fbpx
7.7 C
Vranje
utorak, 06.12.2022

Neki ljudi misle da je Vranje zaspalije u odnosu na Srbiju, to uopšte nije tačno

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Sanja Petrov
Izvršna urednica. U novinarstvu od 2011. godine. U slobodno vreme bavi se pevanjem.

Kandidat opozicije za predsednika Republike Srbije, Zdravko Ponoš, posetio je juče Vranje u društvu kandidata za narodne poslanike sa liste Ujedinjeni za pobedu Srbije, koalicije stranaka i pokreta okupljenih oko Stranke slobode i pravde, Narodne stranke, Pokreta slobodnih građana, Demokratske stranke. U intervjuu za Slobodnu reč govori o tome da li je kandidat „desnice“ ili „levice“, sankcijama koje je Srbija po prvi put uvela Rusiji, kako se brani država „kad postoji mogućnost da neko na nas gleda kao na plen“, ukidanju zdravstvenih doprinosa, najnovijoj listi ambasadora Srbije u svetu, dočeku u Vranju.

Slobodna reč: Srbija se nedavno po prvi put pridružila restriktivnim merama EU povodom situacije u Ukrajini još od izbijanja krize 2014. godine – 12. marta se zvanično usaglasila sa Odlukom Saveta Evropske unije kojom se produžava važenje restriktivnih mera bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču. Odnosno, ovo je prvi put od izbijanja krize da Srbija uvodi Rusiji sankcije, ali se čini da je to nekako danima bilo ispod radara?

Zdravko Ponoš: Nema dileme, oni pokušavaju to da prikriju. Ova vlast je u situaciji da pokušava da slaže svojim građanima obećavajući da neće ništa menjati i da neće uvoditi nikakve sankcije, znajući da je deo glasačkog tela proruski nastrojen i da je deo medija režimskih radio na takvoj situaciji. Sa druge strane, imaju pritisak sa zapada da se distanciraju i da se orjentišu na drugu stranu. I sad lažu i jedne i druge. Zapadnim partnerima i sagovornicima obećavaju da će kad prođu izbori, ispoštovati sve i prikloniti se sankcijama, a ovo što sad rade je neka vrsta avansa, na tim „blagim“ stvarima.

SR: Da li je to dobar ili loš potez, kako bi moglo da se odrazi na spoljnu politiku Srbije?

ZP: Ne mislim da je greška što su se priključili u tome, nego svakako nije korektno što to kriju od svoje javnosti. U svakom slučaju, oni su u modu laganja i svojih glasača i inostranstva, odnosno sveta. Jednoga moraju da prevare kad bi dobili vlast. Na svu sreću, neće biti vlast pa neće nikog prevariti. Nažalost, Srbija je u spoljnopolitičkom pogledu uvučena u jedan tesnac, već duže vremena zahvaljujući neodgovornoj vlasti koja je privatizovala spoljnu politiku. U toj situaciji smanjena je manevarska mogućnost, smanjena je mogućnost izbora.

Znate, kao čovek koji je dugo godina vodio državu kao privatnu, smatrao da je spoljna politika uspešna onoliko koliko se puta on sa državnicima svetskim rukovao, onda nije ni čudo kad se ovakve stvari dešavaju. Ukrajinska kriza je nešto što će ostaviti jako dugoročne posledice po Evropu. Naravno, i po nas. Onde gde imamo manje manevarskog posla, mi imamo veće problema. Imamo kosovsko pitanje, vojno smo neutralni, tu je potrebna velika veština.

Čovek koji sada vodi državu i koji pretenduje dalje da je vodi, posle svih ovih godina, on jako malo zna o državi. On je potpuno nespreman i nekompetentan, to se pokazuje iz dana u dan. Pa pogledajte njegovu najnoviju listu ambasadora, koje šalje u svet. To su ljudi koji jednostavno nemaju nikakve kompetencije za to. Možda to njima odgovara, što on misli, da niko od njih i ne treba da predstavlja državu, jer on to radi uz te šnicle… Bojim se da, ako bi oni ostali na vlasti, na svu sreću, neće, da bi se stvari završile pogubno. I ekonomski i spoljno politički, i teško da bi nešto posle toga ostalo.

SR: Kakva su Vam očekivanja bila od skupa u Vranju?

ZP: Očekivao sam ovakvu podršku. Znam Vranje, volim Vranje. Imao sam utisak da neki ljudi misle da je ovde stanje zaspalije nego u ostatku Srbije. To uopšte nije tačno. Vranje je oduvek bilo grad sa velikom dušom i energijom, grad intelektualaca. Meni očekivano.

SR: Neretko dobijate „etiketu“ konzervativnog kandidata, ili kandidata desnice, dok ste nedavno u intervjuu za Danas rekli da ste centrista, ali ne zato što u svemu imate takvu poziciju nego jer je to „ugrubo zbir stavova koji su bliski političkom centru“, kao i da ste, na primer, po pitanjima socijalne pravde levo, a po pitanju nacionalne bezbednosti desno od centra. Na šta mislite?

ZP: Pretenciozno bi bilo kada bih rekao za sebe, eto ja sam strogo u centru i trebao bih da se svidim i levici… Ne radi se o tome. Po pitanjima socijalne pravde, socijalno odgovorne države, toga da država ne sme da zanemari one koji su bolesni, koji ne mogu, koji su stari… Mi smo stareće društvo i država mora odgovorno da se odnosi prema tome. Svaki put kada se desi da je neko umro usamljen u hladnom stanu, ili ga niko nije obišao tri dana, niko nije znao da je mrtav, to je da se država zamisli, nešto mnogo ne valja. Da je neko bio gladan zato što je možda i imao neki novac ali nije imao ko da mu donese. Socijalno odgovorna država to sebi ne sme da dozvoli. Dolazim iz socijalnog staleža, gde su tri generacije živele zajedno, jedna drugu su pazile. Sad živimo u malo razuđenijem društvu i to je teže, ali moj ideal jeste socijalno odgovorna država.

U isto vreme, živim u svetu gde nije dovoljno da neko misli, da jedna država misli da je čovek čoveku čovek. Dovoljno je da neka država misli da je čovek čoveku zver, odnosno da je država državi zver. Kad god postoji mogućnost da neko na nas gleda kao na plen, mi moramo da budemo ozbiljni, odgovorni, spremni da branimo naše interese i tvrdim stvarima. Zato sam po tim pitanjima nacionalne bezbednosti ipak pomeren desno od centra.

SR: Kad je zdravstvo u pitanju? Šta kao građanin i kandidat opozicije čiji lider predlaže ukidanje zdravstvenih doprinosa, mislite o tome? 

ZP: Deluje obećavajuće. Da ljudi imaju zdravstvenu zaštitu a da im se to ne uzima uz te doprinose. To će povećati plate, povećaće se kupovna moć, više će se PDV-a slivati u budžet, kad u budžetu ima više para to će država finansirati. Kao koncept zvuči interesantno. Nisam imao priliku da vidim brojke koje to pokazuju, ono što znam da sad država čak ne ispunjava i onu obavezu koju ima, da oni koji ne privređuju, država mora direktno u taj zdravstveni fond da ubrizgava pare.

Strašna su ta kašnjenja i država ne ispunjava svoju obavezu. Koliko se sećam, mislim da se radi o 2 milijarde evra da bi sistem funkcionisao, a  Zdravstveni sistem nam je loš. redovi čekanja su ogromni, ljudi su prinuđeni da idu u privatne zdravstvene ustanove i nikad ne dočekaju. Mnogi nažalost ne dočekaju neku zdravstvenu intervenciju koja im treba.

SR: Odakle početi? 

ZP: Mislim da bi bilo ekstremno važno za početak da se omogući da se ljudi leče u privatnim zdravstvenim ustanovama, bar delimično, ako ne i više, o trošku državnog osiguranja, da bi se smanjili redovi čekanja. To je moguće. Hoću da kažem, reforma zdravstvenog sistema nije samo ekonomsko pitanje. To je i etičko pitanje, pitanje zdrave nacije, pitanje preventive. Ako nemamo dovoljno ulaganja u preventivu, nema tih para koje će moći da podmire onu korektivu, da tako kažem, onaj tretman zdravstveni posle toga. Zdravstvo nisu samo pare.

BIOGRAFIJA

Izvor: Istinomer

Rođen je 1962. u Golubiću kod Knina. Nakon završene osnovne škole upisao je i Srednju tehničku školu „Nikola Tesla“ u Zagrebu i Srednju tehničku školu Kopnene vojske u istom gradu, ali se odlučio da ostane u vojnoj školi. Po završetku Vojne akademije nastavio je školovanje, uz rad u trupi. Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve. Generalštabno usavršavanje pohađao je na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, a kurseve engleskog jezika u Školi stranih jezika JNA u Beogradu, kao i na Koledžu Lidsa „Sent Džon“ u Jorku, gde je položio test sa NATO oznakom STANAG 6001. Završio je i kurs za više izvršioce u centru „Džordž Maršal“ u Nemačkoj, kao i kurs evropske bezbednosti u Ženevskom centru za bezbednosnu politiku u Švajcarskoj.

U Ministarstvu odbrane SCG bio je načelnik Odeljenja za integraciju u Upravi za međunarodnu vojnu saradnju do 2004, kada je imenovan za načelnika te Uprave. Od oktobra 2005. bio je zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, a odlukom Kolegijuma VSO 3. juna 2006. godine postavljen je za zastupnika načelnika Generalštaba. U decembru 2006. unapređen je u čin general-potpukovnika, a zatim je, odlukom predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan za načelnika Generalštaba. Na samom kraju 2008. izjavio je da Ministarstvo odbrane nema nikakvu koncepciju i da je sukob između njega i ministra Dragana Šutanovca sukob dve koncepcije. U januaru 2010. postavljen je na mesto pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose, dok je na čelu Ministarstva bio Vuk Jeremić. Na tom mestu bio je do promene vlasti 2012. godine.

Bio je šef kabineta Vuka Jeremića dok je on bio predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine UN. U Centru za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), čiji je predsednik Vuk Jeremić, bio je izvršni direktor. Na sajtu CIRSD navodi se da je trenutno na funkciji višeg savetnika, nadzornog urednika časopisa „Horizonti“ i da je član Savetodavne grupe za međunarodne odnose UN Mreže za rešenja održivog razvoja. Na osnivačkoj skupštini Narodne stranke, u oktobru 2017, izabran je za potpredsednika partije. U novembru 2019. ponovo je izabran na tu funkciju. Pred izbornu skupštinu Narodne stranke u decembru 2021. nije se ponovo kandidovao za tu funkciju.

Stranka slobode i pravde predložila je 22. januara 2022. Ponoša za kandidata opozicije na predsedničkim izborima. Početkom februara Ponoš je prihvatio da bude kandidat na predsedničkim izborima.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

„Dolazak kući košta me kao mesec dana u domu“: Autobus preskup, studenti sve ređe u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Studenti, zaposleni, oni koji putuju zbog porodice ili zdravstvenih usluga, na relaciji Vranje - Beograd - Vranje u poslednje vreme...

Ilić: Srušili smo predrasude da dijalog u društvu nije moguć

VRANJE - Članovi Gradskog veća čiji su resori omladina, sport, privreda i preduzetništvo, zbog "drugih obaveza" nisu u aprilu ove godine prisustvovali predstavljanju 13...

Niže cene rominga između zemalja Zapadnog Balkana i EU od 2023.

BEOGRAD - Od oktobra sledeće godine počinje sniženje cena rominga između zemalja Zapadnog Balkana i članica Evropske unije (EU), navodi se u deklaraciji potpisanoj...

Školarci okosnica programa Svetosavske nedelje 2023.

VRANJE - Učenici osnovnih i srednjih škola uz lokalne kulturno-obrazovne ustanove činiće okosnicu programa 33. Svetosavske nedelje, koja će se u Vranju održati u...

Javna rasprava o programu RTS-a u Vranju

VRANJE - Radio-televizija Srbije organizovaće 15. decembra u sali Skupštine grada Vranja Javnu raspravu o programskom sadržaju te javne medijske kuće i pozivaju sve zainteresovane...