BEOGRAD – Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji objavljen je danas, a karakteriše ga znatno oštrija kritika stanja demokratije u Srbiji u poređenju sa prethodnim. Fokus je na nedavno održanim izborima, ograničenoj ulozi Narodne skupštine, upravljanju ali i na civilnom sektoru i stanju u kom se nalazi.
Kada se radi o izborima održanim 21. juna ove godine, izveštaj naglašava da ih karakteriše politička polarizacija, i iskazuje zabrinutost Evropske unije, kao i OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (KDILJP) zbog nejednake pozicije izbornih takmičara i nadmoći vladajuće partije, posebno naglašavajući izraženo prisustvo vladajuće SNS u medijima u predizbornoj kampanji. KDILJP je naglasila da je tokom predizborne kampanje većina TV kanala sa nacionalnom frekvencijom i novina sa nacionalnom pokrivenošću promovisalo vladinu politiku:
„Mali broj medija koji su nudili druge informacije imaju vrlo ograničen doseg, te nisu bili u mogućnosti da ostvare uticaj” – naglašava izveštaj Komisije.
Posebna kritika upućena je ambivalentnoj i dvojakoj ulozi predsednika Vučića, koji se, s jedne strane u medijima pojavljivao u svojstvu Predsednika Republike kada su saopštavane važne odluke u vezi sa merama borbe protiv pandemije koronavirusa, a sa druge stane je medijsko pojavljivanje koristio za predizbornu kampanju Srpske napredne stranke. Ističe se da je ta dvojaka uloga predsednika kao predsedavajućeg vladajuće partije i normalnog „nosioca“ njene izborne liste dovela do nejasne granice između njegovih zvaničnih dužnosti i izborne kampanje, navodi se u izveštaju.
Netransparentna kampanja i odsustvo opozicije u parlamentu
Izveštaj iskazuje kritiku povodom nepoštovanja preporuka koje je KDILJP prethodno dao u vezi sa pravnim okvirima održavanja demokratskih izbora, pre svega fokusirajući se na medije, finansiranje predizbornih kampanja i sankcionisanje izbornih neregularnosti. „Među drugim problemima, regulatorni okvir u vezi sa finansiranjem kampanje i dalje ne omogućava transparentnost u vezi sa finansiranjem kampanja i efikasnošću kontrole“, navodi Evropska komisija.
Novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije karakteriše odsustvo opozicije, te se ovo u izveštaju naglašava kao kritika na račun političkog pluralizma u državi. Nezavisnost i transparentnost rada parlamenta, uključujući i ulogu i nadležnost parlamentarne opozicije, naglašava Evropska komisija, moraju biti ojačani kako bi se omogućilo nesmetano i odgovorno funkcionisanje demokratskog parlamenta.
Neophodan međustranački dijalog i nezavisnija regulatorna tela
Evropska komisija ističe da novi saziv parlamenta treba da nastavi sa angažovanjem na polju dijaloga predvođenog Evropskim parlamentom, te da treba da se fokusira na poboljšanje parlamentarnih standarda i insistiranje na postizanje konsenzusa među partijama i u društvu kada su u pitanju reforme u vezi sa Evropskim integracijama.
„Sposobnost parlamenta da kontroliše izvršnu vlast, posebno da nadgleda hitne mere koje je uvela Vlada, je bilo ograničeno tokom vanrednog stanja u Srbiji“ – naglašava se u izvešaju Komisije.
Osuda napada na Tanju Fajon
Dalje se navodi da se mora pružiti jača podrška radu nezavisnih regulatornih tela, time što će se regularno pratiti implementacija njihovih preporuka i kontrola odgovornosti izvršnih organa. Pored toga, Evropska komisija osuđuje agresivan diskurs vladajuće partije protiv političkih neistomišljenika koji se koristi tokom parlamentarnih debata, te oštro kritikuje verbalni napad na predstavnicu Evropskog parlamenta, Tanju Fajon, koji je ojačan diskursom pojedinih medija.
Komisija, takođe, podseća na to da je vanredno stanje u Srbiji usled pandemije koronavirusa proglasio predsednik, premijerka i predstavnik parlamenta. „Vlast je nametnula široki spektar mera koje ograničavaju osnovne slobode, uključujući strogi policijski čas. Adekvatnost i proporcionalnost nekih od ovih mera su dovedene u pitanje od strane više domaćih i međunarodnih organizacija“, navodi se u izveštaju.
Kada je u pitanju upravljanje, u izveštaju stoji da Vlada Srbije nastavlja da predstavlja pristupanje Evropskoj uniji kao strateški gol spoljne politike. Međutim, prema navodu Evropske komisije, visoko rangirani zvaničnici Srbije su tokom krize uzrokovane epidemijom koronavirusa dali izjave kojom pokazuje da nisu posvećeni ovom strateškom cilju.
„Fokus politike i ljudskih i finansijskih resursa na pristupanje Evropskoj uniji treba da bude jači. Novi šef pregovaračkog tima za pristupanje EU treba hitno da bude izabran“ – naglašava Komisija.
