7.8 C
Vranje
četvrtak, 03.12.2020

Misteriozna sudbina obeliska – Svedok dva rata, neplanirani kružni tok i “saobraćajna žrtva”

Odabrani članci

[EKSKLUZIVNO] Urednik “Kod Civrića”: Biti naša tema je politički prestiž

Po prvi put od osnivanja 2012. godine, a nakon višegodišnje pauze u objavljivanju, urednik satiričnog bloga i kreator sadržaja na Facebook stranici Kod Civrića u...

Milion iz gradskog budžeta za izbornu kampanju u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Državna Agencija za borbu protiv korupcije je, nakon ukazivanja organizacije Transparentnost Srbija na nelogičnosti u bazi podataka o finansiranju izborne kampanje,...

10 godina od lažne najave vlasti da je Vranje prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa

VRANJE - Pre deset godina svi nacionalni mediji, uključujući Radio-televiziju Srbije, preneli su pompezne najave i odluku gradskih vlasti da će od 1. septembra...

Autor knjige “Zablude srpske istorije”: Nema podataka o boravku Gavrila Principa u Vranju

VRANJE - Poznati srpski istoričar Dejan Ristić, autor knjiga Mitovi srpske istorije i nedavno izdate Zablude srpske istorije, u kojima je naučnim dokazima "razbio" neke...

Stojanović: Mladi u Srbiji prepoznaju dobre strane EU, opozicija da iskoristi stav evroparlamentaraca

BEOGRAD – Opozicija mora da iskoristi to što postoje grupe u Evropskom parlamentu koje neće da sklone pogled sa svega što se dešava u Srbiji,...
Avatar
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

VRANJE – Danas se širom sveta obeležava Dan primirja u tada Velikom, a danas Prvom svetskom ratu. Delegacija Grada Vranja položila je venac i odala poštu poginulim stanovnicima kraj spomenika kod Sabornog hrama Svete Trojice, na početku ulice Bore Stankovića. Sledeće godine na ovaj državni praznik, kultni obelisk zanimljive sudbine i istorije, svedok dva rata, neplanirani kružni tok i česta “saobraćajna žrtva”, možda neće biti na ovoj lokaciji.

Obelisk, prvobitnog naziva Spomenik žrtvama bugarskog terora, proslaviće uskoro stoti “rođendan” – podignut je 1922. godine na inicijativu predsednika tadašnje vranjske opštine Jovana Stojkovića. Originalni spomenik bio je visok sedam metara, a na četiri ploče koje su bile okrenute ka svim stranama sveta, bila su ispisana imena stradalih. Ouržane snage bugarske, koja je u ratu učestvovala na strani Centralnih sila, su po Jovanu Hadživasiljeviću u Vranje ušle 17. oktobra 1915. godine, i do kraja rata bile okupator Vranja. Za vreme okupacije u Velikom ratu, u vranjskoj opštini su okupatori ubili 353 lica.

Sistem terora, “podobni” i “nepodobni” građani

Autorka Marija Đorić u naučnom radu Teror bugarskih okupatora u vranjskom kraju za vreme Prvog svetskog rata, koji je objavio Institut za političke studije, ističe da su dolaskom u varošicu na jugu Srbije okupatori najpre pokušali da izvrše dobrovoljnu bugarizaciju stanovništva, a kada je većina stanovnika Vranja odbila da se bugarizuje, počeli su sa upotrebom sile.

Pravili su spiskove “podobnih” i “nepodobnih” građana, građani su po kazni internirani u Bugarsku, neki su na putu ubijeni, a neki se iz zarobljeništva nikada nisu vratili. Uspostavljen je sistem terora, koji se, prema rečima autorke, najopštije može odrediti kao “vrsta političkog nasilja koje sprovode oni koji se nalaze na vlasti, sa ciljem zastrašivanja celokupnog stanovništva da bi realizovali svoje političke ciljeve”.

Misterija spomenika – Obelisk pod zemljom?

“Nesrećnom” spomeniku izgleda zaista nije suđeno da ostane na ovom mestu. Dve decenije od podizanja, tačnije 22. aprila 1941. godine, bugarski fašisti ponovo okupiraju Vranje. Kako stoji u tekstu Dva života jednog spomenika autora Vojkana Ristića, dopisnika dnevnog lista Danas, jedna od prvih akcija okupatora je bila i rušenje spomenika koji je posvećen žrtvama iz Prvog svetskog rata.

“Prostor oko spomenika bio je blokiran. Zidar Trifun Burča pozvan je da da savete za sklanjanje spomenika. Tek kada su iz obližnjeg sela Stubla dovedeni kamenoresci koji su pod prisilom potkopali temelje, on je oboren i uklonjen” – stoji u tekstu.

Međutim, niko ne zna šta se desilo sa masivnim postamentom prvobitnog spomenika, a gradom kruže neproverene informacije o navodnom ukopavanju. Zbog težine celog spomenika, okupator je u rupu koja je otkopana neposredno uz spomenik, samo srušio postament, koji tamo leži više od 70 godina. Možda će tokom rekonstrukcije ulice Bora Stanković koja uveliko traje, ova priča dobiti potvrdu svoje istitnitosti.

Nakon završetka Drugog svetskog rata i oslobođenja Vranja, spomenik je ponovo podignut 22. decembra 1951. godine, ovog puta kao Spomenik žrtvama fašističkog terora. Novi spomenik, zajedno sa novim pločama uradio je vranjski kamenorezac Velimir Dimitrijević.

Nažalost, tadašnji nedeljnik Slobodna reč koji je počeo da izlazi 1944. godine, nije objavljivan u periodu od 1950. pa do druge polovine 1955. godine, te u arhivi listova nema infomracija o ovom događaju, ali Ristić u tekstu objavljenom u Danasu navodi da je u izdanju iz 1988. godine zabeležena inicijativa Riste Simovića da se ponovo obelodane imena žrtava u Prvom svetskom ratu, jer na novom obelisku nije bilo mermernih ploča sa njihovim imenima, kao na onom originalnom.

Na jednu od stranica spomenika je 2003. godine postavljena spomen ploča vojvodi Petru Bojoviću, koji je sa svojim jedinicama oslobodio Vranje 1918. godine.

Neplanirani kružni tok i “saobraćajna žrtva”

Kultni obelisk je i dalje u centru “improvizovanog” kružnog toka, koji je obeležen skromno. Imao je “predah” od sedamdeset godina, pre potencijalnog premeštanja na reprezentativnu lokaciju gde neće biti meta zbunjenih vozača. Nalazi se na raskrsnici ulica Ivana Milutinovića, Dositejeve, Vula Antića i Bore Stankovića, a ideja o izmeštanju nije novost. Ona je potekla pre desetak godina, od rukovodstva Direkcije za razvoj i izgradnju grada, na predlog Stručne službe za regulisanje saobraćaja i parkiranja.

Kako je za nedeljnik Vranjske (broj 748, 23. jun 2011) izjavio zamenik direktora Direkcije Aleksandar Trajković, planirali su da spomenik premeste zbog uspostavljanja kružnog toka saobraćaja kod Saborne crkve, a i tada je pomenuo rekonstrukciju ulice Bore Stankovića i izrazio nadu da će rekonstrukcija početi sa rekonstrukcijom glavnog dela šetališta već naredne 2012. godine, “što će zajedno sa kružnim tokom omogućiti veću bezbednost svih učesnika u saobraćaju”.

Tadašnji predsednik Društva vranjskih arhitekata Zoran Stojević u izjavi za isti tekst ističe da je glavni problem Vranja kao grada, “nesumnjivo saobraćaj” i da je rešavanje tog pitanja u direktnoj vezi sa izmeštanjem ovog spomenika”.

Predsednik tadašnje Komisije za spomenike, nazive ulica, očuvanje kulturno-istorijskih i tradicionalnih vrednosti grada Stefan Dutina (kasnije predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja GrO SNS Vranje) tada je izjavio da će spomenik biti premešten jer onemogućava normalan saobraćaj.

“Okolne ulice biće rekonstruisane, napravićemo kružni tok, gužve će biti manje i sve će biti daleko funkcionalnije, a spomenik će biti izmešten na adekvatno mesto. Ne razumem zbog čega to bilo kome može da smeta” – rekao je Dutina.

Izmeštanje sve izvesnije

Ideju o postavljanju spomenika na neko drugo, bezbednije i reprezentativnije mesto prihvatila su i udruženja potomaka boraca. Sekretar Gradskog odbora SUBNOR-a Miodrag Velinović kaže da nema preciznih podataka o rušenju spomenika, ali da je činjenica da je on i nakon ratova često bio oštećen, zbog malog prostora koji se koristi kao kružni tok, prometne ulice i vozila koja udaraju u ogradu ili postament, naročito teretnjaci.

“Problem je i što se ispod nalaze kosti ratnika, ali se sve to može rešiti adekvatnim rešenjem. Najprihvatljiviji predlog je bio da se postavi na kružnom toku koji će biti kod kasarne Prvi pešadijski puk knjaza Miloša Velikog”- kaže Velinović.

Ništa bez saglasnosti Zavoda i Ministarstva

Sudbina spomenika je, osim u nadležnosti Grada, takođe u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš ali, po rečima državnog sekretara zaduženog i za boračka pitanja u prethodnom sazivu Vlade i bivšeg gradonačelnika Vranja Zorana Antića – i u nadležnosti Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja.

U vreme kada se povela polemika, Antić je bio potpredsednik gradske Skupštine, i u izjavi za list Večernje novosti je rekao da veruje da je raskrsnica na ulazu u grad kod kasarne “pravo mesto”, da će spomenik biti osvetljen i da se ne radi o “skrnavljenju istorije” već grad mora da se širi, a da saobraćaj bude bezbedan. Redakcija portala Slobodna reč kontaktirala je Antića čiji se stav nije promenio:

Predlog da se spomenik izmesti nije novost, bio bi na reprezentativnom mestu, adekvatno osvetljen i zaštićen od oštećenja. U svakom slučaju to nije moguće bez adekvatne saglasnosti Zavoda i Ministarstva – ističe.

Većnik Stojmenović: Postoji mogućnost za premeštanje

Izvor portala iz Gradske uprave potvrdio je da je pitanje izmeštanja spomenika postalo ponovo aktuelno jer je rekonstrukcija ulice Bore Stankovića uveliko u toku. Kontaktirali smo člana Gradskog veća Slavoljuba Stojmenovića, koji je između ostalog zadužen i za urbanizam i infrastrukturu, koji je ukratko prokomentarisao da nema preciznih informacija i da je ključna odluka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, koji bi i vodio projekat izmeštanja spomenika. Takođe, dovedena je u pitanje adekvatna lokacija, a ideja je da to bude na kružnom toku koji je planiran na drugom kraju ulice Bore Stankovića, kod pomenute kasarne.

Prema rečima Stojmenovića, taj deo je u nadležnosti JP Putevi Srbije, pošto se radi o državnom putu, te bi za izmeštanje spomenika bila neophodna saradnja ZavodaPuteva Srbije.

“Postoji mogućnost da se završetkom projekta rekonstrukcije ulice Bore Stankovića i spomenik premesti” – kaže Stojmenović.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

6 meseci zatvora zbog pretnji političaru

BEOGRAD - Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda kojom je Ivan Isailović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci...

Kovid bolnica u Vranju puna, slobodno još 14 postelja

VRANJE - Nakon što je za jedan dan primljeno još 19 pacijenata, u Kovid bolnicama Zdravstvenog centra Vranje ima još 14 slobodnih postelja, saopštio...

“Slavko Ćuruvija”: Ponašanje poslanika se otrglo kontroli

BEOGRAD - Fondacija "Slavko Ćuruvija" upozorila je da verbalni obračuni vlasti sa neistomišljenicima mogu da budu uvod u fizičke napade i pozvala poslanike Skupštine...

U Pčinjskom okrugu 40 odsto testiranih pozitivno

VRANJE - Epidemiološka situacija u Pčinjskom okrugu i dalje je zabrinjavajuća i izuzetno nepovoljna, kažu u Zavodu za javno zdravlje u Vranju i navode...

Nemačka delimično zatvorena do 10. januara

BERLIN - Nemačka je aktuelne mere delimičnog zatvaranja produžila do 10. januara, saopšteno je posle sastanka predstavnika savezne i pokrajinskih vlada u Berlinu. "I dalje...