3.9 C
Vranje
četvrtak, 15.04.2021

Mladima svejedno hoće li u vojsku, eksperti protiv: Politička korist, još više će napuštati zemlju

Odabrani članci

[EKSKLUZIVNO] Urednik “Kod Civrića”: Biti naša tema je politički prestiž

Po prvi put od osnivanja 2012. godine, a nakon višegodišnje pauze u objavljivanju, urednik satiričnog bloga i kreator sadržaja na Facebook stranici Kod Civrića u...

Milion iz gradskog budžeta za izbornu kampanju u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Državna Agencija za borbu protiv korupcije je, nakon ukazivanja organizacije Transparentnost Srbija na nelogičnosti u bazi podataka o finansiranju izborne kampanje,...

10 godina od lažne najave vlasti da je Vranje prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa

VRANJE - Pre deset godina svi nacionalni mediji, uključujući Radio-televiziju Srbije, preneli su pompezne najave i odluku gradskih vlasti da će od 1. septembra...

Autor knjige “Zablude srpske istorije”: Nema podataka o boravku Gavrila Principa u Vranju

VRANJE - Poznati srpski istoričar Dejan Ristić, autor knjiga Mitovi srpske istorije i nedavno izdate Zablude srpske istorije, u kojima je naučnim dokazima "razbio" neke...

Stojanović: Mladi u Srbiji prepoznaju dobre strane EU, opozicija da iskoristi stav evroparlamentaraca

BEOGRAD – Opozicija mora da iskoristi to što postoje grupe u Evropskom parlamentu koje neće da sklone pogled sa svega što se dešava u Srbiji,...
Avatar
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD – Na pitanje da li podržavaju uvođenje vojnog roka, čak 72 odsto mladih muškaraca iz Srbije je odgovorila potvrdno, stoji u istraživanju koje je sprovela agencija za konsultanske aktivnosti House of Win. S druge strane mnogi analitičari i političari smatraju da nema potrebe za uvođenjem vojnog roka, dok su predsednik Aleksandar Vučić i ministar odbrane Nebojša Stefanović naveli da u čitavu priču treba uključiti stručnu javnost.

Istraživanje House of Win-a je sprovedeno od 15. do 22. februara na uzorku od 1157 muškaraca starosti od 17 do 30 godina iz 28 gradova i 114 opština Južne i Istočne Srbije, Vojvodine, Šumadije – Zapadne Srbije i Beograda.

Južnjak radije ide u vojnike

Zanimljivo je to da je procenat mladića koji su za uvođenje vojnog roka u Južnoj i Istočnoj Srbiji veći od proseka te iznosi 75,5 odsto. Ispitanici su, na skali od 1 do 5, rad Ministarstva odbrane ocenili ocenom 3,58 a preko 40 odsto njih (42,3) oseća se izuzetno sigurno zbog Vojske Srbije i sistema odbrane.

Više od 80 odsto ispitanika koji su za uvođenje obaveznog vojnog roka, odgovorili su da bi ga odslužili u kasarni sa oružjem u ruci, dok bi desetak odsto (10,3) služili vojsku civilno, kroz rad u nekoj državnoj ustanovi. Oko 5,5 odsto ispitanika je za civilno služenje vojnog roka kroz rad na terenu.

Poželjan boravak u vojsci 6 meseci

Većina ispitanika koji su za uvođenje obaveznog vojnog roka smatra da bi on trebalo da traje 6 meseci (44,8 odsto ispitanika), oko 30 odsto njih smatra da je vojni rok od 3 meseca prikladniji, godinu dana bi služilo vojsku čak 19 odsto mladih ispitanika, a u vojsci bi više godina bilo 5,6 odsto ispitanih mladića.

Na pitanje šta bi radili u slučaju da se Srbija sprema za rat, blizu 40 odsto mladića navodi da bi se dobrovoljno prijavilo, dok se 30,2 odsto oslanja na odbranu zemlje od strane profesionalne vojske. Oko 23 odsto bi čekalo da budu pozvani kako bi saznali obaveze, iz zemlje bi pobeglo 2,4 odsto mladića, a 4,4 odsto nema stav.

Iako je očigledno da većina onih koji žele da služenje vojnog roka bude ponovo obavezno, stručnjacima iz oblasti bezbednosti ovo ne deluje kao dobra ideja, a mišljenja javnosti su podeljena.

Ponovno zveckanje

Novu-staru inicijativu za uvođenje obaveznog vojnog roka, spomenuo je januara 2021. godine ministar odbrane Nebojša Stefanović, navevši da bi u raspravu trebalo da bude uključena struka, ali i građani. To je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je izjavio da država “vaga”, uz napomenu da će to biti vojni rok od “ćetiri, pet, šest meseci i neće trajati godinu dana”.

“Time ćemo podići neka mesta širom Srbije, demografske centre. U tim mestima bismo podizali kasarne, svaka vrsta aktivnosti bi doprinela daljem razvoju tih mesta, a taj potez bi unapredio i borbenu gotovost” – rekao je predsednik Vučić.

Ipak, dodao je, uvođenje obaveznog vojnog roka stvorilo bi veće troškove državi.

Podsećamo, stupanjem na snagu Odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka, od 1. januara 2011. godine svim licima starijim od 18 godina života i dalje ostaje obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu. Pored toga, Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, građanima Srbije je ostavljena mogućnost da vrše doborovoljno vojni rok.

Odluka o vojnom roku do kraja godine, pita se Generalštab

Treba istaći da se poslednjih godina javljale identične inicijative, pa je tako još 2018. godine predsednik Aleksandar Vučić najavio da se razmišlja o uvođenju vojnog roka, a Ministarstvo odbrane je tada izjavilo da se radi studija, čiji rezultati još nisu poznati, o mogućnostima vraćanja te obeveze.

Godinu dana ranije bila je formirana i radna grupa koja je trebalo da razmatra to pitanje čiji rezultati takođe nisu poznati. Tada je, kao premijer, Vučić izjavio da do uvođenja vojnog roka neće doći, jer za to Srbija nema novca.

Čini se da je ovog puta stvar ozbiljnija o čemu svedoči i izjava ministra odbrane Nebojše Stefanovića od 7. februara, kada je izjavio da u narednim mesecima očekuje da će Generalštab, kao najozbiljnija stručna institucija ove zemlje koja je pozvana da da mišljenje, imati konačne stavove o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka.

 “Tada ćemo imati i formulisan stav kako želimo da vojni rok izgleda, odnosno šta vojska vidi kao najbolji model redovnog služenja, i koliko bi precizno od razmatranih od četiri do devet meseci trebalo da traje“ –  rekao je Stefanović za Politiku, prenosi N1.

On je takođe naveo da očekuje da se eventualna odluka o “odmrzavanju” očekuje do septembra ili oktobra. Stefanović je ovoga puta izašao i sa nekim konkretnim finansijskim podacima, pa je tako naveo da bi za 10.000 regruta redovno služenje vojnog roka koštalo oko osam milijardi dinara što bi uključivalo uniforme, hranu, gorivo, grejanje, smeštaj prevoz i slično.

Kao dodatnu cenu Stefanović navodi i eventualne plate regruta, ako se odluči da ih primaju, što je oko 1,2 do 1,8 milijardi dinara u zavisnosti od toga da li će biti 20.000 ili 30.000 dinara.

Stručnjaci: Politička korist, mladi će još više odlaziti

Iako su u januaru i Vučić i Stefanović naveli da će se o uvođenju vojnog roka voditi široka javna rasprava, do toga još uvek nije došlo, niti su poznati detalji na koji način će se to činiti. Svakako kao i prethodnih godina, u stručnoj javnosti su se javila razna mišljenja na tu temu. Vojni analitičar Aleksandar Radić je naveo za Danas da ova inicijativa dolazi iz samog političkog vrha.

“Mislim da dolazi direktno od predsednika, Aleksandra Vučića, kao i da to nije zahtev i pritisak Vojske Srbije. Zato mislim da su u SNS-u prvo napravili dobre analize, te da će takav jedan mehanizam obaveznog služenja za njih doneti političke koristi” – rekao je Radić i dodao je da će prema njegovom mišljenju vojni rok služiti pre svega “glasačka mašina SNS-a”.

Radić navodi da Vojska Srbije treba da se radikalno reorganizuje kako bi se dobila “usko profesionalna vojna organizacija, koja bi bila otuđena od srpskog društva ” ili “da se obnovi služenje vojnog roka u obimu nekog višemesečnog, intezivnog kursa (odnosno) obuke.

S druge strane, protivnik vraćanja vojnog roka je izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić koji smatra da vojni rok treba biti na dobrovoljnoj osnovi.

Kako je istakao za televiziju Newsmax Adria, Srbija mora imati jednu vrstu vojne obuke, ali na dobrovoljnoj osnovi i putem stimulacije, a ne putem kaznene, represivne politike. Stimulacija bi, kako kaže, bila kroz zdravstveno i penzijsko osiguranje, kroz stimulaciju poslodavaca, ili da prilikom zapošljavanja, svi koji žele da se zaposle u ministarstvima odbrane ili unutrašnjih poslova, mogu imati prednost, zbog služenja vojnog roka.

Lunić smatra da bi uvođenje obaveznog vojnog roka bilo praćeno kaznenom, restriktivnom politikom, što bi podrazumevalo represiju prema mladima, jer bi oni bili smatrani dezerterima, a to bi povećalo odlazak mladih iz zemlje.

Bivši načelnik Generalštaba: Nije sigurno da je služenje vojske pod ovim režimom stvar patriotizma

Sličnog je mišljenja i potpredsednik Narodne stranke i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš koji smatra da bi uvođenje vojnog roka možda podstaklo one koji ne bi išli u inostranstvo da ipak napuste Srbiju, jer “nije sigurno da će služenje vojske pod ovim režimom biti stvar patriotizma”, prenosi Danas.

Ponoš je rekao da sadašnje tehnološke promene idu ka profesionalizaciji vojske, ali da bi promena bezbednosnog ambijenta uticala na uvođenje obaveznog vojnog roka.

“Nije jasno šta se promenilo u prethodnom vremenu, a i da se promenilo, to bi trebalo da bude registrovano u Strategiji nacionalne bezbednosti, a nije registrovano” – rekao je Ponoš.

Gostujući u emisiji Četvrtkom u 9 sa ministrom odbrane, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Marija Ignjatijević je takođe rekla da smatra da Srbiji nije potreban obavezni vojni rok.

Prema njenim rečima, Srbija se ne suočava sa bezbedonosnim izazovima na koje je potrebno odgovoriti masovnom regrutnom vojskom.

“Drugo, obavezan vojni rok ne odgovara na jedan od ključnih problema sa kojima se sistem odbrane suočava trenutno, a to je sve izraženiji trend odliva kadra” – navela je Ignjatijević.

Dodala je da novi regruti ne bi nadomestili profesionalce poput lekara, informatičara i tenkista, koji odlaze iz sistema odbrane.

S druge strane, predsednik opozicione Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović smatra da ipak treba vratiti vojni rok od barem šest meseci, a “poželjno je i više”. Služenje vojnog roka naziva poželjnim iskustvom za današnju omladinu, jer su “zajedništvo, solidarnost i osećaj dužnosti” stvari koje su važne za jednu zajednicu i zemlju.

Dok se čeka septembar, odnosno oktobar i Generalštab, koji bi u međuvremenu dao svoje mišljenje kako bi se donela konačna odluka, izvesno je da će javnost u Srbiji biti podeljena po ovom pitanju. Ono što svakako još uvek nije jasno da li će i na koji način Ministarstvo odbrane ozbiljno uključiti javnost u javnu raspravu, baš kao što su obećali ministar Stefanović i predsednik Vučić.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -

Poslednji članci

Priznanje “Cvet jednakosti” još jednoj novinarki iz Vranja

UŽICE / VRANJE - Priča Poezija terapija, novinarke Jelene Stojković iz Vranja, objavljena u listu Večernje novosti pobedila je u kategoriji štampanih medija, na konkursu...

U Srbiji dokazan samo “britanski soj” virusa COVID-19

BEOGRAD - Virusološkinja i članica Kriznog štaba Tanja Jovanović izjavila je danas da, osim britanskog soja korona virusa, u Srbiji nisu dokazane druge preteće...

Pola tone kokaina među bananama iz Južne Amerike

DUBROVNIK - U Luci Ploče zaplenjeno je oko 500 kilograma kokaina koji je dopremljen u kontejneru banana iz Južne Amerike, saznaje Jutarnji list, navodeći...

Lončar: Plata lekara u kovid bolnici danas 1.500 evra, neće biti obavezne vakcinacije

BEOGRAD - U Srbiji nema potrebe za uvođenjem obavezne vakcinacije, jer zemlja ima dovoljno vakcina i dovoljno zainteresovanih za taj proces, rekao je sinoć...

Vakcinisani iz Srbije moći će da dobiju digitalni EU “kovid pasoš”

BRISEL – Digitalni zeleni sertifikati, koji bi trebalo da postanu operativni u Evrposkoj uniji do početka leta, biće izdavani za sve vakcine protiv koronavirusa,...

Budite odgovori prema sebi i drugima!

ВАКЦИНИШИТЕ СЕ! 💉

Društvena odgovornost će nas izvući iz pandemije. Ne širite neproverene informacije!