BEOGRAD – Od izbora nove Vlade u oktobru 2020 godine, koji se poklopio sa godišnjim izveštajem Evropske komisije, Srbija je preduzela određene korake u reformama vezanim za oblasti vladavine prava i stanje demokratije, ali ozbiljni problemi i dalje postoje, ukazuje novi izveštaj Centra savremene politike.
Izveštaj analizira učinak Vlade u oblasti stanja demokratije i Poglavlju 23: Pravosuđe i osnovna prava, uz ocenu da je većina reformskih aktivnosti bila formalne i proceduralne prirode, a mnoge su u fazi sprovođenja i nisu privedene kraju, kao i da se javljaju ozbiljnih problemi koji sprečavaju značajno unapređenje ove oblasti u Srbiji.
Među najvažnijim reformskim koracima u proteklih osam meseci nalaze se inicijativa za promenu Ustava i više zakona, kao i osnivanje radnih grupa za izborne uslove i izrade različitih strateških dokumenta.
„Neki od njih, poput promene Ustava, ostaju sporni u stručnoj javnosti“ – navodi se u izveštaju.
Podseća se da su organizacije civilnog društva i strukovna udruženja više puta upozoravali da postoji bojazan da će se Narodna skupština oslanjati na tekst ustavnih amandmana koje je prethodno pisalo nenadležno Ministarstvo pravde 2018. godine, a prema kom se, umesto postizanja pune nezavisnosti, moglo desiti da se samo izmesti mesto političkog uticaja na pravosuđe.
„Postoji osnov za sumnju da je nivo informisanosti građana o ovoj bitnoj temi na vrlo niskom nivou“ – upozorava CSP.
Dodaje se da postoje ozbiljni problemi koje Vlada i dalje ne rešava, a koji uključuju nedostatak pomaka u unapređenju izbornih uslova kada je reč o ključnim problemima – medijskoj neravnoteži, pritiscima na birače i zloupotrebama javnih funkcija.
Izveštaj ukazuje da Vlada ne planira da sprovede sve reforme koje je preporučio OEBS, iako ju je na to pozvao izveštaj Evropske komisije. Do sada postoje informacije da se Vlada fokusira samo na ‘lakše’ i više tehničke oblasti, umesto na razloge zbog kojih je opozicija bojkotovala prošlogodišnje izbore, stoji u analizi.
„Problemi napada na novinare i sudije, kao i zarobljavanja medija, nisu rešeni, dok najveće korupcionaške afere, koje se povezuju sa članovima Vlade, nisu istražene“ – navodi se.
Dodaje se da pravosudna istraga vezana za potencijalnu umešanost članova Vlade i drugih predstavnika izvršne vlasti u afere „Savamala“, „Krušik“, „Jovanjica“ i „Telekom Srbija“ nije sprovedena ni u jednom od ovih slučajeva, kao i da se u slučaju „Jovanjica“ zaustavila na pripadnicima policije i službi bezbednosti.
Zastoj od decembra 2019. godine
Kako navodi portal European Western Balkans, izveštaj se objavljuje u trenutku kada se očekivalo da bi Srbija mogla da otvori nova pregovaračka poglavlja sa EU, ali, kako je najavljeno, to se neće dogoditi.
„Srbija nije otvorila novo pregovaračko poglavlje sa EU još od 10. decembra 2019 godine, a stručna javnost ovaj zastoj povezuje sa izostankom napretka, pa i nazadovanjem u oblastima vladavine prava i stanja demokratije“ – stoji u izveštaju CSP.
Ipak, istovremeno, i pored jasnih poruka da su ove oblasti ključne za napredak Srbije ka EU, Izveštaj pokazuje da nastavljaju da se javljaju ozbiljnih problemi koji sprečavaju značajno unapređenje ove oblasti u Srbiji.
