fbpx
15.4 C
Vranje
nedelja, 29.05.2022

[BRIFING] Kao narod 30 godina biramo Hadži-Trifuna (VIDEO)

Odabrani članci

Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje

Klikom na naslovnu stranu otvorite i čitajte specijalno (rođendansko) štampano izdanje Slobodne reči. Na oduševljenje građana, svih 3.000 primeraka podeljeno je na šetalištu u...

Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji

ISPRAVKA: U specijalnom štampanom izdanju portala Slobodna reč, u tekstu Beograđanima 3.000 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji  je za projekat "Prioritet - Borba...

Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo “zakrpi”

Nakon pisanja portala Slobodna reč o tragičnom propadanju monumentalnog mozaika Karta Vranja Stevana Čukića iz 1975. godine na Trgu Republike, reakcije lokalnih umetnika i zalaganja kustosa Narodnog muzeja...

Odlično znam kako je biti odbačen

VRANJE - Maturantkinji srednje Ekonomsko-trgovinske škole i srpskoj reprezentativki u karateu Tamari Misirlić društvene mreže su, kao i većini devojaka njenih godina pune fotografija...

Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni “strani plaćenici” i “budale”

Prošlo je godinu dana otkad se naša "vrana" vinula u medijsko nebo iznad Vranja. Od 27. aprila 2020. godine ona ponosno stoji na logotipu...
Avatar
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Tokom 2019. godine je deo autorskog tima “Nečiste krvi” boravio u Vranju, jer je u produkciji This and That-a u okolini grada sniman nedavno premijerno prikazan film “Mrak”. Scenograf je bio Milenko Jeremić, koji je kasnije bio i scenograf Nečiste krvi, a sagovornici premijernog izdanja emisije BRIFING na portalu Slobodna reč , producentkinja Snežana van Hauvelingen i reditelj Goran Stanković su u to vreme gledali potencijalne lokacije i mesta gde bi mogli da smeste radnju serije i filma, jer su znali da će je raditi.

“Nažalost u Vranju ne postoji puno očuvanih mesta iz tog vremena. Postoje neke eventualno fasade, koje vi ne možete da koristite u filmu zato što tu je asfalt a pored je bandera, zgrada, parking to nije funkcionalno za ono što treba za tu priču koju smo mi hteli da smestimo u 19. vek” – rekao je Stanković u emisiji.

Enterijeri su mali, dodaje, jesu očuvani, ali je njima za prikazivanje “izuzetno bogate i raskošne porodice” i za broj glumaca koji je trebalo da se nađe u tim scenama, ekipu iza kamera od preko 20 ljudi, bilo nemoguće da koriste postojeće prostore, te su odlučili da ih sagrade.

“Kroz ovaj proces smo slušali puno komentara i iz Vranja i iz drugih mesta u Srbiji a i van Srbije i ono što se provlači jeste to neko mišljenje ako se nešto uzme iz nekog podneblja da ono mora da bude autentično do samog kraja jer inače ne može da komunicira, to što je izvorna ideja. Mi mislimo da to nije tačno” – kaže Stanković.

Kako objašnjava, kao što je Nanović uzeo esenciju Borinih dela, tako su i oni da bi priča bila univerzalna, jer “kada pravite nešto što treba da komunicira sa širokim masama, morate da nađete jezik kojim će se preneti ideja koja se tu nalazi”.

Taj jezik je na više nivoa, jedan izgovoreni, drugi slike, zvuka itd. I mi smo upravo vođeni time da to bude razumljivo i da se identifikuje što veći broj ljudi sa tim, našli taj jedan aspekt kroz koji smo posmatrali ovu priču i onda on nije na taj način pratio autentičnost arhaičnog govora i izgleda jer to je nešto što pripada muzeju i to treba da se nađe u muzeju, u nekim knjigama i postoje mesta gde to može da se nađe ali ako je to delo koje komunicira sa širom publikom onda treba da se nađe jedan jezik koji je drugačiji…” – ističe on.

Komentarišući period koji su proveli u Vranju, naši sagovornici kažu da su “puno izlazili i svaki slobodan dan koristili da izađu u kafane”

“Taj život i taj dert, taj neki doživljaj provoda, sevdaha je još uvek izuzetno prisutan i nama je to ostavilo jak utisak, meni barem” – dodaje.

Naša sagovornica producentkinja Snežana van Hauvelingen ističe da će pamtiti “predivan pogled sa Pržara” i južnjački mentalitet:

“Opušteni, lagani i zaista je bilo divno i zanimljivo iskustvo sarađivati i biti u kontaktu sa Vranjancima tokom snimanja filma Mrak. Dali su nam novu dimenziju života, potpuno drugačiju od ovog života u Beogradu” – rekla je ona.

Povod za gostovanje osnivača produkcijske kuće This and That je Godišnje priznanje portala Slobodna reč koje im je naša redakcija ove godine dodelila zbog izuzetnog profesionalnog doprinosa i ličnog zalaganja tokom rada na najnovijoj ekranizaciji dela Borisava Stankovića – filmu Milutina Petrovića “Nečista krv – Greh predaka” i istoimenoj seriji koja je emitovana tokom decembra i januara na Radio-televiziji Srbije. Od januara ove godine, ovo je prvi srpski film na Netfliksu.

Uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, za ovaj film će biti dostupni titlovi i za mađarski, češki, poljski, rumunski i bugarski jezik, pored srpskog, engleskog i turskog koji su već dostupni na Netfliksu.

Stanković se na samom početku emisije osvrnuo na činjenicu da u Srbiji “još uvek vlada stigma vezana za književna dela koja su starija i kultna, jer još uvek nismo u mogućnosti da ih sve dovoljno ekranizujemo, na dobar način”:

“Kada se desi da se neko delo ekranizuje, tu nastaje, u sferi ljudi koji se bave književnošću, čitaoci, gledaoci, imaju svi neko svoje viđenje kako bi neko književno delo trebalo da se ekranizuje” – rekao je on.

Podsetio je da je Vojislav Nanović uspeo da mnogo dela “jednog takvog književnika kao što je Bora” sažme u jednu sagu, te sam taj pomak da se ne ekranizuje samo Nečista krv, Koštana ili Tašana, već Borin opus, kod ljudi koji su čitali dela stvara “neku vrstu nelagode”.

“Jer oni žele da vide ono što su pročitali, i tu dolazi do prvog nekog šuma u komunikaciji, koji se kasnije prenosi samo dalje” – započinje Stanković, koji je režirao seriju.

Nanović je kroz adaptaciju preneo esenciju dela Bore Stankovića, uzeo je sve njegove motive i posložio ih, dodaje, a na njima je bilo da vide šta “dalje sa tim da rade”. Kako je rekao, misli da su “učinili pravdu i Nanoviću i Stankoviću, ispoštovali duh i jednog i drugog a ipak dali i nešto njihovo”

Danas, odnosno u 2021. kada smo snimali, morali smo da imamo otklon i perspektivu koja sagledava sve to iz današnje vizure, ovo nije vreme sedamdesetih i nije 19. vek“, objašnjava.

“Bora nikada nije bio aktuelniji”

Jedna od presudnih odluka za globalno popularnu platformu da baš ovaj film uvrsti u ponudu je prema mišljenju Snežane van Hauvelingen to što je značaj dela Borisava Stankovića takav da “ne samo da pripada svima nama, već je mnogo širi i veći” u smislu da je pisao o događajima koji su važni za ceo region i ceo jedan istorijski period koji je uticao na mnogo više naroda i narodnosti:

“Film ima više jezika, glumce iz nekoliko zemalja, govori o jednom periodu stvaranja balkanskih država i nije usko vezan samo za Srbiju ili samo za Vranje” – dodaje.

Kako je rekla, uticalo je i to što su konačno produkciono uspeli da isprate standarde svetske produkcije i Netfliksa. Ističe da je “Nečista krv – Greh predaka” film koji može “rame uz rame da stane sa drugim stranim sadržajima” na ovoj platformi.

“Naravno, to se desilo i uz podršku naših partnera VideoMight, pravi način lobiranja i prezentacije projekta i mnogo sreće. Nama je drago zato što je jako teško da epoha jedna uopšte dođe na Netfliks, a posebno epoha iz Srbije, iz zemlje koja uopšte nije njima u fokusu” – kaže ona.

“Bora je vrlo aktuelan, svi problemi su užasno aktuelni u Evropi i svetu. U našem filmu je zapravo glavni motiv taj položaj žena, njihova obespravljenost i borba za njihova prava, a ta borba je čini se u svetu veća nego ikada, prosto on nikada nije bio aktuelniji” – ističe.

Stanković: Korak ka ulaganju Netflixa u domaća ostvarenja

Mi ne znamo šta se dešava u štabu Netfliksa i koja je njihova planetarna strategija, ali ima naznaka da se budući domaći projekti ostvare ne samo akvizicijom, nego i ulaganjem u koprodukciju ili produkciju određenih sadržaja, rekao je Stanković govoreći o ovoj platformi.

Kako je istakao, radeći na isporuci ovog projekta i dogovora sa njima, shvatili su “da je njima statistika i analitika jako visoko kotirana u njihovom sistemu”.

Prosuđuju detaljno oko projekata koje uzimaju i plasiraju, od toga da se pošalje 20 slika iz određenog filma, a onda se po algoritmu – šta ko voli da gleda, te slike izbacuju…ako neko voli akciju, oni će izbaciti sliku sa nekim oružjem, ako neko voli romantične filmove ili komedije, oni će izbaciti neku sliku koja ima veze sa tim” – započinje.

Po algoritmu nude svojim gledaocima ono što bi mislili da će gledati i na taj način posmatraju tržišta koja zastupaju i gde žele da budu prisutni, ali nisu imali plan da u nekoj bliskoj budućnosti ulažu ovde, jer očigledno nemaju dovoljno pretplatnika, dodaje on.

“Međutim, mislimo da sad s ovim našim projektom, upalila se lampica na toj našoj teritoriji, oni su to mogli da vide, da vide kvalitet tog prijekta i da kažu ‘Ok, tamo očigledno postoje ljudi, postoje priče koje mogu da budu konkurentne ovome što mi imamo’ i da je to sada jedan od koraka da se budući neki projekti ostvare ne samo akvizicijom, nego i ulaganjem u koprodukciju ili produkciju određenih sadržaja” – istakao je Stanković.

Srpska dijaspora željna našeg sadržaja

Snežana van Hauvelingen smatra da se zaboravlja postojanje srpske i ex-YU dijaspore, koja je “željna naših sadržaja i želi da ga gleda”.

“Veliki broj ljudi koji je u Kanadi, Americi, Australiji, Nemačkoj, Austriji itd. je već pretplaćen na sve moguće platfrome. Mislim da je to nešto što će tek biti iznenađenje, kad se ti domaći sadržaji budu našli na tim platformama” – komentariše.

Domaćih sadržaja ima sve više, a sagovornici su se u Brifingu dotakli i hiperprodukcije na našim prostorima – dok se u zemljama regiona godišnje snimi 6-7 serija, taj broj je u Srbiji znatno veći – na desetine.

U Hrvatskoj se snimi pet šest serija, u Sloveniji se snimi 2-3 serije, u Bosni isto 3-4 serije godišnje, dok u Srbiji se snima preko trideset serija, rekao je Stanković.

Istovremeno, van Hauvelingen ističe da je u branši dobra atmosfera jer svi rade, a ulaže se u nedostajuća zanimanja – Filmski centar Srbije, Fakultet dramskih umetnosti i drugi fakulteti se trude da edukuju i obrazuju nekim kursevima što veći broj tehničara, objašnjava.

“Sad je samo pitanje koliko je održivo, koliko je realno, koliko zaista dolazi od potražnje i da li zaista prosečan srpski gledalac može sve te sadržaje da isprati. Da li je ta  produkcija velikog broja sadržaja realna za tržište, to je sada pitanje” – komentariše.

Govoreći o društvenoj odgovornosti koja se provlači kroz sve projekte produkcijske kuće “This and That”, naša sagovornica ističe da “Nečista krv” jeste prva epoha i verovatno najkomercijalniji njihov projekat, ali da “možda čak i više nego ijedan drugi projekat nosi društvenu odgovornost za koju se zalažu iz mnogih aspekata”.

Projekat ima ogromnu umetničku vrednost, ne samo jer je baziran na Borinim delima, već i zbog scenarija koji je pisao čuveni Vojislav Nanović, dodala je.

“Užasno važan projekat koji je nekako morao da se snimi, ja bih tako rekla” – dodaje.

Kao ženi producentu, našoj sagovornici je položaj žena odmah bio u fokusu, uz činjenicu da se “za tih 100 godina nismo kao društvo naročito promenili” kao i da je položaj žena u Srbiji i u nekim nerazvijenim područjima takav da nismo “naročito napredovali”.

Govoreći o Hadži-Trifunu koji je “vođa, moćnik, predstavnik srpske manjine i koji zarad sopstvenih, ali i interesa svog naroda donosi razne odluke koje su pogubne, ali po njega, njegovu porodicu, okolinu i šire”, kaže da i tu možemo da se identifikujemo:

“Možemo da se identifikujemo 30 godina unazad sa svim našim vladarima, gde je zapravo ta ista formula nekog jakog vođe kog smo mi birali, kog biramo kao narod i dalje. Nismo se mnogo promenili. Ima jako puno aktuelnih tema koje nas muče” – zaključuje.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci

Zbog duga za struju, EPS postaje jedan od vlasnika Jumka

VRANJE / BEOGRAD - Skoro 900 miliona dinara, koliko Jumko duguje EPS-u za struju, konvertovano je u kapital koji je rešenjem Privrednog suda u...

Promocija knjige “Elastične priče” Aleksandra Stankova sutra u Vranju

VRANJE - Novinar i pisac Aleksandar Stankov promovisaće svoju zbirku priča "Elastične priče" u subotu, 28. maja od 18:00 časova u Medijskom skloništu u...

Cela Srbija čeka na Veliki Trnovac, prvi problemi na biračkom mestu

BUJANOVAC - Biračko mesto broj 6 u Bujanovcu na kome se danas po drugi put ponavlja glasanje na parlamentarnim izborima otvoreno je sa malim zakašnjenjem,...

Agencije će tražiti doplatu za gorivo za već plaćena letovanja

BEOGRAD - Usled poskupljenja avio-goriva, turističke agencije će uvesti doplate za gorivo za sve putnike koji su do sada uplatili svoje letnje aranžmane, a...

Čomić: Počinje zapošljavanje Albanaca u državnim firmama i institucijama

BUJANOVAC - Do juna će se znati šta će još država uraditi po pitanju zapošljavanja Albanaca u bujanovačkom Domu zdravlja, Bolnici u Vranju, javnim...