Isus Hrist raspet na stubu ispod kamera za video nadzor, portret Jovana Memedovića od flaša sakupljenih iz reke, Zlatni cvet za čišćenje prestonice, visok osam metara, koji podseća na predmet iz gotovo svačijeg doma, veliki svetleći falus ispred Narodne skupštine kao „poklon vlastima“, portret Novaka Đokovića, najpre na šljaci a nedavno i od 2.177 teniskih loptica, bezbroj murala, najnoviji performans ispred Skupštine Eksperiment – Balkanski točak života – dela zbog kojih je javnost u poslednjih godinu dana često bila šokirana i oduševljena. Za portal Slobodna reč govori „glavni krivac“, arhitekta, ulični umetnik i asistent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Andrej Josifovski Pijanista.
Slobodna reč: Protekla godina je za Vas bila poprilično produktivna…poslednjih meseci radite na doktoratu, u međuvremenu ste radili na portretu Novaka Đokovića, novom performansu ispred Narodne skupštine…Da li je vreme za pauzu ili hvatate zalet?
Andrej Josifovski (Pijanista): Rad je moje opredeljenje i modus vivendi, bez toga to ne bih bio ja. Doktoratu sam već duže vreme jako posvećen, jer to je vezano za moju profesiju i rad u nastavi na Arhitektonskom fakultetu gde sam asistent. Kao arhitekta ja sam i umetnik jer je u korenu te reči tekton, što znači i umetnost. Prema tome ja stalno radim ono što volim i to me jako čini srećnim, tako da o pauzama uopšte ne razmišljam.
View this post on Instagram
SR: Često ističete da će „umetnost spasiti svet“, kao i da ona bez poruke nije umetnost, već dekoracija i napominjete da je širenje te poruke u Srbiji isključivo proizvod pojedinaca i da su umetnost i kultura sistemski skrajnuti. Kako onda da imamo više takvih pojedinaca?
Pijanista: Umetnost treba da bude angažovana i pokreće na razmišljanje, da podstiče kreativnost i uzvišene emocije i za tako nešto se treba boriti. Većina mojih radova nastala je u gerilskim akcijama a trpeo sam i kaznene mere i kao što se može videti nisam stao. A poznato je da ništa ne uspeva tako dobro kao sam uspeh i zato napred u borbu, jer umetnost oplemenjuje dušu. Na kraju, dobro se dobrim vraća i zato kažem da će umetnost spasiti svet.
SR: Da li je taj utisak da oplemenjivanje svakodnevnog života u Srbiji zavisi od pojedinaca zapravo Vaš najveći motiv da delate?
Pijanista: To što radim čini me srećnim, a pogotovo kada vidim da to i drugima donosi radost. Svakako da je lepota uvek u oku posmatrača i da su pri tome ukusi različiti, ali ako vaše delo nikoga ne ostavi ravnodušnim, onda možete reći da ste kao umetnik-stvaralac, postigli cilj. Stvarajući ja upoznajem sebe u odnosu na okolni svet, a svaki novi dan je i nova prilika za to. Ima li većeg izazova od otkrivanja nepoznatog o sebi?!
SR: Vaše postavke su najčešće fizički vrlo zahtevne. Kakav vid saradnje podrazumeva proces izvođenja Vaših radova?
Pijanista: Kada stvaram ja bezkompromisno sledim svoje ideje, a to je po prirodi stvari vrlo zahtevno. Kada to kažem,onda svakako mislim na izvedbu onoga što sam zamislio, a to je uvek nešto novo. Ima li uostalom ideje koja se rađa po nekom šablonu?! Tehnička podrška mi je gotovo uvek potrebna, što se pre svega odnosi na korišćenje, skela ili korpe kao i na snimanja i montažu snimljenog materijala.
View this post on Instagram
SR: Murali, postavke, materijal, prevoz, ljudi koji pomažu…sve to košta. Od čega zapravo živite, i kolikog dela zarade se odričete radi umetnosti?
Pijanista: Izrada murala i postavki, ovako kako to sada radim, dosta košta, ali sada je tu vrlo značajna uloga sponzora koji u tome vide neki svoj interes, kroz mogućnost da se i sami istaknu. Ipak, najvećim delom se finansiram sam od zarade koju dobijam za narudžbine. Da ne bi bilo zabune, želim da istaknem da su i takve postavke uvek moja kreacija.
SR: Koliko puta su Vam do sada postavke uklonjene, da li je to šteta za autora i delo, ili možda novi način da se performans završi?
Pijanista: Kao što rekoh moje stvaralaštvo je angažovano jer vrlo često ukazuje na negativne pojave koje urušavaju temelje našeg društva. Naravno da se to onda doživljava kao provokacija i da se murali preko noći prekreče ili instalacije unište. Ali zar to nije pobeda kada naterate vlast da pređe u gerilu, što jasno kazuje da ste ih tačno pogodili. Ipak ono što je urađeno ostaje zauvek, jer danas je lako uslikati ono što radite i pustiti da obiđe svet.
SR: Kada murali i grafiti nisu dobra stvar za zajednicu? Šta mislite o muralima na kojima su desničarske poruke, likovi autokratskih predsednika i slično?
SR: Svaka vlast je za vremena, pa samim tim i takvi radovi. Umetnost je plod ljubavi i samo nam je ona potrebna. Što bi rekli Beatlsi: „All you need is love!“
SR: Kada će ove godine biti održan Runaway Streetart festival? Šta festival predstavlja za Beograd i da li ste razmišljali o širenju u drugim gradovima Srbije, u unutrašnjost?
Pijanista: Runaway se već ustalio u mesecu septembru i dosta je mladih koji dolaze da uživo prate događanja na ovoj svojevrsnoj slikarskoj koloniji. Praksa je da na festivalu gostuju poznati street art umetnici i iz drugih gradova Srbije i ja ne mislim da postoji umetnička unutrašnjost. Naša zemlja ima dosta nadarenih slikara, a jedan od ciljeva Runaway festivala je da se uzdižu umetnost i kultura. Oni koji su bili gosti festivala mogli bi da takvu manifestaciju organizuju u svojim mestima, a ja bih im se rado pridružio.
View this post on Instagram
