fbpx
36.9 C
Vranje
petak, 19.08.2022

Konačno dobili ono što (ni)smo tražili – ostvarenje dostojno Stankovića

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Vukašin N. Nedeljković
Novinar iz Vranja, živi i radi u Beogradu

Može se reći da je, ne samo Srbija, na jednom mestu dobila dostojanstvenu interpretaciju Stankovićeve literature – uz dužno poštovanje svih kritičara koji su pokušali da široj publici pokažu šta je Bora želeo da prikaže kroz svoja, za to vreme „hrabra“ dela. Danas, pri kraju 2021. godine konačno smo dobili ono što (ni)smo tražili.

Istaknuti britanski političar, istoričar i pisac Vinston Čerčil – to je već poznata priča – pitanjem je, na pitanje svog ministra, odbranio kulturu i državu u jednom od najtežih trenutaka za Ujedinjeno Kraljevstvo u dugoj istoriji te države.

Ali, da se podsetimo; britanska vlada za vreme Drugog svetskog rata sastala se povodom krizne situacije nakon Hitlerovog napada, a onda je postavljeno i pitanje: kako nabaviti sredstva za odbranu zemlje, odakle „uzeti“? Predloženo je, pored ostalog, da Ministarstvo kulture bude to koje će „trpeti“, kako bi se finansije usmerile na odbranu države, na šta je usledio Čerčilov odgovor: „A šta ćemo, onda, da branimo?“

A šta mi to branimo i od koga?

Aktuelno filmsko i televizijsko ostvarenje Milutina Petrovića i Gorana Stankovića „Nečista krv“ naišlo je – poslovično očekivano, posebno kada je reč o anonimnim „misliocima“ – na lavinu negativnih komentara na društvenim mrežama; primedbe su upućivane gotovo svim članovima ekipe koja je, po slobodnoj proceni, stvorila avangardno umetničko delo.

Zanimljivo, pomenute zamerke dolazile su ponajviše iz Vranja, pošto se jedino njih i tiče ovo ostvarenje, zar ne!? Bora je njihov (naš), zar ne!? Te, nazovimo ih kritike, upućene su ponajviše na eksplicitne, erotske scene i dijalekat, odnosno vokabular koji glumci izgovaraju. Drugim rečima, kako bi bilo jasnije, prizrensko-timočki dijalekat koji je u najširoj upotrebi u Vranju, jeste aktuelan i danas, ali „moderniji“ od onoga kojim je veliki Bora Stanković pisao dijaloge po pripovesti babe mu Zlate…

Jezik je pretrpeo ogromne promene, kao što je i vranjska varoš prošla kroz mnoge turobne vremenske periode, a proces globalizacije obuhvatio je i najzabačenije delove Srbije, te se u manjoj ili većoj meri navike stečene u rodnom kraju katkad primećuju u mestima gde ljudi migriraju. Čini se da i dalje postoji „sukob“ između urbanog i ruralnog u Vranju, baš kao i u Stankovićevim delima, ali, opet, čini se da se teško može pronaći u većoj meri nit koja povezuje građane Vranja iz Borinih dela sa današnjim Vranjancima, što zbog kulturnog obrasca, što zbog načina života.

Može se reći da je, ne samo Srbija, na jednom mestu dobila dostojanstvenu interpretaciju Stankovićeve literature – uz dužno poštovanje svih kritičara koji su pokušali da široj publici pokažu šta je Bora želeo da prikaže kroz svoja za to vreme „hrabra“ dela – danas, pri kraju 2021. godine konačno smo dobili ono što (ni)smo tražili.

Kada je reč o kritici filmskog i tv projekta „Nečista krv“ ne možemo posmatrati kroz ukus, već kroz relevantna umetnička gledišta; umetnost je univerzalna, kao i ljubav, pogledi su na ova dva pojma potpuno drugačija od pojedinca do pojedinca.

Da zamislimo!?

Da li (danas) možemo da zamislimo, mi Vranjanci, da izvesni profesor matematike u gimaniziji ili statistike u Ekonomsko-trgovinskoj školi ili profesor mašinstva u Tehničkoj školi, napiše tekst o položaju i pravima radnika u gradskim fabrikama ili, još primera radi, o iznenadnom napuštanju – iliti bežanju u čaplinovskom stilu kada napravi neku zavrzlamu – fabrike „Geox“ iz Vranja?

Da li možemo da zamislimo da bilo ko od viđenijih Vranjanaca javno govori i piše o odlasku italijanskog brenda obuće i uticaju tim povodom na ekonomiju i finansijski standard građana u Vranju? Kakav bi i da li bi takav tekst imao šireg uticaja? Zamislimo komentare na sve ono što se isključivo nas tiče?

Nekadašnja „Mala Švajcarska“ vremenom je postala „provincija“ koju dobar deo kultivisane Srbije, van juga, posmatra sa podsmehom. O toj „provinciji“ znaju uglavnom iz ostvarenja Siniše Pavića i supruge mu Ljiljane, njihovih filmskih i televizijskih projekata. anji broj njih iz narodnih pesama, a još manji – onih koji misle da se u Vranju smešno govori (gi, ga, gu), gde padeži ne postoje i gde je sve nekako jadno i čemerno, a u isto vreme i veselo – iz literarnih dela, ne samo Bore Stankovića!

Konzumenti i komentatori popularne kulture u Srbiji očito ne prave razliku između kulture i nekulture, odnosno, (ne)poznavanja svog bića, a isti oni što ne sagledavaju pojedinosti u kulturi i društvu, često se pozivaju na „patriotizam“, na tobožnju ljubav prema domovini ili pak negiraju sopstvenu kulturu.

Mnoštvo građana van juga Srbije ne pravi, uslovno rečeno, razliku, ni među gradovima, već misle da je sve što je južnije od Niša „isto“. Nije i ne može biti! To što nekome nije poznata ili bliska afrička država Mali i njeno uređenje, zakoni i kultura, ne znači da je ona manje vredna od Sjedinjenih Država, Rusije ili Francuske, već se, ne samo uslovno rečeno, u tom slučaju pokazuje nazainteresovanost i neznanje o toj zemlji.

Kao što je, primerice, za neke ljude teško razumljiva muzika Mocarta, Šopena i Verdija, teško je razumljiva i kultura jednog naroda na vranjskom prostoru, koje je ne tako davno – pamtimo li – bilo na severu jedne države, a danas na jugu druge.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci

Mihajlović: Nasilnicima zabraniti rad u državnoj službi

BEOGRAD / PETROVAC NA MLAVI - Predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je danas da će podneti predlog za...

Ministarstvo: Škola počinje 1. septembra

BEOGRAD / VRANJE - Tim za škole razmatrao je danas epidemiološku situaciju u zemlji i zaključio da nema prepreka da školska godina počne 1....

Ima li smisla odvajati otpad u Vranju i dokle ćemo u tome kaskati za modernim svetom

Pišu: Dejana Cvetković, Sanja Petrov VRANJE - Na teritoriji Vranja i Vranjske Banje ima 400 žičanih kontejnera koji su predviđeni isključivo za odlaganje plastike i...

[VIDEO] Uskoro treća sezona Balkanrock Sessions: „Ima da prži!“

BEOGRAD / VRANJE - Treća sezona muzičke web-emisije Balkanrock Sessions počinje 12. septembra na Balkanrock Youtube kanalu, a kako su naveli iz redakcije ovog najuticajnijeg portala...

Pitali smo udruženja, KZM i Savet za mlade ispašta li omladina zbog izdvajanja za sport

VRANJE - Mladi iz lokalnih NGO kažu da je Grad kao jedine aktere omladinske politike godinama podržavao samo Kancelariju za mlade, te da se...