavali su stare vranjske pesme i instrumente koji su u to vreme korišćeni, kako bi pronašli odgovarajući zvuk.

“Tradicionalni elementi su tu i dalje, s tim da su iskorišćeni na jedan svež način” – rekao je Stanković.

Muziku za film komponuje Aleksandar Ranđelović, koji je između ostalog radio muziku za film i seriju Južni vetarSenke nad BalkanomTravelator itd.

Likovi ne govore vranjskim jezikom

U filmu se čuju tri strana jezika: turski, albanski i nemački, dok starovranjski nije deo Nečiste krvi, bar ne u svom izvornom obliku, naveo je Stanković za pomenuti magazin, i objasnio da je originalni scenario napisan savremenim srpskim književnim jezikom.

“Junaci neće pričati jezikom koji se tada pričao u Vranju, već je u pitanju jedna stilizacija tog govora. Slično smo uradili i sa scenografijom i kostimima” – naveo je.

Za kostime je zadužena Marina Medenica, kostimografkinja Narodnog pozorišta u Beogradu.

Iza filma stoji produkcijska kuća This and That, koja je radila na projektima poput filma Dnevnik Diane Budisavljević, serija Porodica, Klan, Jutro će promeniti sve itd., a rađen je uz podršku Filmskog centra Srbije, MEDIA programa Kreativne Evrope (Delegacija EU u Srbiji).

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci