7.8 C
Vranje
četvrtak, 03.12.2020

Nije incident već u sistemu “škripi” – Decenijska povreda prava građana Srbije

Odabrani članci

[EKSKLUZIVNO] Urednik “Kod Civrića”: Biti naša tema je politički prestiž

Po prvi put od osnivanja 2012. godine, a nakon višegodišnje pauze u objavljivanju, urednik satiričnog bloga i kreator sadržaja na Facebook stranici Kod Civrića u...

Milion iz gradskog budžeta za izbornu kampanju u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Državna Agencija za borbu protiv korupcije je, nakon ukazivanja organizacije Transparentnost Srbija na nelogičnosti u bazi podataka o finansiranju izborne kampanje,...

10 godina od lažne najave vlasti da je Vranje prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa

VRANJE - Pre deset godina svi nacionalni mediji, uključujući Radio-televiziju Srbije, preneli su pompezne najave i odluku gradskih vlasti da će od 1. septembra...

Autor knjige “Zablude srpske istorije”: Nema podataka o boravku Gavrila Principa u Vranju

VRANJE - Poznati srpski istoričar Dejan Ristić, autor knjiga Mitovi srpske istorije i nedavno izdate Zablude srpske istorije, u kojima je naučnim dokazima "razbio" neke...

Stojanović: Mladi u Srbiji prepoznaju dobre strane EU, opozicija da iskoristi stav evroparlamentaraca

BEOGRAD – Opozicija mora da iskoristi to što postoje grupe u Evropskom parlamentu koje neće da sklone pogled sa svega što se dešava u Srbiji,...
Dr Katarina Golubović
Dr Katarina Golubović
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM

Prvu polemiku u javnosti novi saziv Narodne skupštine pokrenuo je oko brisanja jedne nadležnosti Ministarstva pravde – nadzora nad izvršenjem presuda Evropskog suda za ljudska prava. Kratko objašnjenje – da je u pitanju amandman “tehničke prirode” – je tačno, jer je došlo do usaglašavanja propisa. Ali nije potpuno. Zarad građana, a i zaštite ljudskih prava, poslanica je morala da nam pojasni pozadinu te “tehnikalije”, da pojasni šta znači nadzor nad izvršenjem presuda i čemu on služi: i za građane i za Narodnu skupštinu.

Ovo tim pre jer je Parlamentarna skupština Saveta Evrope iznela stav da je izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava složen pravni i politički proces čiji je cilj ispravljanje utvrđene povrede ljudskih prava i sprečavanje novih ili sličnih. Dakle, od toga ko vodi taj proces zavisi zaštita ljudskih prava.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava, građani tuže državu. Državu u tom postupku brani i zastupa jedno telo – Zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, koje se selilo, zajedno sa ljudima i arhivama, iz “vladinih kancelarija” u više ministarstava. Poslednje “preseljenje” ovog tela 2014. godine, u Državno pravobranlaštvo, bilo je konfuzno.

Zastupnik je prvobitno otpočeo rad u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG, čije su nadležnosti prešle na Vladinu Službu za ljudska i manjinska prava 2006. godine. Posle 2 godine seli se u novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Nadležnost za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava nije bila zakonski regulisana. Posle izmena Zakona o ministarstvima 2011. godine, Sektor za zastupanje Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava nastavlja sa radom u okviru Ministarstva pravde. Tada je Ministarstvu pravde u nadležnost stavljeno zastupanje Srbije pred Evropskim sudom i staranje o objavljivanju presuda tog suda koje se odnose na Republiku Srbiju. Ministarstvo pravde je preuzelo od Ministarstva za ljudska i manjinska prava zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti zastupanja Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava i staranje o objavljivanju presuda tog suda koje se odnose na Republiku Srbiju.

Prema Zakonu o ministarstvima od 2014. godine, predviđena je nadležnost Ministarstva pravde za zastupanje Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, staranje o objavljivanju presuda tog suda koje se odnose na Republiku Srbiju i praćenje njihovog izvršenja. Interesantno je primetiti promene u zakonskoj formulaciji nadležnosti Ministarstva pravde vezanim za rad sa Evropskim sudom za ljudska prava, koja se širila iz godine u godinu, i koja konačno 2014. godine predviđa praćenje izvršenja odluka Evropskog suda za ljudska prava. Konfuzija je nastala kada je mesec dana posle usvajanja Zakona o ministarstvima i formiranja tadašnje Vučićeve Vlade, preneta nadležnost na Državno pravobranilaštvo da zastupa pred Evropskim sudom za ljudska prava. Bolje rečeno, ljudstvo iz Ministarstva pravde koje se bavilo poslovima vezanim za Evopski sud za ljudska prava se na brzinu preselilo u Državno pravobranilaštvo.

U pogledu izvršenja presuda Evropskog suda za ljudska prava, Zakonom o pravobranilaštvu se reguliše način isplate naknade štete, propisivanjem da se isplata iznosa dogovorenog poravnanjem ili naznačenog u presudi Evropskog suda za ljudska prava, vrši iz sredstava organa Republike Srbije čiji su akti prouzrokovali kršenje ljudskih prava. U pogledu sistemskih povreda ljudskih prava, propisano je da ako Državno pravobranilaštvo povodom postupka pred Evropskim sudom, oceni da domaći propis nije u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, obavestiće o tome nadležne državne organe o potrebi usklađivanja propisa.

Da zaključimo. U pitanju jeste bio tehnički amandman, koji je odstranio nadležnosti koje je ministarstvo već prestalo da vrši. Drugo je pitanje da li je ovaj sistem nadzora dobar. Poslanica, kao pravnik i advokat, iako ne mora nužno da zna puno o ljudskim pravima, a ono bar mora da zna šta je to što na jugu naročito muči građane. Ona mora da zna koliko je zarada ostalo neisplaćeno od društvenih preduzeća koja više ne rade. Ona mora da zna da je Evropski sud za ljudska prava odredio da sve te zarade isplati država. Mogla bi da zna da je nekadašnji Zastupnik Republike Srbije izneo pred Narodnom skupštinom da se mora doneti zakon koji će to da reši, npr. putem obveznica, baš kao i stara devizna štednja.

Tako bi se i promenilo ono što piše u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije za svaku godinu – da se iste povrede prava ponavljaju, i to pre svega pravo na imovinu i pravo na suđenje u razumnom roku. Mnogo je njih koji preko 10 godina čeka izvršenje srpskih presuda. Svako bi trebalo da zna, da ako se povreda stalno ponavlja, ne radi se o incidentu, nego nešto u samom sistemu škripi. E upravo bi taj nadzor nad izvršenjem presuda trebalo da jasno uoči gde to u pravnom sistemu “škripi”, da izvesti poslanike, i da u sadejstvu sa Vladom, isprave davno učinjene nepravde.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

6 meseci zatvora zbog pretnji političaru

BEOGRAD - Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda kojom je Ivan Isailović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci...

Kovid bolnica u Vranju puna, slobodno još 14 postelja

VRANJE - Nakon što je za jedan dan primljeno još 19 pacijenata, u Kovid bolnicama Zdravstvenog centra Vranje ima još 14 slobodnih postelja, saopštio...

“Slavko Ćuruvija”: Ponašanje poslanika se otrglo kontroli

BEOGRAD - Fondacija "Slavko Ćuruvija" upozorila je da verbalni obračuni vlasti sa neistomišljenicima mogu da budu uvod u fizičke napade i pozvala poslanike Skupštine...

U Pčinjskom okrugu 40 odsto testiranih pozitivno

VRANJE - Epidemiološka situacija u Pčinjskom okrugu i dalje je zabrinjavajuća i izuzetno nepovoljna, kažu u Zavodu za javno zdravlje u Vranju i navode...

Nemačka delimično zatvorena do 10. januara

BERLIN - Nemačka je aktuelne mere delimičnog zatvaranja produžila do 10. januara, saopšteno je posle sastanka predstavnika savezne i pokrajinskih vlada u Berlinu. "I dalje...