Sa gradonačelnikom Kumanova, Maksimom Dimitrievskim, razgovarali smo o aktuelnoj epidemiji virusa COVID-19 u ovom gradu, merama koje lokalna samouprava i država preduzimaju za oporavak privrede, nedavno održanim parlamentarnim izborima u Severnoj Makedoniji, odnosima Vranja i Kumanova ali i o njegovom iskustvu sa virusom. Dimitrievski ima blizu 37.000 pratioca na Facebook-u i oko 7.000 pratioca na Instagramu. Po ubeđenju je socijal-demokrata, a istaknuti je član stranke levog centra Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), koja je na vlasti u Severnoj Makedoniji od 2017. godine, nakon pada režima Nikole Gruevskog.
Slobodna reč: Šta Vam je kao gradonačelniku bio najveći izazov od početka epidemije? Kakvo je sada stanje u Kumanovu?
Maksim Dimitrievski: To je definitivno bila borba protiv nepoznatog neprijatelja, suočavanje sa nečim novim i jedan vid biološkog „rata“. Na samom početku, dok se virus širio u Kini i ostalim zemljama, generalno smo smatrali da on neće stići kod nas, ali smo se suočili sa virusom otkad su počeli da se javljaju prvi slučajevi u Evropi. Preduzeli smo sve aktivnosti na nivou Opštinskog štaba za zaštitu i spašavanje, kako kada su u pitanju preventivne akcije, tako i kada je u pitanju podrška lokalne samouprave zdravstvenom sistemu, da bismo odgovorili ovom globalnom izazovu. Trenutna situacija u Kumanovu je takva da je do sada registrovano 732 pozitivnih lica, od kojih je na žalost 34 preminulo, zbog kojih mi je najiskrenije žao i još jednom izražavam saučešće porodicama. Trenutno ima 170 aktivnih slučajeva, a izlečeno je 528 građana. Kumanovo, kao sedište jednog većeg Severoistočnog regiona u Severnoj Makedoniji ima i dodatnih slučajeva iz ostalih opština u okruženju, epidemija je u toku i brojke variraju.
SR: Kako ocenjujete odgovor države Severne Makedonije na krizu?
MD: Na početku borbe su preduzete prilično radikalne mere poput ograničavanja kretanja, uvođenja vanrednog stanja u državi od strane predsednika Republike. Vlada je radila u vanrednim uslovima sa punim ovlašćenjima, a mi smo kao opština sledili njihova uputstva. Na početku krize se ceo proces rukovođen u pozitivnom smeru. Na žalost, lažne vesti i veliki proj spekulacija u javnosti, posebno na društvenim mrežama, neodgovornost pojedinaca i nesavesna i neblagovremena primena mera od strane nadležnih su doveli do jednog opštog stanja u kojem su građani bili u dilemi da li virus realno postoji ili ne. Bilo je propusta kada je u pitanju odnos pojedinaca i grupa i nepoštovanje mera. Određene odluke su se donosile interventno brzo, kao što su nalagali i uslovi, ali na žalost bez prethodne najave građanima. Tako se stvorio metež i panika u određenim momentima uvođenja policijskog časa i ograničavanja kretanja, što je dodatno dovelo do nekontrolisanog širenja virusa.
Pored toga što nas je epidemija napala kao građane, dodatno je pogoršala socio-ekonomsko stanje, kako u državi tako i u regionu. Tako je i u našoj opštini imala negativan efekat na ekonomiju i direktno je dotakla privredu. Vlada je preduzela veći broj mera za podršku privredi, ali su ipak javni prihodi opština drastično smanjeni zbog pojave sveopšte utaje poreza. Ujedno je i privreda osetila nedostatak sredstava u prometu, kao i smanjenje proizvodnje i plasmana robe, posebno na domaćem tržištu.
SR: Šta Kumanovo, kao lokalna samouprava, može da uradi u budućnosti kako bi se oporavila ekonomija?
Lokalna samouprava je usvojila niz mera koje su delimično pomogle u ovim teškim vremenima za privredu, smanjene su naknade za plaćanje poreza preduzećima, naknade za lokalne ugostiteljske objekte. Totalno smo ih oslobodili naknada za korišćenje građevinskog zemljišta tj. iznajmljivanje bašti i javnog prostora. Istovremeno smo sopstvenim sredstvima i donacijama obezbedili preko 5.000 paketa hrane, koje smo direktno distribuirali socijalno najugroženijim grupama u gradu. Obezbedili smopreko 70.000 zaštitnih maski, koje smo besplatno delili građanima, sredstva za dezinfekciju i druge stvari koje se najčešće koriste u ovom periodu.
Svakako smo ostali otvoreni za preduzimanje dodatnih meri ukoliko određeni segmenti privrede to potraže od nas, a sve u okviru lokalnih nadležnosti. Vlada je podelila potrošačke vaučere i dala mogućnost za beskamatne kreditne linije za kompanije i dodatna olakšanja po pitanju plaćanja već uzetih kredita od strane korisnika u privredi. Opština je oslobodila nameta sve građane koji koriste usluge dečijih vrtića. Korišćenje vrtića, od trenutka njihovog ponovnog funkcionisanja, će za građane biti poptuno besplatno.
Načuli smo da ste se izborili sa ovom bolešću, kako se sada osećate?
MD: Bio sam pozitivan na jednom od testova zajedno sa mojim kolegama iz Opštinskog štaba. Kružilo je bezbroj spekulacija po ovom pitanju, budući da su nakon većeg testiranja rezultati bili samo u jednom slučaju pozitivni. Do dan danas se spekuliše na ovu temu, ali ja prihvatam ono što će reći nauka. Nisam imao ikakve simptome, niti ja niti bilo koji član moje porodice, kao ni ostali članovi Štaba, koji su na testiranju bili pozitivni. U samom slučaju bilo je mnogo politike, verujem i „dvorskih igri“, što će potvrditi vreme. I u tom periodu, kao i danas, ja i moji saradnici smo u potpunosti posvećeni borbi protiv virusa i u celosti smo u funkciji zaštite naših građana.
SR: Najpre odlagani, izbori u Severnoj Makedoniji su nedavno održani, nakon strogih mera i vanrednog stanja. Koje su mere preduzete kako bi održavanje izbora bilo u skladu sa svim merama zaštite?
MD: Imali smo uspešne parlamentarne izbore, koji su bili organizovani u skladu sa preporukama Komisije za zdravstvo i pod strogim kriterijumima definisanih od strane Državne izborne komisije za održavanje minimuma socijalne distance pri glasanju. Ljudi u biračkim odborima su nosili zaštitnu opremu, kao i glasači. Istovremeno je omogućeno svim licima koji su pozitivni na virus, kao i ostalim bolesnim i licima koje nisu u stanju da se kreću, da dva dana pre izbora glasaju. Poznati su rezultati izbora, Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) je pobednik i u trenutku se vodi postupak za dobijanje mandata za formiranje Vlade. Sami izbori su bili nepoznanica za sve nas u delu tehničkih uslova i načina na koji će se realizovati. Mogu samo da pozdravim i pohvalim posao Državne izborne komisije i svih članova biračkih odbora. Čestitam i građanima, posebno onima koji su izašli da glasaju i izrazili na slobodan i demokratski način svoje mišljenje u ovoj teškoj zdravstvenoj krizi.
SR: Kako je vaša partija „prošla“ u Kumanovu?
MD: U Kumanovu je SDSM, stranka kojoj ja pripadam, izvojevala ubedljivu pobedu sa 3.700 glasova više u odnosu na glavnog političkog oponenta, VMRO-DPMNE. Tako se samo potvrdilo tradicionalno mišljenje Kumanovčana u odnosu podrške levo-orijentisane opcije u državi, a to je socijal-demokratija.
SR: Koji će, po Vašem mišljenju, biti najveći izazov nove Vlade?
MD: Definitivno će to biti ekonomski paket mera u uslovima epidemije i svetske pandemije. Želim da u sledećoj Vladi bude veći broj eksperata i praktičara iz privrede, što će u koordinaciji sa Ministarstvom zdravlja kreirati uslove za održavanje ekonomije u državi. Ne samo naša zemlja, sve države u regionu imaju privredu koja delom zavisi od izvozne komponente od strane naših, prvenstveno evropskih partnera, a potom i ostalih država gde plasiramo proizvode. Definitivno mora da se razmišlja strategijski nekoliko godina unapred, da bi se zadržao izvoz i da se generiše pozitivan bruto domaći proizvod na mesečnom i godišnjem nivou. Evropski partneri bi na ovom planu trebalo dodatno da pomognu regionima koji su slabije razvijeni.
SR: Vranje i Kumanovo, osim fizičke blizine, zvanično veže i Povelja o bratimljenju. Kakav odnos imate sa predstavnicima vlasti u Vranju?
MD: Ovo bratimljenje vuče korene još iz perioda kada smo živeli kao republike u jednoj saveznoj državi Jugoslaviji. I po temperamentu, pa i po govoru, dijalektu, razlike su veoma male. Veliki je broj porodičnih veza, dugogodišnjih kontakata među ljudima u lokalnoj samoupravi, privredi, ali ono što je najbitnije između samih građana. Negujemo tu relaciju, a nivo saradnje je sveden više na kulturnu i protokolarnu kada su u pitanju lokalne samouprave, dok u privredi ova relacija funkcioniše tradicionalno decenijama. Delegacija opštine Kumanovo redovno posećuje obeležavanja praznika Dana grada Vranja, a svakako naši prijatelji iz Vranja dolaze na naše proslave.
Smatram da treba da napravimo korak napred sa mojim kolegom iz Vranja i da podignemo saradnju među institucijama na još veći nivo, iako je u ovim vremenima pandemije to teško. Radi se o dva bratska grada i dva bratska naroda. Bez obzira na to koliko lokalna administracija kontaktira između sebe, najbitniji je tradicionalni odnos između građana Kumanova i Vranja. Zajedno ćemo pobediti pandemiju i produžiti napred.
SR: Vranjanci i građani Kumanova imaju stalnu saradnju kada je u pitanju turizam i robna razmena, a kakva je saradnja ova dva grada u smislu zajedničkih projekata?
MD: Otvoren je evropski program prekogranične saradnje sa Srbijom, čije sedište je u Kumanovu. Aplicirali smo sa dva projekta, sa opštinama Vladičin Han i Bujanovac. Sa Vranjem smo bili u pregovorima, ali pošto se radi o skromnim sredstvima, spremni smo da ubudućnusti sa našim pobratimom podnesemo aplikaciju za veće grantove.
SR: Da li imate saradnju i kontakt sa predstavnicima makedonske nacionalne manjine u Srbiji?
MD: Ovo pitanje je uređeno na državnom nivou i država u okviru Ministarstva za dijasporu vodi ceo postupak kada su u pitanju kontakti sa makedonskom dijasporom u susednim državama i u svetu. U svakoj prilici tokom moje posete nekom gradu pobratimu i gradu prijatelju opštine, koristim mogućnost da ostvarim susret sa predstavnicima makedonske zajednice u tim gradovima. Takav je slučaj sa Novim Sadom i Banja Lukom. Kada je u pitanju Vranje, ti odnosi su stabilni, pošto se najveći broj pripadnika naših zajednica oseća kao deo celine.
SR: Na Facebook-u imate preko 37.000 pratioca, na Instagramu skoro 7.000, što nije čest slučaj sa mnogim gradonačelnicima u Srbiji. Na koji način je komunikacija sa građanima na društvenim mrežama uticala na Vašu političku karijeru?
MD: Društvene mreže su veoma bitan segment kada je u pitanju komunikacija sa javnošću, budući da se šalje jasna i direktna poruka u svakom trenutku i daje se mogućnost da ista bude prosleđena celoj javnosti, bez cenzure, a ujedno je mogu i mediji preuzeti. Moja osnovna komunikacija sa građanima su neposredni susreti, komunikacija, dani za prijem u opštini. Ipak, najveći deo mladih ljudi sa mnom komunicira putem društvenih mreža, kojima u najvećem broju slučajeva odgovaram lično. Po potrebi se uključuje i Kabinet za stručna pitanja. Smatram da to značajno olakšava celu komunikaciju i daje dodatno vreme kada je u pitanju ekspeditivnost, brzo pitanje i još brži odgovor i odgovarajuće rešenje.
SR: Kakav bi trebalo da bude političar 21. veka?
MD: Otvoren za saradnju, transparentan, direktan. Čovek sa vizijom i sa planom, ima dobru organizaciju i radi u timu. To je čovek sa principima koji dejstvuje – manje govori, a više radi.
„Gradonačelnik za sve“
Maksim Dimitrievski rođen je 1975. godine u Kumanovu. Nakon diplomiranja na Fakultetu za društvene nauke sa radom „Poreski prihodi i rashodi u jedinicama lokalne samouprave sa osvrtom na Opštinu Kumanovo„, brani master rad „Nizak nivo fiskalne decentralizacije kao razlog za neravnomeran razvoj jedinica lokalnih samouprava“ u RSM na istom fakultetu. Pohađao je Školu za liderstvo i javne politike. Pored funkcije gradonačelnika Kumanova, koje vodi pod sloganom „Gradonačalnik za site“, bio je narodni poslanik Sobranija (Narodne Skupštine) Severne Makedonije. Oženjen je i otac troje dece.
