14.4 C
Vranje
četvrtak, 13.05.2021

[Danas] Katastrofalno znanje srednjoškolaca, gimnazijalci uradili 2 od 20 zadataka

Odabrani članci

[EKSKLUZIVNO] Urednik “Kod Civrića”: Biti naša tema je politički prestiž

Po prvi put od osnivanja 2012. godine, a nakon višegodišnje pauze u objavljivanju, urednik satiričnog bloga i kreator sadržaja na Facebook stranici Kod Civrića u...

Milion iz gradskog budžeta za izbornu kampanju u Vranju

VRANJE / BEOGRAD - Državna Agencija za borbu protiv korupcije je, nakon ukazivanja organizacije Transparentnost Srbija na nelogičnosti u bazi podataka o finansiranju izborne kampanje,...

10 godina od lažne najave vlasti da je Vranje prvi grad u Srbiji bez plastičnih kesa

VRANJE - Pre deset godina svi nacionalni mediji, uključujući Radio-televiziju Srbije, preneli su pompezne najave i odluku gradskih vlasti da će od 1. septembra...

Autor knjige “Zablude srpske istorije”: Nema podataka o boravku Gavrila Principa u Vranju

VRANJE - Poznati srpski istoričar Dejan Ristić, autor knjiga Mitovi srpske istorije i nedavno izdate Zablude srpske istorije, u kojima je naučnim dokazima "razbio" neke...

Stojanović: Mladi u Srbiji prepoznaju dobre strane EU, opozicija da iskoristi stav evroparlamentaraca

BEOGRAD – Opozicija mora da iskoristi to što postoje grupe u Evropskom parlamentu koje neće da sklone pogled sa svega što se dešava u Srbiji,...
Avatar
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Tekst originalnog naslova Katastrofalno znanje srednjoškolaca izvorno je objavljen na portalu lista Danas 13. aprila 2021. godine, a originalnu verziju možete pogledati ovde >>>

Učenici srednjih škola pokazali su katastrofalno znanje na prvom pilotiranju državne mature, koje je organizovano krajem oktobra prošle godine.

Gimnazijalci su u proseku uspeli da reše tek dva od 20 zadataka iz matematike, a đaci srednjih stručnih škola jedan. Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su znali u proseku 35 odsto pitanja, a učenici stručnih škola 20 odsto, što je, prema oceni nadležnih, ispod očekivanog nivoa.

Iako u nekim školama kažu da je ovo realna slika šta učenik trećeg razreda zna iz gradiva iz prethodne dve godine, ako se unapred ne sprema i ne vežba zadatke, nadležni tvrde da rezultati učeničkih postignuća “ne prikazuju pravi presek stanja” i da se “moraju tumačiti isključivo u kontekstu prvog pilotiranja”, ali ne kriju da je prva proba “dala značajne uvide i kada je reč o nivou znanja”.

Najbolji rezultat, kada je reč o gimnazijama, postignut je na testu iz maternjeg jezika koji su radili učenici koji se školuju na mađarskom jeziku (u proseku su tačno rešili 65 odsto zadataka), sledi engleski (50 odsto), istorija i geografija (oko 39), fizika (30), biologija (27), a hemija (24 odsto).

U srednjim stručnim školama, učenici su, uz srpski jezik i književnost i matematiku, polagali i pisani deo stručnog ispita.

Testove su najbolje uradili učenici medicinskih škola, odnosno ginekološko-akušerske sestre koje su imale najveći procenat tačnih odgovora – oko 60 odsto. Prema uspehu iz stručnog ispita slede medicinske sestre – vaspitači (51 odsto) pedijatrijske sestre (48), kulinarski tehničari (38) i tehničare štampe (37 odsto).

Đaci koji se školuju u području rada Elektrotehnika radili su jedinstven test na kome su u proseku tačno odgovorili na trećinu pitanja. Najmanje uspešni su bili budući građevinski tehničari za laboratorijska ispitivanja, koji su u proseku znali tek sedminu zadataka iz pisanog dela stručnog ispita.

Epidemija kao razlog ili izgovor?

Iz Projekta državne mature poručuju da cilj prvog pilotiranja nije bila provera znanja učenika, a za loše rezultate imaju objašnjenje: testiranje je organizovano na početku školske godine, u uslovima epidemije, a đaci su drugo polugodište prethodne školske godine imali nastavu na daljinu.

To što se testovi ne ocenjuju i nemaju uticaj na uspeh je uticalo na motivaciju đaka, koja je bila relativno niska. Dokaz za to je i podatak da većina đaka nije iskoristila do kraja predviđeno vreme za rešavanje testova, ali i to što pojedini učenici neke zadatke nisu ni pokušali da reše.

Među razloge zašto ovo nije realna slika znanja, nadležni navode i da se učenici nisu spremali, niti je priprema bila organizovana na nivou škola. Sem toga, zadaci su obuhvatili samo gradivo prvog i drugog razreda, pa nije ni bilo moguće proveravati postignuća za kraj srednje škole.

Cilj prve probe je prevashodno bilo testiranje procedure, za koju se pokazalo da je dobro sprovedena i da škole imaju kapacitet za realizaciju državne mature. Đacima je bilo jasno šta se od njih očekuje, a 95 odsto je reklo da dežurni nastavnici nisu dozvolili prepisivanje.

Što se tiče procene težine zadataka, analiza je pokazala da su oni bili poprilično teški – više od polovine gimnazijalaca i učenika stručnih škola ih ocenjuje kao veoma teške, a trećina kao teške. S druge strane, prema proceni dežurnih nastavnika, zadaci su bili lakši nego što su se đacima činili.

Više od polovine srednjoškolaca tvrdi da su se na testovima pojavili zadaci iz gradiva koje nisu učili u školi ili ih nije bilo u udžbeniku, a 40 odsto gimnazijalaca i oko trećina đaka stručnih škola kažu da se pitanja u testovima dosta razlikuju od onih na koje su navikli na redovnim časovima.

U publikaciji u kojoj su predstavljeni rezultati prvog pilotiranja mature iznet je zaključak da su zadaci bili teži nego što bi bilo očekivano, što je uslovljeno slabijom motivacijom učenika, a delom i činjenicom da se nastava zbog pandemije već duže vreme obavlja u izmenjenim okolnostima i da neki učenici u toj situaciji zaista nisu učili pojedine oblasti.

U prvoj “probi” buduće velike mature učestvovali su učenici koji trenutno pohađaju treći razred gimnazija i stručnih škola. Pilotiranje je sprovedeno u ukupno 101 srednjoj školi, odnosno u 50 gimnazija, 38 četvorogodišnjih stručnih škola, tri umetničke i u deset trogodišnjih obrazovnih profila (polagali su praktične zadatke u okviru završnog ispita). Ukupno je testirano 4.067 učenika.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.

- Reklama -

Poslednji članci

“Srebrni znak” za 11 medicinskih sestara i tehničara iz Vranja, Bujanovca, Preševa i Surdulice

VRANJE - Danijela Mitić, Ljiljana Vasiljković, Ivana Mitić, Saša Paunović i Stana Mladenović iz Zdravstvenog centra Vranje, Ivana Cvetanović iz vranjskog Zavoda za javno...

Urbanizam: Stiže asfalt u Bore Stankovića, ne parkirajte za vikend

VRANJE - Postavljanje završnog sloja asfalta u ulici Bore Stankovića, u dužini od 710 metara, počinje u ponedeljak, 17. maja, a nadležni iz JP Urbanizam...

Acković: U Srbiji samo dva sudska tumača za romski jezik

BEOGRAD - Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Dragoljub Acković zatražio je danas od Ministarstva pravde da odgovori kada će da angažuje nove stalne sudske...

Šta je Vranje South, projekat rudarske kompanije Jadar Lithium

VRANJE / BUJANOVAC - Rezultati uzorkovanja stena iz "Vranjskog basena", u neposrednoj blizini sela Klinovac, pokazuju "povišenu koncentraciju litijuma i vrednosti bora", zbog čega...

Preminulo još 17 osoba, u Vranju stabilno

BEOGRAD / VRANJE - U poslednja 24 sata u Srbiji je od posledica korona virusa preminulo 17 osoba, a potvrđeno je 1.046 novih slučajeva...

Budite odgovori prema sebi i drugima!

ВАКЦИНИШИТЕ СЕ! 💉

Društvena odgovornost će nas izvući iz pandemije. Ne širite neproverene informacije!