BEOGRAD – Na dan 74. rođendana Beogradskog dramskog pozorišta, 20. februara, reditelj Jug Đorđević imao je na sceni BDP-a svoju prvu “beogradsku” premijeru. Uoči premijere predstave Kišne kapi na vrelom asfaltu rađene po tekstu Rajnera Vernera Fasbindera, više puta nagrađivani reditelj koji je karijeru dramskog umetnika započeo u vranjskom Pozorištu Bora Stanković, govorio je za portal Nova.rs.
Predstava u kojoj glume Pavle Pekić, Ljubinka Klarić, Iva Ilinčić i Aleksandar Vučković je privukla medijsku pažnju još tokom proba, a Đorđević u intervjuu za Novu kaže da je njome bio iznenađen. Kako kaže, strpljivo su čekali premijeru predstave koja je odlagana, a bila je spremna i “vapila je da je publika pogleda”.
Kao razlog za odabir ovog teksta navodi da ga nije do kraja razumeo. Kada ga je pročitao, shvatio je da “na nekom nivou komunicira” ali nije mogao da razazna na kom. “To me je zaintrigiralo i odlučio sam da ga izanaliziram”, kaže Đorđević.
Seksualnost i danas tabu
Objašnjava da Fasbinder piše o homoerotskom odnosu između dva muškarca od kojih je jedan stariji i iskusniji, i jedan mladi koji nije imao iskustva sa istim polom a biva uvučen u taj odnos. Paralelno, dodaje, tu je mladi junak sa svojom verenicom, a pomenuti stariji čovek ima bivšu suprugu, “pa se ceo taj kvartet na kraju umreži i dođe do razrešenja”. Ističe da je Fasbinder tretirao te seksualne slobode vrlo otvoreno i u to vreme kada su bile veći tabu nego danas.
“Tužno je da su svi ti tabui koje je on tada portretisao i sada aktuelni. To je jako poražavajuće za naše čovečanstvo, iako ono napreduje, ali po našim postupcima to se ne bi baš reklo. Mi smo svi u opasnosti da kolektivno kao planeta skliznemo u nešto što je desno, neke retorike su vrlo, vrlo manipulativne” – napominje.
U intervjuu za Novu dalje govori o pozorišnom stvaranju i o tome “gde počinje a gde se završava pozorište”. Kako kaže, mnogo je više pozorišta van institucija i da su im “oduzeli tu vrstu teatralnosti” i sredstva kojima se pozorište služi. Zbog toga, kako kaže, stvaraoci u pozorištu preuzimaju sredstva “spolja”, misleći na neposrednost “koja bi trebalo da bude van okvira pozorišnih institucija”, te koja je inspiracija za koncept.
“Jug sa juga Srbije”: Nije mi veća satisfakcija kada se radi u Beogradu
Upitan da li ima dodatni pritisak zbog prve “beogradske” premijere, potvrđuje da je prva zvanična i podseća na komad Dolce vita koji je u privatnoj produkciji postavljen u Madlenianumu. Dodaje da ga je neko od novinara pitao da li je satisfakcija veća kada se radi u Beogradu:
“Ja ne gledam na to tako. Ja sam Jug sa juga Srbije. Nemam percepciju da je Beograd Meka pozorišnog života. Poslednjih par godina su pozorišta van prestonice pokazala da su spremnija da probaju neke nove poetike” – ističe Đorđević.
Kako kaže, repertoar “određenih pozorišta u Beogradu” se ponavlja i ona imaju autore koji rade iz komada u komad, a publika to prepozna, zasiti se i “ne prašta tako lako”. “Nema mnogo izazova, nego se uzimaju neke poetike zdravo za gotovo” – dodaje.
Đorđevića početkom marta očekuje premijera predstave Tramvaj zvani želja Tenesija Vilijamsa u Narodnom pozorištu Sombor: “Biće iznenađenja” – zaključuje u intervjuu za portal Nova.rs.
Pročitajte više:
