fbpx
6.1 C
Vranje
četvrtak, 23.03.2023

Medijska pismenost u Srbiji, Albaniji i Hrvatskoj jako niska

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD – Program Kreativna Evropa od 2021. godine podržava projekte u oblasti informisanja i medija, a prvi projekat podržan u Srbiji jeste Scale up Media Coach Instituta za medije i različitosti koji se bavi temom medijske pismenosti, prenosi Danas.

Konkurs omogućava učešće i „velikih“ i „malih“ organizacija, a primer za to je upravo projekat Instituta za medije i različitosti koji se kao liderski projekat našao među ukupno šest podržanih na nivou Evrope što se može smatrati velikim uspehom.

Reč je o projektu u kojem pored Instituta učestvuju i Albanski medijski institut i produkcija Fade In iz Hrvatske.

Ivana Jelača sa Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan kaže da je ideja za projekat potekla iz činjenice da je nivo medijske pismenosti u Srbiji, Albaniji i Hrvatskoj na veoma niskom nivou.

Indeks medijske pismenosti za sve tri zemlje pokazuje jako loše rezultate, pa su Srbija i Albanija u 2022. u petom, najlošijem klasteru što znači da je medijska pismenost jako niska. Hrvatska je nešto bolja, ona je u četvrtom klasteru, ona je zemlja Evropske unije pa je u tom smislu otišla korak napred, ali je zapravo i dalje najlošija među zemljama EU.

Želeli smo da kroz ovaj projekat iskoristimo priliku da donesemo primer dobre prakse iz evropskih zemalja, neke od onih iz prvog klastera koje imaju najbolju medijsku pismenost. U našem slučaju, to je bila organizacija iz Holandije, Nacionalna akademija za medije i društvo (Nationale Academie voor Media & Maatschappij), koja već 10 godina razvija program media coach, objašnjava Jelača.

Ona ističe da je inovativni element u projektu bilo to da su želeli da medijsku pismenost približe građanima i građankama na neki drugačiji, kreativniji način, ne samo kroz radionice nego i kroz multimedijalne aktivnosti i sadržaje, da iskoriste taj kreativni potencijal.

Edukativni programi u ove tri zemlje su različiti uglavnom u neformalnom obrazovanju, a primena u formalnom obrazovanju loša ili gotovo nikakva. Medijska strategija u Srbiji prepoznaje medijsku pismenost ali ne postoji njena primena.

Jezik, mediji i kultura samo delimično obuhvata medijsku pismenost, reč je o izbornom predmetu koji obično predaju nastavnici koji imaju manji fond časova. Ta primena je zapravo dosta loša i do dece dolazi jako malo korisnih informacija, a da ne govorimo o sistematskoj primeni koja bi uključila medijsku pismenost u sve predmete, pa da počnemo od istorije, dodaje Jelača.

Ideja ovog projekta jeste da odgovori na nedostatak kvalitetnih programa, nedovoljan broj eksperata i ekspertkinja za medijsku pismenost koji će da rade diseminaciju. Projekat je osmišljen tako da tri različita partnera iz Srbije, Albanije i Hrvatske donose različite ekspertize.

Jedan od naših partnera je Albanski medijski institut koji ima puno iskustva kada je reč o medijima i medijskoj pismenosti. Oni sada sa UNESCO rade na implementaciji programa medijske pismenosti u školama, a trenutno u 10 pilot škola. Mi kao Institut za medije i različitosti imamo iskustva sa radionicama medijske pismenosti, a dosta smo radili na primeni medijske pismenosti kroz neke druge forme, kroz različite video snimke, komunikaciju na društvenim mrežama sa mladima. Mi se već jako fokusiramo na mlade i tražimo načina da sa njima efikasnije komuniciramo, kaže Jelača.

Partner u Hrvatskoj je Fade In, produkcijska kuća koja proizvodi kratke i dugometražne dokumentarne filmove, uglavnom društveno angažovane, neki od njih su se bavili i medijskom pismenošću tako da oni donose tu kreativnu stranu projekta.

Ono što je takođe važno, naša ciljna grupa nisu oni klasični edukatori već želimo da ciljamo različite profile, čak i te mikroinfluensere, studente dramskih umetnosti, režije, političkih nauka, da budu različiti profili ljudi kojima ćemo moći da pomognemo da svoja znanja primene na medijsku pismenost, ali da zapravo dobijemo puno kreativnog potencijala, napominje Jelača i precizira da su ciljna grupa ovog projekta mladi, pre svega srednjoškolci i studenti.

Kreativna Evropa je glavni program Evropske unije kojim se pruža finansijska podrška ustanovama i organizacijama u oblasti kulture kako bi čuvale, razvijale i promovisale evropsku kulturnu i jezičku raznolikost, kao i nasleđe, te unapređivale kompetitivnost i ekonomski potencijal kulturnih, a posebno audiovizuelnih delatnosti.

Nadovezujući se na iskustvo realizacije prethodnog ciklusa (Kreativna Evropa 2014-2020), od 2021. godine aktuelni program povezuje veći broj zemalja i raspolaže budžetom od 2,44 milijarde evra, koji je za 50 odsto uvećan u odnosu na prethodni program.

Podeljen je u tri potprograma – Kultura, koji pokriva sve oblasti kulture i umetnosti, MEDIA, koji pokriva audiovizualne delatnosti, te Međusektorsko povezivanje koje omogućava saradnju između različitih kreativnih oblasti, pokrivajući između ostalog i oblast informisanja i medija.

Konkurs za medijsku pismenost je namenjen projektima koji stvaraju uslove za šire društvene slojeve da razviju kritičko razumevanje i korišćenje medijskih sadržaja, a naročito projektima koji ograničavaju uticaj dezinformacija, odnosno fake news. Dakle, konkurs je osmišljen tako da odgovori na potrebe šireg evropskog kulturnog prostora, odnosno da odgovori na izazove i pretnje s kojima se profesionalci i organizacije u ovoj oblasti suočavaju na evropskom planu.

U narednim godinama poseban fokus programa Kreativna Evropa biće usmeren ka oporavku resora od pandemijske krize, osnaživanju digitalne tranformacije i ekološke održivosti, na taj način doprinoseći većoj otpornosti i inkluzivnosti delovanja u polju kulture.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci