BEOGRAD – Predsednik Aleksandar Vučić je najvažniji izvor informacija i kreator narativa o Evropskoj uniji, od događaja na kojima je učestvovao, pa sve do pitanja pomoći EU u pandemiji, a primetna je i velika razlika između provladinih i kritičkih medija kada je u pitanju izveštavanje o ovoj temi, pokazuje istraživanje Centra savremene politike. O pomoći EU tokom epidemije izveštavalo se suzdržano, hvalospeve predsednik upućivao Kini.
Prilikom istraživanja analizirane su veb stranice ukupno 18 medija, kako najčitanijih, tako i onih koji imaju značajnog uticaja na javni diskurs, a istraživanje je obuhvatilo period od 1. januara do 31. oktobra 2020. godine, prenosi portal Juropijan vestern Balkans.
Pandemija COVID-19 predstavljala je jednu od glavnih tema o kojoj su mediji pisali o EU, a istraživanje Centra savremene politike pokazalo je evidentno prisustvo emotivnog prokineskog i antievropskog narativa u vezi sa pandemijom korona virusa.
Postoje razlike među medijima kada je u pitanju izveštavanje o ovim temama, pa i prisutnost predstavnika vlasti u njihovom tumačenju.
Generalno posmatrano, provladini mediji, a naročito tabloidi, naklonjeni su tipu izveštavanja koji sa dosta emocija kritikuje EU i veliča njene „rivalske“ aktere u Srbiji, uglavnom koristeći navode državnih zvaničnika, navodi se u tekstu.
Kako se navodi, Evropska unija je predstavljena kao entitet koji često uslovljava Srbiju i traži joj da se „odrekne“ identitetskih odrednica (Kosovo, Nikola Tesla…), kao i svojih „tradicionalnih prijatelja Kine i Rusije“, zarad članstva u EU. Stiče se utisak da EU nedosledno i neopravdano kritikuje Srbiju, kao na primer za kupovinu naoružanja od Rusije i Kine, a ostavlja je na cedilu u kriznim situacijama, navodi se u istraživanju.
Ono što je izdvojeno kao još jedan od zaključaka jeste uloga Aleksandra Vučića kao glavnog izvora informacija i kao kreatora narativa o EU, koja se najviše primećivala kada je u pitanju bila pomoć koja je pristizala u Srbiju namenjena za borbu protiv pandemije.
Suzdržano o pomoći EU, fanfare za Kinu
Kada se radilo o naslovima koji su obeležili vesti o donacijama i pomoći EU, oni su bili umereni, i mogu se sumirati na davanje opštih informacija: Stigla pomoć iz EU, EU donirala sredstva Srbiji.
„Pomoć koju je EU pružila uzimala se zdravo za gotovo, bez ikakvih sentimentalnih izjava zahvalnosti“ – navodi se u istraživanju Centra savremene politike.
S druge strane, Centar ističe da je kada je pomoć stizala iz Kine, izvori, narativi, pa čak i sentimenti, bili su potpuno drugačiji. Narativ koji je stvoren bio je obeležen hvalospevima i zahvalnošću koju je Vučić izjavljivao Kini, a ujedno je bio glavni izvor informacija o kineskoj pomoći.
„Mediji su prenosili njegove izjave u celosti, sa čestim naslovima o ‘čeličnom prijateljstvu’ i ‘bratskoj ljubavi’ Kine i Srbije“ – navodi se u istraživanju.
Kako ističu istraživači Centra savremene politike, analiziranje izveštavanja medija u Srbiji o Evropskoj uniji je izuzetno važno u kontekstu pristupanja Srbije EU, koje je jedan od najvažnijih proklamovanih strateških ciljeva Srbije poslednjih decenija. Takođe, manjak podrške ovom procesu i skepticizam u vezi sa njegovim uspehom su dostigli zabrinjavajuće razmere, navodi se u istraživanju koje prenosi portal European Western Balkans.
