fbpx
29.9 C
Vranje
ponedeljak, 04.07.2022

Nije incident već u sistemu „škripi“ – Decenijska povreda prava građana Srbije

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Dr Katarina Golubović
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM

Prvu polemiku u javnosti novi saziv Narodne skupštine pokrenuo je oko brisanja jedne nadležnosti Ministarstva pravde – nadzora nad izvršenjem presuda Evropskog suda za ljudska prava. Kratko objašnjenje – da je u pitanju amandman „tehničke prirode“ – je tačno, jer je došlo do usaglašavanja propisa. Ali nije potpuno. Zarad građana, a i zaštite ljudskih prava, poslanica je morala da nam pojasni pozadinu te „tehnikalije“, da pojasni šta znači nadzor nad izvršenjem presuda i čemu on služi: i za građane i za Narodnu skupštinu.

Ovo tim pre jer je Parlamentarna skupština Saveta Evrope iznela stav da je izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava složen pravni i politički proces čiji je cilj ispravljanje utvrđene povrede ljudskih prava i sprečavanje novih ili sličnih. Dakle, od toga ko vodi taj proces zavisi zaštita ljudskih prava.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava, građani tuže državu. Državu u tom postupku brani i zastupa jedno telo – Zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, koje se selilo, zajedno sa ljudima i arhivama, iz „vladinih kancelarija“ u više ministarstava. Poslednje „preseljenje“ ovog tela 2014. godine, u Državno pravobranlaštvo, bilo je konfuzno.

Zastupnik je prvobitno otpočeo rad u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG, čije su nadležnosti prešle na Vladinu Službu za ljudska i manjinska prava 2006. godine. Posle 2 godine seli se u novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Nadležnost za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava nije bila zakonski regulisana. Posle izmena Zakona o ministarstvima 2011. godine, Sektor za zastupanje Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava nastavlja sa radom u okviru Ministarstva pravde. Tada je Ministarstvu pravde u nadležnost stavljeno zastupanje Srbije pred Evropskim sudom i staranje o objavljivanju presuda tog suda koje se odnose na Republiku Srbiju. Ministarstvo pravde je preuzelo od Ministarstva za ljudska i manjinska prava zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti zastupanja Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava i staranje o objavljivanju presuda tog suda koje se odnose na Republiku Srbiju.

Prema Zakonu o ministarstvima od 2014. godine, predviđena je nadležnost Ministarstva pravde za zastupanje Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, staranje o objavljivanju presuda tog suda koje se odnose na Republiku Srbiju i praćenje njihovog izvršenja. Interesantno je primetiti promene u zakonskoj formulaciji nadležnosti Ministarstva pravde vezanim za rad sa Evropskim sudom za ljudska prava, koja se širila iz godine u godinu, i koja konačno 2014. godine predviđa praćenje izvršenja odluka Evropskog suda za ljudska prava. Konfuzija je nastala kada je mesec dana posle usvajanja Zakona o ministarstvima i formiranja tadašnje Vučićeve Vlade, preneta nadležnost na Državno pravobranilaštvo da zastupa pred Evropskim sudom za ljudska prava. Bolje rečeno, ljudstvo iz Ministarstva pravde koje se bavilo poslovima vezanim za Evopski sud za ljudska prava se na brzinu preselilo u Državno pravobranilaštvo.

U pogledu izvršenja presuda Evropskog suda za ljudska prava, Zakonom o pravobranilaštvu se reguliše način isplate naknade štete, propisivanjem da se isplata iznosa dogovorenog poravnanjem ili naznačenog u presudi Evropskog suda za ljudska prava, vrši iz sredstava organa Republike Srbije čiji su akti prouzrokovali kršenje ljudskih prava. U pogledu sistemskih povreda ljudskih prava, propisano je da ako Državno pravobranilaštvo povodom postupka pred Evropskim sudom, oceni da domaći propis nije u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, obavestiće o tome nadležne državne organe o potrebi usklađivanja propisa.

Da zaključimo. U pitanju jeste bio tehnički amandman, koji je odstranio nadležnosti koje je ministarstvo već prestalo da vrši. Drugo je pitanje da li je ovaj sistem nadzora dobar. Poslanica, kao pravnik i advokat, iako ne mora nužno da zna puno o ljudskim pravima, a ono bar mora da zna šta je to što na jugu naročito muči građane. Ona mora da zna koliko je zarada ostalo neisplaćeno od društvenih preduzeća koja više ne rade. Ona mora da zna da je Evropski sud za ljudska prava odredio da sve te zarade isplati država. Mogla bi da zna da je nekadašnji Zastupnik Republike Srbije izneo pred Narodnom skupštinom da se mora doneti zakon koji će to da reši, npr. putem obveznica, baš kao i stara devizna štednja.

Tako bi se i promenilo ono što piše u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije za svaku godinu – da se iste povrede prava ponavljaju, i to pre svega pravo na imovinu i pravo na suđenje u razumnom roku. Mnogo je njih koji preko 10 godina čeka izvršenje srpskih presuda. Svako bi trebalo da zna, da ako se povreda stalno ponavlja, ne radi se o incidentu, nego nešto u samom sistemu škripi. E upravo bi taj nadzor nad izvršenjem presuda trebalo da jasno uoči gde to u pravnom sistemu „škripi“, da izvesti poslanike, i da u sadejstvu sa Vladom, isprave davno učinjene nepravde.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

OIK Bujanovac: Nema prigovora na glasanje

BEOGRAD - Na sednici Opštinske izborne komisije u Bujanovcu danas će biti usvojen zbirni izveštaj o rezultatima izbora za narodne poslanike, pošto na izborni...

Nagrade za ŠAF na Reviji filmskog stvaralaštva dece i omladine u Beogradu

VRANJE / BEOGRAD - Na 51. Reviji filmskog stvaralaštva dece i omladine u Beogradu, filmovi vranjske Škole animiranog filma (ŠAF) nagrađeni su prvom nagradom,...

Vranje domaćin prvenstva Balkana u odbojci za kadetkinje

VRANJE - Reprezentativke Bosne i Hercegovine, Bugarske, Moldavije, Rumunije, Severne Makedonije, Srbije i Turske nadmetaće se od 6. do 10. jula u Sportskoj hali...

Europrajd u Beogradu od 12. do 18. septembra

BEOGRAD - Ambasador Norveške u Srbiji Jern Eugen Jelstad izjavio je danas na predstavljanju kampanje evropske parade ponosa - Europrajda, koji će u septembru...

Od kovida u Srbiji prošle godine umrlo skoro 28.000 ljudi

BEOGRAD - U 2021. godini od bolesti koje mogu da se dovedu u vezu sa kovidom 19 preminule su 27.742 osobe, pokazuje izveštaj Republičkog...