VRANJE / BEOGRAD – Deo Srbije, konkretno građani Smedereva, Rume, Inđije, Ćuprije, Vranja, Prijepolja i stanovnici pojedinih naselja Niša i Beograda, nalaze se u „medijskom mraku“, zaključak je istraživača TV NewsMax Adria, koji su proveravali kako kablovski operatori šire mrežu, odnosno ko donosi odluke o tome i zbog čega se u pojedine gradove „jednostavno ne može ući“.
Kako su naveli, stanovnici ovih mesta programe televizije N1 i Nova S prate preko aplikacija i društvenih mreža, ali to „ostaje privilegija pojedinaca“, jer SBB-a nema u ovim gradovima. Tvrde, Telekom Srbija odbija da iznajmi kablovskim operatorima, iako kao operator sa značajnom tržišnom snagom ima tu obavezu po zakonu, i taj status u Srbiji gotovo 10 godina.
„Dužan je (Telekom) da drugim operatorima na nediskriminatoran način, dakle pod jednakim uslovima, daje ili ustupa svoju infrastrukturu. Jasno je da se ona iznajmljuje po odgovarajućoj ceni, ali mi nemamo ni mogućnost korišćenja te infrastrukture“ – kaže Iva Gajić iz SBB-a, prenosi Cenzolovka.
Samo u periodu od januara do maja 2020. SBB je podneo 280 zahteva za pristup kablovskoj infrastrukturi Telekoma i odobrena su samo četiri zahteva. Na više od 98 odsto zahteva odgovoreno je negativno, a kao najčešći razlog navedeno je, kažu u SBB-u, nepostojanje raspoloživih kapaciteta.
Regulaciona agencija za elektronske komunikacije (RATEL), telo koje treba da utvrdi ima li ili nema kapaciteta, po rečima bivše predsednice Komisije za zaštitu konkurencije Dijane Marković, mora da pomogne da se onaj operator koji je tu već postojao i koji samim tim ima značajan tržišni udeo i dominantan tržišni položaj, na neki način prinudi da omogući uspostavljanje konkurencije.
Newsmax Adria navodi da se RATEL „svojim poslom ne bavi“, kao i da SBB od marta prošle godine čeka odluke.
Iz RATEL-a potvrđuju da Telekom Srbija kao operator sa značajnom tržišnom snagom ima obavezu da na zahtev drugog operatora iznajmi infrastrukturu, ukoliko postoji slobodan prostor u kablovskoj kanalizaciji, kao i da su dobili zahtev SBB-a da provere kapacitete Telekoma na više lokacija.
Navode da je zahtev tokom 2020. godine „više puta dopunjavan novim lokacijama i veoma je obiman, a odnosi se na proveru više od 280 lokacija širom Srbije“:
„Na svim navedeni lokacijama provera je vršena uz prisustvo predstavnika Telekoma Srbija i SBB-a, o čemu postoje potpisani zapisnici. Postupak je u toku“ – rekli su iz RATEL-a.
Postupak u toku duže od godinu dana, zakonski rok dva meseca
Međutim, Newsmax Adria ističe da je postupak u toku duže od godinu dana, i upitno je da li je to „uopšte razuman rok“. Kako za ovu televiziju kaže nekadašnja ministarka telekomunikacija Aleksandra Smiljanić, RATEL je trebalo da odgovori ranije i neprimereno je da ne odgovara duže od godinu dana.
To je „njihov manir poslovanja od kako su nastali“, kaže Smiljanić i dodaje da ne zna tačno koje su zakonske obaveze RATEL-a u smislu zakonskih rokova koje treba da ispoštuje:
„Ali znam da su po Zakonu o opštem upravnom postupku državni organi dužni da odgovore strankama u roku od 60 dana“ – podsetila je.
Stručnjak za privredno pravo, prof. dr Dijana Marković Bajalović, za Newsmax ističe da to „govori da oni jednostavno ne rade svoj posao“, kao i da se „u regulatorska tela biraju ljudi koji su više politički podobni nego stručni i kvalifikovani.
Prema njenim rečima, lako se pretpostavlja da je u pitanju politički ili spoljni uticaj, kao i da „u svakom slučaju nekome ne odgovara da postoji konkurencija na tržištu“.
„Vaše je pravo da gledate ono što je neko drugi odlučio da treba da vidite, dok se stvari ne promene, gledamo se na EON-u, Total TV-u i društvenim mrežama“ – poručili su iz TV Newsmax Adria građanima koji su po njihovim navodima u „medijskom mraku“.
