fbpx
-2.7 C
Vranje
ponedeljak, 30.01.2023

Mit o opštinarskoj torbici „pod mišku“

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Vukašin N. Nedeljković
Novinar iz Vranja, živi i radi u Beogradu

Kada god sam u prilici da prošetam užim delom, gradskim jezgrom, Vranja tokom radnog dana, sa zadovoljstvom to i činim, i primećujem takoreći da nema „kašnjenja“ u načinu odevanja, garderobi i modnim dodacima, pogotovo kod mladih ljudi, u odnosu na, primera radi, srpsku prestonicu ili evropske centre.

Prvo zapažanje, kod većine ljudi, prilikom upoznavanja sa drugom osobom nesumnjivo je fizički izgled, dakle, utisak na prvi pogled, a kasnije i ostale osobenosti, karakteristike određenog pojedinca. Reklo bi se, lica se pamte, a ličnosti pomažu u životu. Svi ostali zaključci su izopšteni iz prvog; nakon toga, pokušavamo da proniknemo u dublji smisao sagovornika, njegova interesovanja o oblastima koje (ne)poznajemo, afinitetima i mnoge druge sitnice, posle čega stičemo kakav-takav sveopšti dojam o toj osobi.

Za te detalje potrebno je vreme, kao i neposredna ili posredna komunikacija u raznim okolnostima. A na osnovu njih, uključujući, naravno, i narav, odlučujemo se za druženje ili izbegavanje, osim ako nije reč o pukom interesu, većem ili manjem. Ono prvo zapažanje često nije presudno i u nastavku razgovora, čini se, postaje nevažano, osim ako nije u pitanju emotivna, pa i seksualna privlačnost.

Uprkos trendovima u kojima se sve više ističu statusni simboli određene osobe poput npr. markiranih, brendiranih odevnih predmeta, i što se većina ljudi razlikuje po stilu odevanja, priznaćete, retko ko će reći „onaj ili ona, nosi Tommy Hilfiger“. Zapravo, to su ukusi, prefinjeni, „bezbrižni, laki i nežni“.

Pored markiranih odevnih predmeta, a kao proizvodi kapitalizma, aksesoari iliti modni dodaci svih vrsta postali su neizostavni kod brojnih građana. Glavna karakteristika ovih predmeta trebalo bi biti estetska ili funkcionalna, ali je većina njih zapravo nepraktična, opterećujuća i služi za bogzna šta.

Ne pratim modu, a kada mi neko i skrene pažnju na „nesklad“ u odevanju, skoro uvek odgovorim jednom replikom iz serije Crni Gruja, kada čestiti Efendija kaže: „Moda, moda… je*ala vas moda, pa i ja pratim modu! Bitno je da nije pocepano i uflekano!“

Nedavno sam naišao na stranicu na društvenoj mreži Instagram koja se bavi isključivo fotografisanjem „moderno“ odevenih ljudi u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici; profilisana je tako da ovekovečuje ljude u hodu, zamišljene, nasmejane, užurbane ili u laganom raskoraku, ne bi li se prikazala današnjica, koja će već sutra biti zanimljiva onima poput čestitog Efendije koji „prate modu“. Takođe na Istragramu sam naišao i na slične stranice iz Zagreba i još nekoliko iz evropskih i svetskih centara, što je i očekivano, zar ne? Manji gradovi poput, primera radi, Vranja, uprkos globalizaciji to sebi očito još ne mogu da priušte, premda u i takvim sredinama postoje karakteristično odeveni ljudi što žele da skrenu pažnju na sebe.

Kada god sam u prilici da prošetam užim delom, gradskim jezgrom, Vranja tokom radnog dana, sa zadovoljstvom to i činim, i primećujem takoreći da nema „kašnjenja“ u načinu odevanja, garderobi i modnim dodacima, pogotovo kod mladih ljudi, u odnosu na, primera radi, srpsku prestonicu ili evropske centre.

Međutim, um mi se ubrza do beskonačnosti kada otprilike, u periodu između 9 i 10 sati prođem pored spomenika posvećenog Čika Mitketu; skoro pa da doživljavam izvesnu nelagodu zbog toga što mislim da ne pripadam jednom delu društvene grupe koja je na tom pojasu više primetna. Ta društvena grupa su, uveren sam, opštinari ili administrativni radnici, birokrate i činovnici. Neizostavno nose aksesoar, torbicu! Pod mišku!

Ta, nazovi, opštinarska torbica ima metafizički smisao postojanja u rukama opštinara, a čini se da zaslužuje i status materijalnog gradskog kulturnog dobra od izuzetnog značaja! Zašto? Tu torbicu, opštinarsku, jedino znaju da nose ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi. Mi, „obični“ građani, ne znamo da iznesemo taj stil. Zaista sam pokušao, ispada mi, klizi, teško vladam njome, nekako mi ne pripada… Odustao sam.

Priznajem, bio sam u zabludi misleći da je to tekovina aktuelne vlasti u Vranju, međutim, malo stariji prijatelj mi je ukazao da je reč o komunističkoj zaostavštini, nastavljenoj i nakon 2016. godine nastavila kao dobra praksa.

Torbice, kao modne dodatke možemo videti u raznim veličinama i dezenima. Imaju i razne namene; jedni u njima drže isključivo novac, drugi dokumenta, „papire“ i slično, ali mnogo je i onih koji ih nose tek tako, gotovo bez ikakve namene, već jedino da ostave utisak na druge da i oni tu „nešto rade“, kao i da je pojedinac uvek iznad situacije, jer, ima torbicu!

Umesto pitanja o kvalifikacijama i stručnosti u političkim/om partijom/ma, ali i posvećenosti ideologiji, predložio bih da se uvede obavezan test – za sve koji konkurišu, javno ili ispod žita za mesto „opštinara“ – vladanja torbicom, kao poslednja provera kandidata pri čemu se mora proveriti izgled, držanje torbice, negovanje, ali i ostali slični detalji u vezi sa ovim (ne)obaveznim aksesoarom…

Jer, zamislite, čak i da postanete opštinski administrativac, uz sve kvalifikacije i stručnost, sa željom, znanjem, motivacijom i svim ostalim karakteristikama, a da ne znate osnove nošenja torbice? Ili ne daj Bože da se pojavite u pauzi za doručak bez torbice!?! Dekadencija. Kako da vas ljudi „prepoznaju“? Šta će misliti o vama? Da ste neki, tek tako, radnik… Bože sačuvaj i zakloni!

Kao što gostovanje na televiziji ili u drugim medijima pojedinih osoba nosi sa sobom mit o „važnosti“, tako je i torbica u funkciji neke važne funkcije. Mada, čini se da su to pseudoaktivnosti, i zapravo oni koji praktikuju ovaj aksesoar žude za društvenom potvrdom. Primećeni su, ljudi su videli da su deo „krema”, da su iznad situacije, ma u kojoj se zadesili, jer, imaju torbicu i uglavnom papire koji vire tu kod rajsfešlusa.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

Dug EPS-a u prošloj godini uvećan za 50 odsto

BEOGRAD - Dug Elektroprivrede Srbije (EPS) je samo u 2022. godini povećan za 50 odsto i posle tri kvartala te godine premašio je 1,5...

Đacima „Vukove“ škole nude ekskurziju do sela Ćukovac za 30 evra

VRANJE - Jednodnevna ekskurzija za učenike 1. razreda Osnovne škole "Vuk Stefanović Karadžić", koja podrazumeva prevoz na relaciji Vranje - Dulan (Ćukovac) - Vranje,...

Tončev zatražio besplatne udžbenike za sve đake u Srbiji

VRANJE / BEOGRAD - Ministar bez portfelja zadužen za razvoj nedovoljno razvijenih opština, Novica Tončev, na sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za...

Nagli rast stope siromašne dece u Srbiji

BEOGRAD - Stopa apsolutnog siromaštva dece u Srbiji 2021. godine bila je 10,6 odsto, a najumerenijim procenama taj procenat je povećan na 13,6 odsto...

Najstarijima koji žive u planini ŽSF šalje pakete sa hranom

VRANJE - Neformalna organizacija Ženski solidarni front (ŽSF) odlučila je da 65 paketa hrane koje je dobila u okviru kampanje "Spasimo hranu, spasimo humanost"...