fbpx
13.9 C
Vranje
ponedeljak, 20.09.2021

Oslobodimo vranjsku reč!

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo “zakrpi”

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni “strani plaćenici” i “budale”

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Bojana Petrov
Bojana Petrov
Studentkinja srpske književnosti i jezika sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu

Kako bi reč bila slobodna, oslobodimo je najpre predrasuda. Sa aspekta antropološke lingvistike, niko ne govori standardnim jezikom, već svi govore nekim dijalektom.

Sa sličnim uvidom u jezičko stanje, Vuk Karadžić, kao i njegovi prethodnici i naslednici, borio se da jezik kojim govori “prost srpski narod” postane književni i standardni. Dakle, u normiranju srpskog jezika nije primenjen nikakav elitistički kriterijum, prema kojem bi se Vuk opredelio za šumadijsko-vojvođanski i istočnohercegovački dijalekat kao osnovu jer su to bili govori elite ili samo zato što se radilo o njegovom maternjem govoru, kako se obično misli. Naprotiv, elitni sloj tadašnjeg srpskog društva većinski se zalagao za neke druge idiome (srpskoslovenski, ruskoslovenski, slavenosrpski – na kojima je do tada nastajala srpska književnost, između ostalog).

Pitamo se: šta je onda bio Vukov kriterijum? Odgovor bi bio dostatan ako bismo ovde izložili kompleksnu priču o romantičarskoj viziji zasnivanja nacionalne samosvojnosti na kulturi dinarskog čoveka. Ipak, jednu objektivnu okolnost ne smemo prenebregnuti: rasprostranjenost. Tog trenutka, najveći broj govornika srpskog jezika govorio je tim dijalektima. Uz to, opredelio se za mlađe dijalekte jer su oni gramatički precizniji (npr. podrazumevaju upotrebu svih sedam padeža), pa samim tim omogućavaju preciznost u komunikaciji.

Druga predrasuda o kojoj bi valjalo progovoriti je mišljenje da se naš standardni jezik u potpunosti zasniva na dvama pomenutim dijalektima. Oni jesu bili osnovica za njega, ali nijedan standardni jezik ne poklapa se u celosti sa govornim. Standardni jezik ima službenu, javnu upotrebu, a poštovanjem normi koje ga određuju obezbeđuje se nesmetana komunikacija. Dakle, sa aspekta norme, postoji mnogo nepravilnosti i u govoru Novosađana i u govoru Beograđana i u govoru Užičana, na primer.

Iz tih razloga, govor našeg zavičaja i okoline, kao deo prizrensko-timočkog dijalekta, nije mogao postati normom. Međutim, on je zbog svoje arhaičnosti vrlo važan za proučavanje istorije srpskog jezika i vrlo atraktivan kao književno sredstvo. Među govornicima drugih dijalekata se sa simpatijama govori o njemu, pogotovo među stručnjacima za jezik, književnost, kulturu, etnologiju…

U vreme kada je Vuk normirao srpski jezik, Vranje se nije nalazilo na mapi Srbije. Ono postaje pogranični grad novopriznate Srbije nakon Berlinskog kongresa 1878. godine. Najčuveniji Vranjanac rodio se uoči te tranzicije, 1876. godine, i upio je u sebe sredinu koja je bila (a čini se, i ostala) balkanski amalgam Evrope i Azije. Da nije bilo Bore Stankovića, ne bi bilo ni recepcije vranjskog kraja kao poetičnog, nečeg na međi starog i novog, nečeg duboko prirodnog, ispunjenog melanholijom i tragikom. Ali, da nije bilo baš takvog Vranja u kakvom je odrastao Bora i o kakvom mu je pričala baba Zlata, a koje svi mi proživljavamo i danas, ako umemo – pitanje je da li bi Bore bilo na književnoj mapi.

Šta je Bora dobio upotrebom maternjeg jezika, osim kritike nekih savremenika da su te deonice “nepismene i orijentalne”? Odstupanjem od norme poetizovao je jezički izraz, oneobičio ga. To što je nazivano primitivnim zapravo vodi u doživljaj primordijalnog, duboko ljudskog i prirodnog. U jedno njegovo Čovȅk je samo za žal i za muku zdaden sliveno je autentično iskustvo ljudskog postojanja.

Nažalost, južnjački govori i ljudi sa juga Srbije u popularnoj kulturi današnjice ponajviše se izvrgavaju podsmehu i prikazuju kao primitivni. Setimo se braće Stojković ili Bele lađe. No, tome se nemamo zašto iščuđavati – slika ma čega u popularnoj kulturi zasniva se na predrasudama. Tamo retko ima prostora za slojevito prikazivanje nekog fenomena. Na nama je da, kao južnjaci, sopstvenim primerom i primerima iz svoje okoline razbijamo predrasude. Da budemo ponosni na svoje bogato jezičko nasleđe, ali i da se zaustavimo u tvrdoglavom odbijanju konvencija standardnog srpskog jezika.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -

Poslednji članci

Trajković: Nastavnici nisu dovoljno edukovani za rad sa LGBT+ đacima

Vršnjačko nasilje, kvirfobija i način na koje iskustvo mladih LGBT+ ljudi u školama može da bude poboljšano, bile su neke od tema panela "Razgovori...

Novi zakon o policiji ugrožava prava građana, upozorava civilni sektor

BEOGRAD- Ukoliko novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima bude usvojen u trenutnoj formi dostignuti nivo ljudskih prava, između ostalog i pravo na slobodu govora...

Kombinovana nastava na teritoriji 45 opština i gradova

BEOGRAD/VRANJE - Od ponedeljka, 20. septembra kombinovana nastava primenjivaće se u sedmom i osmom razredu osnovnih škola u devet loklanih samouprava i u srednjim...

Noizz: LGBT+ osobe slobodno žive samo u Novom Sadu i Beogradu

BEOGRAD - Pre 20 godina prvi put je organizovana Parada ponosa, a mržnja i netrpeljivost je i dalje tema broj jedan protiv koje se...

U Vranju preminule još tri osobe, na kiseoniku 62 obolela

VRANJE - U poslednja 24 sata su od posledica zaražavanja virusom COVID-19 preminula još 3 pacijenta vranjskih Kovid bolnica, saopšteno je jutros iz ZC...

Budite odgovori prema sebi i drugima!

ВАКЦИНИШИТЕ СЕ! 💉

Društvena odgovornost će nas izvući iz pandemije. Ne širite neproverene informacije!